Za pitanje Briselskog sporazuma Ustavni sud je bio nenadležan, na zahev opozicije da se ponište izbori zbog brojnih nepravilnosti ostali su nemi, ali najviši sudski autoritet u zemlji reagovao je po žalbi Rio Tinta i to objavio široj javnosti. Ukratko, Ustavni sud nastavio je da revnosno donosi odluke ukoliko to ide u prilog vlasti, dok na ostale zahteve vlada omerta, a problemi se guraju duboko pod tepih i na dno fioke.

Ono što je najavljeno krajem prethodne sedmice, u četvrtak se i obistinilo – Ustavni sud ukinuo je odluku o zabrani iskopavanja litijuma, čime je ponovo vratio u igru Rio Tinto , a eksploataciju litijuma na vrh državne agende.

To i nije neka novost ili velika ekskluziva, imajući u vidu stavove državnog rukovodstva po pitanju eksploatacije litijuma, ali jeste novost što je Ustavni sud konačno reagovao i izašao iz duboke hibernacije.

Gotovo jednoglasno (samo jedan sudija bio protiv) ukinuta je zabrana koju je Vlada donela pre više od dve godine, što je znak da Ustavni sud ipak postoji i radi svoj posao, ali da ćuti ili donosi zanimljive formulacije kada to ne ide u prilog vladajućeg režimu.

Takvu tezu potvrđuje niz događaja koji su se dogodili u poslednjoj deceniji, koja je sasvim slučajno prošla u dominaciji SNS i njenih funkcionera.

U tom intervalu, sud je bio nenadležan ili je jednostavno ćutao, ali retko kada nas je iznenadio radio samo ono za šta su sudije i plaćene – svoj posao.

Izbori i Kosovo – o tome se ćuti

Najsvežiji primer omerte i stavljanja predmeta na dnu fioke jeste situacija sa početka godine kada je deo opozicije tražio da se Ustavni sud izjasni i donese odluku kojom se poništava izborni proces. Nakon rezultata 17. decembra 2023. godine, opozicija je dokumentovala i objavila brojne nepravilnosti koje su uticale na konačni ishod.

Ipak, iako je zahtev poslat i zaveden predmet, Ustavni sud više od četiri meseca ćuti.

Niko još uvek nije rekao kakav je stav suda koji treba štiti Ustav i garantuje da zakoni budu u skladu sa najvišim pravnim aktom u državi. U međuvremenu konstituisana je Skupština, formirana Vlada, održani su novi izbori u glavnom gradu i drugim lokalnim samoupravama, ali sud i dalje ćuti.

Sa druge strane, sud nije ćutao kada je bilo sporno pitanje doktorata minista Siniše Malog, jer je poništio odredbe propisa na osnovu kojih mu je i oduzet doktorat.

Niko nije zaboravio ni činjenicu da je Ustavni sud posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. godine proglasio svoju nenadležnost jer je u pitanju politički akt, bez bilo kakvih pravnih posledica.

Nepreglednu listu spornih odluka dopunio je pokret Kreni-promeni i Savo Manojlović koji je na taj spisak stavio i prihvatanje da se smanje penzije građanima.

„Ustavni sud potvrđuje protivpravnu odluku vlasti o otimanju penzija u potpunosti prihvatajući obrazloženje vlasti. U potpunosti je negirano zajemčeno pravo na imovinu i stečena prava penzionera, a prihvaćeno stanovište Vlade da bi u suprotnom došlo do ekonomskog kolapsa zemlje“, naveo je Manojlović u saopštenju.

Sudstvo kao dedovina i usluga za uslugu

Advokat Ivan Ninić ocenjuje da su sve odluke Ustavnog suda problematične, jer se donose tajanstveno i iza zatvorenih vrata, dok ljudi koji ih donose su u tu instituciju „rukopoloženi od strane režima i na taj način vraćaju uslugu za beneficije koje uživaju, a one uopšte nisu zanemarljive“.

„Ukoliko privatne banke mogu, preko noći, u saradnji sa SNS, da kupe odluke kod Vrhovnog suda Srbije, zašto bi se čudili bilo kojoj kontraverznoj sudskoj odluci u Srbiji. Nije ova odluka, u vezi sudbine projekta kompanije Rio Tinto, drugačija od bilo koje druge odluke po načinu donošenja i političkom mešetarenju kome je sklon Ustavni sud“, poručuje Ninić za Nova.rs.

Prema rečima našeg sagovornika, zastrašujuće je to što predsednica Ustavnog suda odbija komunikaciju sa javnošću, ne drži konferencije za medije i ponaša se isto kao Vrhovna državna tužiteljka Zagorka Dolovac.

„Oni svi misle da su im te institucije dedovina i da nikome ne treba da polože račun za svoj rad sem Aleksandru Vučiću. I za Briselski sporazum su, svojevremeno, zaključili da je to politički, a ne pravni akt i nisu stopirali njegovu realizaciju, koja je apsolutno i sukcesivno počistila sve atribute državnosti Srbije na teritoriji Kosova i Metohije“, podvlači advokat Ninić.

BONUS VIDEO: Uredba o stopiranju projekta Jadar neustavna, odlučio Ustavni sud. Hoće li se ipak kopati?