3
Poslanici Evropskog parlamenta usvojili su rezoluciju kojom Evropsku komisiju i Evropski savet pozivaju da preduzmu mere protiv vlasti Srbije ukoliko se utvrdi da je država direktno bila umešana u napad u Banjskoj na Kosovu 24. septembra. Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji ocenjuje da se radi o veoma oštroj rezoluciji, dok Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije dodaje da "kada pročitate početak imate utisak kao da je reč o Hamasu".
Minić u Novom danu na TV N1 ocenjuje da je rezolucija logična, imajući u vidu da je ono što se desilo u Banjskoj „jedan mogući okidač za mnogo veću krizu i to je naravno izazvalo u EU i među članovima NATO ozbiljne reakcije – da se takve stvari moraju sprečiti, zato se i predlaže da se preduzmu mere protiv vlasti u Srbiji, ako se utvrdi da je država bila direktno umešana“.
Dodaje da sankcije prema umešanima traži najveća grupacija u Evropskom parlamentu – Evropska narodna partija (EPP), bliska sa SNS.
„To znači da ta idila između EPP i SNS ističe, to su ozbiljne poruke“, smatra ona i kaže da „ova rezolucija mada nema izvršni karakter, ona utiče na javnost, na javno mnjenje u EU“.
Podseća da su u rezoluciji poređane informacije, među kojima je i da je bivši telohranitelj šefa BIA Aleksandra Vulina stradao, „i to je jedna sumnja da su vlasti u Srbiji direktno umešane“.
„U rezoluciji se vidi da je ta sumnja na kojoj je građena rezolucija – sumnja u ulogu vlasti u Srbiji, to je za Srbiju izuzetno neprijatno“, navodi Minić.
Zečević, na pitanje ko će da utvrdi umešanost Srbije, kaže da EP traži da Srbija sprovede tu istragu i da sarađuje sa kosovskim vlastima.
Pročitajte još
„Ova rezolucija je prilično inspirisana od strane socijaldemokrata i zelenih u EP, generalno u Evropskom parlamentu ima najviše nemačkih poslanika, i u ove dve grupacije, tako da vidim veliki uticaj nemačkih vlasti na sadržaj ove rezolucije“, ocenjuje Zečević.
Dodaje i da je mnogo nejasnoća oko akcije u Banjskoj, imajući u vidu da je nekoliko nedelja pre nje britanska poslanica i predsednica Odbora za spoljnu politiku britanskog parlamenta Ališa Kerns optužila SPC da učestvuje u švercovanju oružja iz Srbije na Kosovo, koje se prevozi kolima hitne pomoći.
„Zašto Kfor nije pohapsio tu grupu“, pita on.
Minić podseća i da je sam Milan Radoičić, koji je rekao da je on odgovoran za napad u Banjskoj u kojem je ubijen kosovski policajac, kao i tri Srbina, na RTS rekao „ja sam se vratio na Kosovo, a vi znate šta to znači“, što je zvučalo, kako kaže, preteći i značilo da je i on najavio akciju koja se desila više od godinu dana kasnije.
Ona ukazuje i da ima protivrečnih zahteva u samoj rezoluciji – da se izjednače mere prema Kosovu i Srbiji, kao i da se ukinu mere prema Kosovu, pa da se uvedu Srbiji.
Zečević se slaže i dodaje da je protivrečno i to što se kaže da Srbija ima na Kosovo i region loš uticaj i ne treba više da se meša, a onda se navodi da treba da se meša jer moraju Srbi na Kosovu da izađu na izbore“.
Ukazuje i na „frapantnu razliku između života na Kosovu i te rezolucije“.
„Imate analizu Fakulteta političkih nauka šta se dešava na Kosovu, koji je stav Srba. Ovde se traži da Srbija sarađuje sa kosovskim organima, a isti ti organi drže 20 ljudi (Srba) bez razloga u zatvoru, najviše zbog materijalnih razloga, jer imaju zemlju na atraktivnoj lokaciji, gde neko hoće da gradi, pa ih optuže za ratni zločin. Ogroman broj Srba ne vidi perspektivu života na Kosovu, a dodatnih 5.000 dece je upisano u škole u Srbiji“, navodi Zečević.
Dodaje i da ova rezolucija ne polazi od činjenice da Srbija nije priznala Kosovo, i ne samo Srbija.
„Imate čitavu strukturu država (u EU) koje nisu priznale Kosovo, a ovde se polazi od toga da je jedini način za normalizaciju odnosa međusobno priznanje. Ohridski sporazum ne traži to – to je još jedna kontradikcija“, ocenjuje on.
Na pitanje ko će biti kažnjen predloženim merama, koje podrazumevaju, između ostalog, poziv da se zamrznu sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć, građani ili vlast, Minić kaže da će u krajnjem rezultatu to biti građani.
Zečević dodaje da će krajnju odluku o eventualnim merama doneti Savet ministara, jer je EP praktično jedna grana zakonodavne vlasti, ali samo kada je reč o ekonomiji, „kad je reč o spoljnim pitanjima nema tu moć, ali ima moralnu vrednost“.
Na pitanje gde naposletku ide Srbija, imajući u vidu da se predsednik Aleksandar Vučić u jeku ove situacije nalazi u Kini, a da je na samitu Berlinskog procesa, koji je 16. oktobra održan u Tirani, bila, kako su mnogi ocenili, „manje moćna“ premijerka Ana Brnabić, Minić poručuje – u Kinu.
Zečević ukazuje da je Kina jedan od glavnih ekonomskih partnera EU, ali to ne znači da je EU uvezla kineski politički model.
„Mene brine da neki kineski modeli koji su strani nama žele da se uvedu ovde“, upozorava Zečević.
BONUS VIDEO Snimak Kosovske policije – eksplozija u selu Banjska
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
