7
Zakonski rokovi za održavanje novih izbora u Beogradu veoma su kratki, a zahtevi opozicije i međunarodnih posmatračkih misija su jasni - hitno poboljšanje izbornih uslova. Kako nema vremena da svi zahtevi budu sprovedeni, pitali smo predstavnike opozicije koji je to minimum koji bi prihvatili. Kažu, otvaranje biračkog spiska i medija.
Nakon treće neuspele konstitutivne sednice Skupštine grada Beograda definitivno je saopšteno da će Beograđani ponovo na birališta, a kao izborni dan se spominje 28. april. U tom slučaju, od novih izbora u Beogradu deli nas nešto više od mesec i po dana – nedovoljno za implementaciju svih preporuka ODIHR.
Ukoliko se ove preporuke ne ispoštuju, deo opozicije najavljuje da postoji mogućnost da na izbore ne izađe.
PROČITAJTE JOŠ:
7
5
0
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da ako ne budu primenjene preporuke ODIHR, “Srbija protiv nasilja” možda neće izaći na izbore.
S obzirom na to da je rok do novih izbora u Beogradu kratak, pitali smo opoziciju koji je to minimum na koji bi pristali.
U SSP za sad nemaju konkretan odgovor na ovo pitanje. Šefica gradskog odbora SSP Mila Popović na pitanje Nova.rs kaže:
“Saopštićemo kao koalicija”.
Odbornici drugih stranaka iz te koalicije su nešto konkretniji.
Miloš Pavlović, odbornik Narodnog pokreta Srbije, kaže za Novu da izborni uslovi nisu dobri godinama i da ne postoje uslovi za fer i slobodne izbore.
“U periodu pred nama je borba za poboljšanje izbornih uslova, mislim da bez obzira na vremenski rok, ukoliko postoji volje postoji i način. Svakako najbitnija stvar je sređivanje biračkog spiska i niz mera za oslobađanje RTS-a, u smislu objektivnog informisanja građana putem javnog servisa” rekao je Pavlović.
Odbornica Zeleno – levog fronta Natalija Stojmenović kaže za Novu da su zahtevi opozicije konkretni i da se o njima govori već duže vreme.
“Ukoliko želimo izlazak iz ove političke krize, opozicija i civilno društvo moraju imati kontrolu nad svim fazama izbornog procesa. Implementacija zahteva je proces, ali mnoge stvari mogu da se urade kao na primer otvaranje medijskog prostora i pokretanje postupaka prema organima i licima odgovornih za krađu, ali je čak moguće i uraditi neke stvari u vezi biračkog spiska u kratkom roku” objašnjava Stojmenović.
Odbornik koalicije NADA Marko Sarić kaže da ne postoji minimum i maksimum uslova, ali da određeni demokratski uslovi moraju da se ispune u kratkom roku.
“Demokratski uslovi koji treba da se ispune, jesu birački spisak i stanje u medijima. Nama se čini da bi mogao da se sprovede uvid u birački spisak i da bi trebalo da se dozvoli svim parlamentarnim strankama, odnosno njihovim predstavnicima, uvid u kompletan birački spisak. Da vidimo šta se dešavalo sa doseljenjima, preseljenjima i problemima koje imamo sa građanima koji se doseljavaju u Beograd. S druge strane, što se tiče stanja u medijima, oni treba da se otvore. Posebno RTS. Za sve političke organizacije da se organizuju diskusije, da sve stranke imaju mogućnost da govore o svojim programima. Međutim, to ne treba da se radi samo pred izbore, jer demokratija ne podrazumeva samo taj period”, zaključuje Sarić.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare