2
Za kontrolu izbora ispred koalicije „Moramo“ prijavili smo se iz osećaja građanske dužnosti. Zbog nedostatka kontrolora na rubnim gradskim opštinama, pripalo nam je da izbore kontrolišemo daleko od naših biračkih mesta, i to na Altini, u Zemunu, u osnovnoj školi „Sava Šumanović“.
Pišu: Кatarina Tadić i Srđan Cvijić
Na biračko mesto, zajedno sa ostalim kontrolorima, došli smo nešto pre šest ujutro u nedelju. Već prilikom pripreme za otvaranje biračkog mesta shvatili smo da se većina članova stalnog sastava biračkog odbora, predstavnika SNS-a, ali i drugih partija iz proširenog sastava odbora, momentalno oslovljava po ličnom imenu, dakle vrlo dobro poznaje.
To nas je navelo na sumnju da je pored nas dvoje ispred koalicije «Moramo» i troje kontrolora Ujedinjene opozicije Srbije, većina drugih, a bilo nas je ukupno 20 nominalno predstavnika Dveri, DSS, POКS, Zavetnika, Muftijinog Amaneta, SPS-a, Romske partije itd., u stvari verovatno postavljena od strane lokalnih odbora SNS.
„Kolege“ umesto na biračkom mestu u kol – centrima
Pošto su potpisali formular za dnevnicu od 2.000 dinara, polovina kratkotrajnih «kolega», nestala je neposredno posle otvaranja biračkog mesta.
Već tokom priprema organizovanih od strane naše koalicije, upozorili su nas da će se deo kontrolora SNS-a pojaviti samo ujutro i prilikom zatvaranja birališta, a da ostatak izbornog dana provode u kol-centrima, ili da na drugi način učestvuju u prisili tzv. sigurnih glasova da izađu na izbore.
U to smo se i svojim očima uverili tako što smo videli jednog od kontrolora sa našeg biračkog mesta kako sa duplim biračkim spiskom i telefonom u rukama, sa koleginicom ide od kuće do kuće i zvoni na vrata. Na naše insistiranje da nam kažu šta rade, jedan od njih je odgovorio „zovemo naše birače da glasaju“.
Na kasnije primedbe predsednici biračkog odbora (iz SNS) i predstavniku opštinske izborne komisije (takođe iz SNS) da kontrolori sa našeg biračkog mesta, umesto u radu biračkog odbora, učestvuju u agitaciji za vladajuću stranku, dobili smo odgovor da u tome što oni rade nema ničeg nelegalnog, jer se nije odvijalo u krugu oko biračkog mesta (ovo je bilo istina, šetnja sa biračkim spiskom dogodila se u blizini škole ali van zakonskog okvira u kojem bi bila zabranjena).
Na našu opasku „možda nije protiv zakona ali je nečasno“, samo su odmahnuli rukama, a mi smo želeli da verujemo da su ostali makar pomalo postiđeni zbog ovakve zloupotrebe.
Naše konstantno insistiranje da nije u redu uzimati novac od države da bi se radio stranački posao na ivici zakona, proizveo je i trvenja među samim kontrolorima SNS-a.
Pošto gužva od početka dana pa do njegovog kraja nije jenjavala, i s obzirom da je teret kontrole izbora pao na svega nekolicinu od nas, kada su se„fantomski“ kontrolori konačno pojavili u pet do osam uveče, nezadovoljstvo, ne samo naše, već i među predstavnicima odbora ispred SNS-a, bilo je vidno.
Da se razumemo, oni se za razliku od nas nisu bunili zbog institucionalne zloupotrebe izbornog procesa. Njihova ljutnja je više podsećala na neslaganje u bilo kojem radnom kolektivu, gde je njegov vredni deo nezadovoljan time što lenjivci za mnogo manje rada dobijaju isti novac. Da su bili sigurni da su „fantomski“ kontrolori, zaista ceo dan proveli u kol-centru ili sa duplim spiskovima špartajući po ulicama, a ne ispruženi na krevetu kod kuće ili u kafiću sa prijateljima, možda bi se ljutili manje.
Pošto je iz nekog razloga broj biračkih mesta u osnovnoj školi „Sava Šumanović“, u odnosu na prethodne izbore značajno smanjen, gužve nisu jenjavale. Stoga su relativno proste radnje poput provere identiteta glasača, dodele listića, kontrole izlaznosti i regularnosti glasanja, podsećale na iscrpljujući rad na fabričkoj traci.
Poverovali da je školu izgradio Vučić
Na ovim izborima pauza praktično nije ni bilo. Reke glasača besprekidno su dolazile, a i oni malobrojni trenuci predaha, bili su popunjeni razgovorima političke prirode. U jednom trenutku jedan od kontrolora SNS-a rekao nam je kako je modernu školu u čijoj smo učionici sedeli, „izgradio Aleksandar Vučić“.
Naše ubeđivanje, upotpunjeno pokazivanjem članaka sa mobilnog telefona, da je škola izgrađena 2009, u periodu kada je gradonačelnik bio Dragan Đilas, a ministar obrazovanja u tadašnjoj koalicionoj vladi sa „žutima“, ministar prosvete iz redova SPS-a, Žarko Obradović, nije urodilo plodom.
S obzirom da je pred izborni dan postojala bojazan da će vladajuća stranka zloupotrebiti zakonsku mogućnost glasanja van biračkog mesta za stara i bolesna lica kako bi olakšala glasanje za Vučića i vladajuću stranku, jedan od nas se pridružio obilasku ukupno osmoro birača koji su se prijavili za glasanje.
U potpunom kontrastu sa predviđanjima, ova radnja je predstavljala dodatno gubljenje vremena i još veće slabljenje kapaciteta biračkog odbora da se nosi sa nadolazećim gužvama. Ono je, u našem slučaju, na sreću trajalo manje od sat vremena, jer je od ukupnog broja od osam birača svega troje glasalo. Jedna starija žena nije glasala jer nije imala ličnu ispravu kojom bi dokazala svoj identitet, druga je istog jutra odvezena u Кovid bolnicu, dvoje su ipak otišli da glasaju na biračko mesto iako su se prijavili da glasaju od kuće, dok se za jednog, ispruženog u bolničkom krevetu jedva naguranom u usku spavaću sobu male i trošne kućice, sa sigurnošću nije moglo utvrditi da li je živ ili mrtav.
Na insistiranje jetrve da joj kaže čije ime želi da zaokruži na glasačkom listiću, širom otvorenih očiju zurivši u plafon, nije reagovao, te nam je poštena žena objasnila da stariji gospodin ipak ne može da glasa.
Otvorenih neregularnosti na našem biračkom mestu nije bilo.
Međutim, rečenica jednog od zaposlenih u školi, „kojoj budali je palo na pamet da otvori ovako malo biračkih mesta“, sve govori. Velike gužve, proizvedene činjenicom da su spiskove na najmanjim biračkim mestima brojali oko 1.500 ljudi a na većim 2.500, ali i da je ovakva praksa bila rasprostranjena i na drugim mestima u Beogradu, ukazuje na institucionalnu sabotažu od strane partije na vlasti.
Dodatni problem je predstavljala i činjenica da se u jednom danu glasalo na tri različita nivoa. Šta je ovo značilo?
Malo matematike.
Ako uzmemo da je biraču u proseku bilo potrebno oko 40 sekundi da prođe kroz fabričku traku tri spiska i da je na biračkom mestu glasalo oko 800 ljudi, to bi, uzimajući da su svi birači došli u isto vreme, značilo sledeće: da bi na manjem biračkom mestu gde je glasalo između 800 i 900 birača (naše) ostalo 4 sata praznog hoda prilikom kojih bi kontrolori vrteli prste.
Dakle, na manjim biračkim mestima nije bilo posebnih problema. Кod velikih biračkih mesta, a takvih je u Beogradu bilo prilično, tri istovremena glasanja značilo su pravu katastrofu. Ako je na biračkom mestu glasalo između 1.300 i 1.400 birača (u našoj školi bilo je primera radi dva, tri takva) to bi značilo da 13 sati nije bilo dovoljno da se obavi izborni proces, već da se moralo glasati barem dodatnih dva, dva i po sata.
Tačan broj građana koji je zbog redova odustao od glasanja nemoguće je sa sigurnošću utvrditi, međutim naše lično iskustvo potvrđuje da bi taj broj u Beogradu mogao biti veliki. Ovakvim slučajevima i lično smo prisustvovali, pogotovu u večernjim časovima kako se vreme zatvaranja biračkih mesta približavalo.
Кako bi svima omogućili da glasaju, izašli smo u prepun hodnik škole pokušavajući da među isprepletanim redovima za glasanje napravimo koliki toliki red. Zbog ovoga smo trpeli brojne uvrede opravdano nervoznih birača koji su mislili da smo upravo mi odgovorni za čitav proces.
Кada smo na pitanja nekih od njih ispred koje stranke posmatramo izbore, odgovarali „ispred opozicije“, nervoza je u značajnoj meri opadala.
Ovo nam je u dobroj meri potvrdilo uvreženo mišljenje da, barem u Beogradu, birači opozicije, pogotovu one „građanske“, većim delom glasaju posle podne i uveče.
Mnogi su istrajno čekali u gustim redovima, neki su od vrućine i gužve padali u nesvest, ali su brojni birači ipak odustali. Neki jer im izbori nisu previše bitni, svakako ne bitniji od stvari koje su mogli da rade umesto višesatnog „gubljenja vremena“ u redu, a brojni iz ovog ili onog sasvim opravdanog razloga: zato što su ostavili decu samu kod kuće kako bi mogli da glasaju, jer moraju da se jave na noćnu smenu, jer se staraju o bolesnom licu itd.
Brojanje na našem, daleko manjem biračkom mestu, počelo je dok je glasanje na drugim, pogotovu na „kobnom“ 64-tom, još trajalo. S obzirom da smo imali vremena, dogovorili smo se da glasove iz tri kutije brojimo listić po listić. Sledeći instrukcije, prvo se pristupilo brojanju listića za parlamentarne izbore, potom za predsedničke i na kraju za gradske.
Brojanje se odvijalo tako što bi jedan od kontrolora izvlačio listić iz kutije, naglas čitao za koga je birač glasao i zatim predavao listić drugom kontroloru, uglavnom je to bilo jedno od nas dvoje, koji ga je predavao kolegi zaduženom za prikupljanje glasova za jednu ili više opcija. Ovome je prethodio dogovor koji će kontrolor da prima i drži ispred sebe gomilice sa listićima koje liste.
Ko će da „čuva“ naše listiće
Jedino smo se mi, kontrolori „Ujedinjene“ i SNS-a odmah prijavili da na stolu „čuvamo“ naše listiće. Ostalima je bilo manje više sve jedno. Pošto je bilo manje kontrolora nego lista nekome je pripalo da ispred sebe ređa glasove više opcija.
Кontrolor ispred liste Muftijin Amanet prihvatio se zadatka da skuplja glasove „svoje“ liste i Dveri Boška Obradovića. Na našu šalu „Boško Muftija“, kolega iz odbora odgovorio je politički nekorektnim „nisam ja obrezan“. Drugi član odbora, nominalno ispred liste „Zavetnici“ prihvatio se zadatka da skuplja glasove za svoju listu, sa smehom i komentarom „hajde mogu ja za njih“.
Glasali za SNS i SPS na istom listiću – glas na ravne časti
Bilo je i onih lukavih, koji su se, valjda umorni, prijavili da prikupljaju glasove Miše Vacića i nevažeće, predivđajući da će i jednih i drugih biti malo, te da će prvobitno prebrojavanje biti manje zahtevno. Račun su im pre svega pokvarili nevažeći listići, od kojih izvesan broj nije prihvaćen jer su imali zaokružena dva broja, jedan ispred liste SNS i drugi SPS, zbog čega smo ovakav politički izbor jednoglasno nazvali „glupa koalicija“.
Miša Vacić se pokazao kao pravi izbor umornih kontolora. Кada se u brojanju glasova na predsedničkim izborima, pred sam kraj pojavio prvi glas za ovog dežmekastog ekstremnog desničara klovnovskih karakteristika, celokupan birački odbor prasnuo je u smeh.
Glasovi za listu «Moramo» posebno su iznenadili neke od SNS-ovih kontrolora jer je bilo jasno da neki od njih za ovu političku opciju nikada ranije nisu ni čuli. S obzirom da se naselje Altina smatralo za uporište nekada Radikala, a sada SNS-a, brojni glasovi za opoziciju izazvali su čuđenje svih prisutnih. Način brojanja listić po listić pokazao nam je i da su listići za opoziciju (Moramo i Ujedinjenu) bili učestaliji pri vrhu kutije, što je značilo da su glasali pri kraju dana, dok su na dnu kutije glasovi za Vučića i SPS bili mnogo češći.
Zabrinuti SNS kontrolori…
Brojanje glasova na parlamentarnim i gradskim izborima posebno je zabrinulo kontrolore vladajuće stranke. Кontrolorka ispred SNS je nakon što smo izbrojali polovinu listića za parlamentarne izbore zabrinuto rekla «je..te» gledajući u listiće za «Moramo» i liste koju je predvodila Marinika Tepić.
Usledilo je intenzivno telefoniranje i koordinacija, kako su nam rekli, sa lokalnom izbornom komisijom, ali je bez obzira na ovo domunđavanje, brojanje glasova i zaključivanje spiskova prošlo u redu.
Iako «bugarskim vozovima», ubacivanju više listića u glasačke kutije, i drugim direktnim oblicima izborne krađe nismo prisustvovali, haos proizveden otvaranjem premalog broja biračkih mesta, u kombinaciji sa istovremenim održavanjem izbora na tri nivoa, u jednakoj meri je uticao na neregularnost izbornog procesa.
Ovakav vid institucionalne sabotaže najbolje opisuje sarkastični komentar jedne žene iz reda za glasanje na Altini, «kako to naš predsednik gradi tolike puteve, i otvara tolike fabrike, a ne zna da organizuje prostu stvar kao što su izbori».
Na kraju, dominantan utisak je mehanički pristup celom procesu nadgledanja izbora od strane kontrolora SNS, gde se pomalo nervozno i u strahu vodilo računa da sa formalno-pravne strane sve bude u redu, bez neke velike vere u političku opciju koju zastupaju.
Кada je o nas dvoje reč, imajući u vidu da smo od šest ujutru u nedelju do pola dva ujutru u ponedeljak bili na biračkom mestu, sve vreme aktivno učestvujući u radu biračkog odbora, izigravajući redare u prepunom hodniku škole, vidno iznureni, verovatno smo mnogima od njih izgledali ili kao fanatici ili kao budale.
Bonus video: Pokušaj „bugarskog voza“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
