8
Srbija nije potpisala pismo kojim se pruža podrška generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, nakon što ga je Izrael proglasio personom non grata. Iza pisma stalo je ukupno 105 država, dok podršku Guterešu pored naše zemlje nisu iskazale ni Amerika, Velika Britanija, Mađarska, Nemačka, kao i nekoliko država regiona. Međutim, one nemaju Rezoluciju 1244, misiju UNMIK i KFOR na sopstvenoj teritoriji. A to, prema mišljenju bivše ambasadorke Srbije pri OEBS Branke Latinović, znači da su nama odnosi sa UN i samim Guterešom izuzetno važni, te da će ovakav naš potez biti notiran.
Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonia Gutereša Izrael je nedavno proglasio nepoželjnom osobom. Kao odgovor, 105 zemalja članica UN potpisalo je pismo podrške.
„Takve akcije potkopavaju sposobnost UN da sprovedu svoj mandat, koji uključuje posredovanje u sukobima i pružanje humanitarne podrške. Na Bliskom istoku, to bi moglo dodatno odložiti kraj svih neprijateljstava i uspostavljanje kredibilnog puta ka rešenju sa dve države, gde bi države Palestina i Izrael živele jedna pored druge u miru i bezbednosti, u skladu sa relevantnim rezolucijama UN“, navodi se u pismu.
Srbija nije među državama koje su iza njega stale. Kao ni SAD, Velika Britanija, Australija, Novi Zeland, Kanada, Indija. Na spisku nema ni Italije, Nemačke, Austrije, Mađarske, Češke, Poljske, Rumunije, Bugarske, Ukrajine. Iz regiona podršku Guterešu potpisali su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Slovenija, dok Srbija, Hrvatska i Albanija nisu.
Komentrišući odluku Srbije da se između generalnog sekretara UN i Izraela, svrsta na ovu drugu stranu, bivša ambasadorka Srbije pri OEBS Branka Latinović kaže da bismo morali da čujemo obrazloženje naših vlasti, jer to nije u našem interesu.
“Neposredni povod za ovo pismo podrške je činjenica da je Izrael uskratio gostoprimstvo Guterešu nakon one njegove zaista nespretne izjave, gde nije osudio ponašanja Hezbolaha. Iako se već sutradan na sednici Saveta bezbednosti ispravio i dao izjavu koja je trebalo da zadovolji Izrael. Međutim, očito su još ljuti. S pravom, ali preterano”, kaže Latinović za Novu.
Kad je samo glasanje u pitanju, tu imamo grupu zemalja iz same Evropske unije koje su potpisale to pismo i onih koje nisu.
“To znači da nema jedinstvenog stava EU. Tu su i SAD i još neke zapadne zemlje, a sve to treba više gledati u svetlu podrške Izraelu, ali i očitim izrazom nezadovoljstva samim Guterešom u vezi njegovih izjava oko dešavanja na Bliskom istoku. Međutim, bez obzira na to uvek morate voditi računa o nacionalnom interesu. Uz svo uvažavanje pozicije i stava Izraela, ali Srbija ima svoje interese i oni su pre svega determinisani time da mi podržavamo UN, multilateralizam, što je to bilo istaknuto u govoru našeg predsednika u Generalnoj skupštini UN pre dve nedelje, već i zato što imamo Rezoluciju 1244, odnosno misiju UNMIK i KFOR na našoj teritoriji”, kaže Latinović i dodaje:
“Znači, nama su odnosi sa Ujedinjenim nacijama, kao i lični odnosi sa Guterešom izuzetno bitni. Naš je interes da imamo dobre odnose i ovo neće ostati neprimećeno”.
Kao poseban aspekt priče o glasanju Srbije, Latinović kaže da joj se čini da u poslednje vreme pratimo stav Mađarske.
“Primetila sam da ako se nečega ne pridržavamo, ako je tu Mađarska, da smo i mi među tim zemljama. To je vrlo delikatno za nas. Zato bismo morali da čujemo obrazoloženje zbog čega smo doneli ovakvu odluku”, kaže ona.
Kad je reč o srpsko-izraelskim odnosima situacija je prilično komplikovana.
Kroz višedecenijske napetosti između Izraela i Palestinaca, zvanični Beograd je više puta menjao stav.
Jugoslavija je nakon završetka Drugog svetskog rata podržala osnivanje Izraela 1947. godine.
Odnosi dve države su prekinuti 1967. zbog „sprovođenja agresije prema arapskim zemljama“ i Beograd se tad približio Palestini, članici Pokreta nesvrstanih.
Do novog približavanja dolazi 1991. godine, u susret raspadu Jugoslavije.
Beograd danas održava zvanične diplomatske kontakte i sa Izraelom i sa Palestinom. Međutim, kad je reč o Izraelu doško je do znatnog zahlađenja odnosa kad je ova država priznala Kosovo 2020. godine, što je bila posledica Vašingtonskog sportazuma.
Nedavno je došlo do novog obrta. Predsednik Izraela Isak Hercog nedavno je bio u zvaničnoj poseti Srbiji, a premijer Izraela Benjamin Netanjahu i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastali su se u Njujorku, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
„Imao sam važan sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, gde sam izrazio duboku zahvalnost za nepokolebljivu podršku Srbije Izraelu i čvrsto prijateljstvo naših naroda“, napisao je Netanjahu na svom nalogu na društvenoj mreži Eks, dodajući da se lično zahvalio Vučiću na njegovom angažovanju u nastojanjima da se oslobode taoci, među kojima je i Alon Ohel, koji ima srpsko državljanstvo.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
