"Oni su uhapšeni da bi bili oslobođeni krivice. Kao pravosudno oslobođeni članovi SNS-a trebalo bi da skinu grehe sa cele stranke. Slušaćemo kako čak ni „žuto“ pravosuđe nije pronašlo krivicu u prepoštenim naprednjacima. Ne mogu, međutim, biti sigurna kako će proći pohapšeni inženjeri, kaže u intervjuu za „Novu“ Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta i kopredsednica stranke Zajedno. Govori i o Tomislavu Momiroviću kao „nezgodnom svedoku kog ne treba dovoditi u iskušenje da progovori“, ali razgovor počinjemo od glavnog „palog anđela“ naprednjačke nomenklature.
Kako gledate na hapšenje ministra Gorana Vesića, koji je prvi član Vlade koji je završio u pritvoru u poslednjih 12 godina?
Vučiću nije bilo lako da pronađe žrtvene jarce koje će proglasiti odgovornima za novosadsku tragediju. Čvrsta mreža organizovanog kriminala može se u potpunosti rasparati ako povučete jedan bitan končić. Svi su oni krivi i krv im jeste na rukama, ali je za hapšenja Vučić morao pronaći po sebe najbezazlenije likove – one koji su mu ili do groba verni, ili dovoljno neupućeni u dubinu naprednjačkog kriminala – da bi potencijalna šteta bila minimalna. Tiktoker deluje baš tako. Verovatno mu je svašta i obećano kao obeštećenje za prinošenje sopstvene žrtve.
Mislite li da će Vesić i privedena direktorka Infrastrukture Železnica Srbije Jelena Tanasković zaista odgovarati za tragediju u Novom Sadu?
Oni su uhapšeni da bi bili oslobođeni krivice. Kao pravosudno oslobođeni članovi SNS-a trebalo bi da skinu grehe sa cele stranke. Slušaćemo kako čak ni „žuto“ pravosuđe nije pronašlo krivicu u prepoštenim naprednjacima. Ne mogu, međutim, biti sigurna kako će proći pohapšeni inženjeri. Sve zavisi od toga koliko su duboko pozicionirani i bitni šrafovi u koruptivnoj mašineriji, tj. koliko znaju o svemu što se dešavalo. Paradoksalno, što manje znaju, to je gore po njih, jer ih to čini jeftinim žrtvama.
Da li vam je čudno to što među uhapšenima nema Tomislava Momirovića, za vreme čijeg mandata je rađena rekonstrukcija Železničke stanice? Šta to može da znači?
Na prvi pogled Momirović deluje kao bezazleni pajac, ali ne smemo zaboraviti da je dugo bio na pozicijama koje su vezane za gradnju i infrastrukturu zbog čega verovatno dosta zna o brojnim „poslićima“. To ga čini nezgodnim svedokom kog ne treba dovoditi u iskušenje da progovori. Verujem da Vučića strašno nervira situacija u kojoj je morao da žrtvuje neke svoje pione. Mafijaška mašinerija počiva na osećanju zaštićenosti svakog pojedinca, jer se bez tog osećanja ne bi olako upuštali u poslove za koje sigurno znaju da su krivična dela. Do sada je Vučić bio u stanju da ih sve zaštiti, ali drugačiji vetrovi su počeli da duvaju, što će verovatno uticati na spremnost pojedinaca da obavljaju kriminalne zadatke. Sada postoji svest da ih gazda ipak može pustiti niz vodu.
Zašto se direktori kineskih kompanija koje su bile glavni izvođači radova nisu našli na spisku uhapšenih?
Direktori tih kompanija, domaći i strani, formalni i neformalni, jesu srž koruptivne mašinerije u svakom naprednjačkom poslu, pa sigurno i u rekonstrukciji Železničke stanice. To su ti bitni konci koji prave duboku mrežu kriminala i koje Vučić ne sme da dira.
Zašto je vlast htela da usvoji Zakon kojim se omogućava rad stranih fakulteta bez akreditacije, uz subvencije države?
Različiti su razlozi za uništavanje državnih univerziteta. Naravno da radikalima i njihovim naslednicima ne odgovaraju školovani ljudi, osposobljeni da misle svojom glavom. Kod novoradikala vremenom je usađeno i mišljenje da zaista oni, a ne država, plaćaju školstvo, zbog čega je nezamislivo da im se profesori suprotstavljaju. Još je Šešelj, 1998, doneo Zakon kojim je poništena autonomija univerziteta i otpuštani su neposlušni profesori. Dodatno, državno školstvo, od vrtića do fakulteta, po njihovom viđenju nije ništa drugo nego trošak, tj. novac koji bi se mogao ukrasti ili ugraditi u neku građevinu, što znači – opet ukrasti. Još banalnih razloga možemo pronaći i u ideji da univerzitetsko školovanje može biti dobar biznis. Nemaš trošak, nemaš nevolje sa zahtevima zaposlenih, a još možeš dobro i da zaradiš. Mislim da je plan bio da se dogovore franšize sa kojekakvim stranim univerzitetima, od kojih neki možda i ne bi bili nepoznati, da se zaposle domaći profesori u rangu Megatrenda i da samo diplome budu sa žigom stranih univerziteta. Za to vreme bi se nastavilo gušenje državnog obrazovanja.
I Miloš Vučević i Aleksandar Vučić su profesore koji su zapretili štrajkom nazvali ucenjivačima, a Vučić je izneo i niz drugih uvreda. Kako to komentarišete?
Nekontrolisano ponašanje i serijski nervni slom Vučića u direktnom prenosu na RTS-u pokazatelji su besa zbog neostvarenih planova. Iako je univerzitet, prema mom mišljenju, nepodnošljivo i nedopustivo tih, dobro znam, a verovatno i Vučić to zna, da unutra kuva od nezadovoljstva. Ne radi se samo o standardu, već i o neverovatnom ponižavanju i vređanju struke tokom čitave decenije. Predviđeni Zakon je mogao biti kapisla koja bi pokrenula uspavani univerzitet.
Radikali su, zajedno sa Miloševićem, već polomili zube na ovom pitanju. Vučić pokušava da nas uništi na manje direktne načine, ali je cilj isti. I emocije unutar univerziteta su iste. Razumeo je da u ovom trenutku mora da zakoči.
Neobično je da se Vučić u kratkom roku odlučuje na niz nepopularnih poteza. Povratak Rio Tinta, rušenje Starog savskog mosta, poklanjanje Generalštaba, a onda i donošenje pomenutog zakona. Da li je on pritisnut ili je to samo slika bahatosti ove vlasti?
Verujem da je za neke poslove pritisnut, kao što je Rio Tinto. Dogovor između njega i kompanije je već dugo na čekanju. Drugi poslovi su verovatno neizbežno došli na red. Tokom više od decenije koruptivna mašinerija se uvećala i zahuktala. Ubrzanje je neminovno kada je mreža tako uspešno razgranata a svaka posebna grana ima svoje biznise. Šta od toga staviti na čekanje kada svaki partner želi da dobije svoj profit? Mislim da Vučić to više ne može da kontroliše.
Gde ste vi sada u srpskoj politici? Da li stranka Zajedno i dalje funkcioniše?
Stranka Zajedno je živa i zdrava. U opoziciji smo uključeni u dogovore i planove, zajedno sa svojim pravnim timom. Po sopstvenoj odluci nismo ušli u parlament nakon pokradenih decembarskih izbora. Iskreno verujemo da to više nije institucija i da je treba rušiti tako što će svi poslanici prestati da učestvuju u njenom „radu“. Stranku su napustili ljudi koji su u stranci bili zarad mandata, ali su nam se priključili oni koji su prepoznali politiku bez kalkulacija. Tvrdim da smo trenutno stranka koja okuplja najviše uglednih intelektualaca i sa njima radimo na razvoju politika, strategija i ukrupnjavanju političke scene. Kao aktivisti, prisutni smo na svakoj užarenoj tački, zajedno sa građanima.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare