Poslednjih dana i nedelja mnogo takozvanih non-pejpera cirkuliše u etru, i to po veoma osetljivim temama, a oni služe za "opipavanje pulsa" zainteresovanim subjekima, regionalnim i međunarodnim, izjavila je ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Ističe da i za jedno i za drugo pitanje koje je bilo predmet tih non-pejpera, Srbija ima jasne okvire, a prioriteti su ravnopravno članstvo u EU, mir, saradnja i održivo povezivanje regiona za Zapadnog Balkana.
„Sve naše inicijative, posebno predsednika Vučića, upravo su išle i idu u tom pravcu. U vezi sa drugim pitanjem, dijalog o normalizacii odnosa Beograa i Prištine, koji se vodi pod okriljem EU, kao i jasne i potpisane obaveze iz Briselskog sporazuma, za nas su merodavan okvir“, rekla je Joksimović u intervjuu za „Novosti“.
Ministar poručuje da je puls Srbije moguće meriti po tim pitanjima, jer je sve, kako dodaje, rađeno u dobroj veri i uz poštovanje sporazuma i prinicipa.
„To očekujemo i od drugih“, naglasila je Joksimović.
Na pitanje da li će se Srbija uskoro naći pred izborom – Kosovo ili EU, Joksimović odgovara da su uslovi pod kojima će Srbija postati punopravan član EU definisani u našem pregovaračkom okviru.
„U njemu jasno piše da je potrebno pre stupanja u članstvo zaključiti pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. EU ima obavezu statusne neutralnosti i ne bavi se ona priznavanjem ili nepriznavanjem, to rade države članice“, navodi Joksimović.
Upitana kada bi Srbija mogla da otvori nova poglavlja, Joksimović kaže da se krajem juna očekuje održavanje političke Međuvladine konferencije na visokom nivou i dodala da ukoliko bude ocene dobrovoljnog napretka u oblasti vladavine prava, odnosno ispunjavanja prelaznih merila za poglavlja 23 i 24 u okviru Klastera 1, Srbija bi mogla do kraja godine da otvori jedan ili dva cela klastera.
Na pitanje da prokomentariše to što iz Zagreba stalno stizu pretnje da će nas blokirati na evropskom putu, Joksimović navodi da praksa unošenja bilateralnih pitanja u pristupni proces, nije pokazala ništa što bi bio doprinos kredibilnosti procesa i podizanju poverenja.
„Mislim da nova metodologija upravo želi da poboljša ove elemente procesa – više kredibilnosti i poverenja, a uz to teško idu bilateralna uslovljavanja“, zaključila je Joksimović.