2
U istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije odjednom se pojavilo ime ministra turizma i omladine Huseina Memića u kog mladi, prema rezultatima, imaju više poverenja nego u samog predsednika države Aleksandra Vučića. Jedan od istraživača angažovanih na ovom izveštaju objasnio je za Nova.rs o čemu se tu tačno radi.
U Alternativnom izveštaju KOMS pokazalo se da mladi itekako promišljaju političku situaciju u zemlji, ali ne na način koji odgovara vlastima. Tako izgleda da najviše poverenja imaju u patrijarha Porfirija (ocena 2,39).
Odmah ispod njega je ni manje ni više nego ministar turizma Husein Memić (1,42), za kog javnost jedva da je čula. I njemu više veruju nego Aleksandru Vučiću (1,36).
Iako je reč o svega nekoliko decimala razlike, zanimljivo je otkud se baš Husein Memić našao na ovoj „visokoj listi” i da li zaista mladi imaju poverenja u njega ili je, ipak, reč o nečemu drugom.
Aleksandar Ivković, politikolog i jedan od autora ispitivanja, kaže za Nova.rs da ovde nije reč ni o kakvom spektaklu, niti o tome da mladi veruju Memiću.
Baš naprotiv. Kako kaže, to što su mladi bolje ocenili Memića nego Vučića nam govori da ne znaju ni ko je aktuelni ministar turizma.
“Ta razlika između Vučića i Memića je jako mala, na nivou statističke greške, kao i manje-više između svih nosilaca državnih funkcija (Brnabić, Vučević), tako da ja ne bih na osnovu toga izvlačio zaključak o nekoj značajnoj razlici u poverenju. Ključni zaključak je da je poverenje u ove četiri ličnosti kao nosioce državnih funkcija vrlo malo”, kazao je on i potom dodao:
“To što Memić ima za koju decimalu bolju ocenu od Vučića se možda može objasniti time što određen broj ispitanika nije dao jedinicu Memiću, nego npr. dvojku, čisto zato što ga ne znaju pa ni nemaju čvrsti stav na jednu ili drugu stranu – za razliku od Vučića”.
Ivković je objasnio za naš portal otkud uopšte ime Huseina Memića među ličnostima od poverenja.
“Pre pitanja o Memiću ima pitanje o poverenju mladih u institucije. Tu ima više opcija koje pokrivaju manje-više sve institucije relevantne za mlade (osim državnog aparata, tu su crkva, vojska, nauka, nevladine organizacije i drugo). Pitanje o poverenju u ličnosti je izvedeno iz poverenja u institucije; ovo prvo služi da proveri kakvo je poverenje mladih u instituciju generalno, a ovo drugo kako ocenjuju konkretnu ličnost koja trenutno vodi tu instituciju”, kazao je on.
Dodaje da naravno, kod nekih pitanja, recimo predsednika Republike, većina verovatno ne razdvaja samu instituciju i ličnost koja je trenutno predstavlja, “mada bi to u idealnom slučaju trebalo da rade”.
“Za većinu institucija (mediji, političke partije, nauka…) nije mogao da se odabere jedan konkretan predstavnik, jer ne postoji jedna osoba na vrhu hijerarhije; tamo gde postoji su izdvojene ličnosti – predsednik Republike, Vlada, Narodna skupština, Ministarstvo turizma i omladine”, rekao je Aleksandar Ivković za Nova.rs i zaključio:
“U ranijim istraživanjima je bilo i ministara zdravlja i obrazovanja, ali sada to pitanje nije postavljeno jer su nosioci ovih funkcija tek nedavno stupili na dužnost u odnosu na april 2024. godine, odnosno period kad je rađeno istraživanje”.
Podsetimo, Nova.rs pisala je o ovom izveštaju. Prema objavljenim rezultatima, mladi su u prethodnih godinu dana pokazali nešto veću zainteresovanost za politička dešavanja u odnosu na prošle godine.
“Mladi se najviše informišu na društvenim mrežama i internet portalima. Oni ne prate politiku na lokalnom nivou i smatraju da im politički sistem u Srbiji ne omogućava uticaj na političke procese i odluke. Istraživanje pokazuje da su mladi većinski glasali na izborima 2023. godine i imali su nameru da glasaju na izborima 2024. godine. Glasačke navike mladi najviše formiraju pre same izborne kampanje”, navodi se i potom dodaje:
“Zanimljivi su nalazi da mladi ne podržavaju da se granica za glasanje smanji sa 18 na 16 godina. Više od polovine mladih smatra da izbori u Srbiji uopšte nisu slobodni i pošteni. Mladi jedino pozitivno u kontekstu poverenja posmatraju nauku i naučnike (prosečna ocena 3,15), a i dalje nemaju poverenje (prosečne ocene manje od 3, na skali od 1 do 5) u institucije, a najmanje nepoverenje imaju u Vojsku i Crkvu”.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
