0
Fondacija Fridirih Ebert, u saradnji sa Centrom savremene politike, objavila je analizu izbornog procesa u Srbiji 2020. godine, u kojoj se ocenjuje da su u pitanju najsporniji izbori u Srbiji od demokratskih promena pre dvadeset godina, kao i da je posredovanje Evropskog parlamenta bilo neuspešno.
Izvor: EWB
U tekstu, pod nazivom “Izbori u Srbiji 2020: Urušavanje poverenja u demokratski proces“, navodi se da su na izborni dan i u izbornoj kampanji, faktički vođenoj tokom vanrednog stanja, zabeležene su brojne nepravilnosti i kontroverze koje su u velikoj meri uticale na izborne rezultate.
“Gotovo sve pobrojane manjkavosti nisu bile proizvod tehničkih grešaka ili nesavršenosti izbornog procesa, već očigledan rezultat manjka političke volje za održavanjem fer i poštenih izbora”, stoji u ovom izveštaju.
Posebno je indikativno, kako se navodi, da su ovi izbori sadržali rekordne nepravilnosti i kontroverze čak i pored činjenice da se njihov pobednik nijednog momenta nije dovodio u pitanje, kao i da je prethodno mesecima vođen dijalog pod medijacijom Evropskog parlamenta u kojem se vlast obavezala na unapređenje izbornih uslova.
Kada je reč o problemima izborne kampanje i izbornog dana, citiraju se nalazi Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Transparentnosti Srbija, BIRODI-ja i drugih organizacija, koje su uočile ozbiljnu medijsku ravnotežu, pritiske na glasače, funkcioniersku kampanju i zloupotrebu javnih resursa.
Neke od ovih oblasti našle su se na stolu u pregovorima vlasti i dela opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta krajem 2019, kada je usvojen set mera koje se vlast obavezala da će ispuniti.
“Sve ili gotovo sve mere formalno su sprovedene, ali evaluacija pokazuje da one ili nisu pokrile sve oblasti – izuzeti su pritisci na glasače i funkcionerska kampanja – ili nisu imale zadovoljavajući efekat. Kritičari mera su u više navrata ukazivali da su se one ograničile samo na izmene relevantnih akata i usvajanje preporuka, a ne i njihovu primenu”, stoji u izveštaju.
Takođe se navodi da su se, umesto unapređenja izbornih uslova, videle brzinske promene izbornog sistema kojim su narušeni principi Venecijanske komisije, vrlo intenzivnu funkcionersku kampanju, a vrlo verovatno i manipulaciju zvaničnim statistikama u vezi sa pandemijom koronavirusa radi sticanja političke dobiti.
“Na kraju smo dobili i izbore sa rekordnim brojem nepravilnosti, kao i izborne rezultate koji sami po sebi postavljaju pitanje o demokratskoj prirodi političkog sistema Srbije”, stoji u analizi.
U zaključku se dodaje da će manjak poverenja u izborni proces, kao i nereprezentativnost novog saziva parlamenta čiji sastav ne odgovara realnom odnosu političkih snaga u društvu, uticati na produbljivanje političke krize, s obzirom na to da nezadovoljstvo neće biti kanalisano kroz političke institucije.
Među preporukama izveštaja nalazi se i poziv da se dijalog pod posredstvom EU nastavi, ali tako da uključi sve relevantne aktere i da se odnosi na fundamentalna pitanja od važnosti za održavanje fer i slobodnih izbora, uz strogo praćenje primene.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
