INTERVJU Zdravko Ponoš: Vučić podseća na bludnog raspikuću, EU ga vidi kao kolonijalnog upravnika

Tema litijuma ponovo je vraćena u fokus. Da li verujete da će rudnik zaista biti otvoren?

Izuzetno je važno da se to ne dozvoli jer ništa oko tog projekta niti je urađeno kako Bog zapoveda niti sluti na dobro. Vlast je radila iza leđa javnosti čak i u periodu kad je projekat bio obustavljen. Rio Tinto nema nikakve reference u kopanju litijuma, a neke od ostalih referenci su ekološki problematične. Ljudi od struke i ugleda iz Srbije i iz sveta ukazuju na ozbiljne ekološke rizike i kažu da niko ne eksploatiše litijum na poljoprivrednim i naseljenim područjima i u zahvatu strateških rezervoara vode.

Zanimljivo je da Rio Tinto tvrdi da su, od momenta kada je projekat bio prekinut pa do sada razmotrili neke primedbe i podigli mere bezbednije eksploatacije na viši nivo. Pa šta to znači? Znači da bi oni radili i sa onim većim rizikom da se nije narod digao. Kad su videli da je tvrdo, razmotrili su dodatne mere, a to znači za njih i dodatne troškove. Postoji nivo bezbednosti koji, kad se dostigne troškovi postaju toliki da se eksploatacija ne isplati. To je odgovor zašto su zapeli da kopaju u Jadru, a ne u Nemčkoj. U Evropi ima oblasti sa mnogo izdašnijim zalihama litijuma nego što je u Jadru, a vlade tih zemalja oklevaju sa eksploatacijom. Iste te vlade su orne do bezobrazluka da se to radi u Srbiji. Istovremeno se pravdaju da svu ekološku odgovornost snosi Vlada Srbije koja tu odgovornost prebacuje na njih. Time u stvari ova vlast potvrđuje da su oni jedna kolonijalna vlada. Ekonomska računica s kojom nam Vučić maše je porazna. Očekivani godišnji priliv u budžet od 30 milona evra je takav da nam treba 100 godina kopanja da bi vratili dug od 3 miijarde evra koijm nas je ova vlast zadužila prethoni mesec.

Može li i hoće li to biti tema oko koje će se opozicija ponovo ujediniti?

Važnije je što je to tema koja ujedinjuje narod bez obzira na socijalni i obrazovni status, političku inklinaciju. Svako ko vidi dalje od svog nosa, vidi da tu nešto ne valja i da posledice mogu da budu takve da se tiču i narednih generacija. Nije to tema kojom će opozicija da krmari, ali ako ne bude surfovala, odneće je taj talas i potopiti. Tu sudbinu na ovoj temi zaslužila je vlast.

Čini se da predsednik Srbije svaki put kad mu opadne međunarodna podrška, da nešto naše da bi je kupio. Šta mislite dokle je spreman da ide?

Samo nebo mu je granica. Odnosi se prema državi, prema narodu, prema resursima kao neko ko je dobio nasledstvo od dalekog rođaka, a niti je šta stvarao niti je vaspitavan da ceni ono što ima. Podseća na bludnog raspikuću koji galantno plaća račune i društvu koje ga ne ceni, samo da bi bio deo tog društva. Tako se odnosi i prema Kosovu i prema litijumu.

Evropska unija je ovaj projekat podržala. Šta to znači, kako nas oni zapravo vide?

Vide nas kao periferiju koja može da im bude korisna. Korisnija ako nije za stolom, ako ne učestvuje u odlučivanju, a može da donese na taj sto ono što treba onima koji za njim sede. U konkretnom slučaju radi se o interesima vlada zemalja sa snažnom automobilskom industrijom i baterijskog briselskog lobija. Dugačak je i skup put od rudarenja u Australiji preko prerade i pravljenja katoda u Kini do pakovanja baterija i eletričnih vozila u Nemačkoj. Kinezi su u ogromnoj prednosti. Jasna je računica ako bi rudarenje i prerada, odnosno baš to što je rizično, moglo da se obavi tu na evropskoj periferiji u Srbiji. Važnija je njima energetska bezbednost i zelena tranzicija u EU nego demokratija i ekologija u Srbiji.

S obzirom da ste proevropska stranka, možete li to da objasnite svojim biračima?

To što smo proevropska stranka ne znači da smo spremni da obmanjujemo narod. Mi se zalažemo da i Srbija bude za tim stolom, ravnopravno, da učestvuje u odlučivanju, a ne kako je sada pozocionira ovaj režim ispod stola. Kao rudarsku kolonija i slugu. Ja sam realista na temu međunarodnih odnosa. Jasno mi je da članovi kluba poštuju vrednosti unutar kluba, a i to koliko moraju. Van kluba vođeni su prvenstveno interesima. Vrednosne lekcije drže kad im se to isplati i kad altruizam prija njihovoj javnosti, njihovom glasačkom telu. Sad računaju da je toj javnosti mnogo važnije da se sačuvaju radna mesta u njihovoj automobilskoj industriji nego neki elološki rizik u Srbiji. Ne treba smetnuti s uma zasluge režima SNS za sadašnju inferiornu poziciju Srbije na evropskoj mapi. Svima je jasno da Vučić i ne želi Srbiju u EU, zato to više i nije neka tema. I njima i njemu trenutno odgovara sadašnja situacija u kojoj se on pokazao kao upotrebljiv kolonijalni upravnik čija sklonost korupciji im je prihvatljiva jer se namiruje na račun naroda, a ne njihovih interesa. Imati koloniju u srcu Evrope, tu u zadnjem dvorištu sve sa rudnicima i jeftinom radnom snagom, pa to nije moglo ni u vreme procvata kolonijalizma.

Da li ste na tu temu razgovarali sa nekim evropskim zvaničnicima?

Što bi oni razgovarali sa opozicijom kad od sadašnje vlasti dobijaju ono što nisu mogli ni da zamisle, od Kosova do litijuma. Nije njima podesan sagovornik onaj ko glasno kaže da je taj sa kim u Srbiji posluju u stvari njihov kolonijalni upravnik. Opozicija treba prvenstveno da se usmeri na komunikaciju sa narodom. Ostali će doći na red kad bude vreme. Nije čudno da ambasadori moćnih zemalja snažno zagovaraju litijumsku agendu, to je interes zemalja koje predstavljaju u Srbiji. To što to čine sa odsustvom dobrog ukusa je posledica neprimereno visokog tretmana koji im je ova vlast udelila. Predsednik države na nedeljnom nivou ruča sa pojedinim ambasadorima, ponaša se kao referent za protokol prilikom dočeka stranih predsednika i premijera na aerodromu.

Poseban slučaj su oni ambasadori koji predstavljaju međunarodne organizacije i ne bi trebalo da su opterećni nacionalnom agendom, kao što je šef misije OEBS. ambasador Brat koji će ostati zapamćen po tome da je redovno delio pohvale režimu za koji su posmatrači organizacije koju predstavlja ustanovili da je brutalno krao izbore. Čovek tri godine sedi u Srbiji, "ladne vode" nije zaradio na poslu za koji je ovde poslat. Naneo je štetu i ugledu ovde cenjene norveške diplomatije iz koje je potekao.

Da li je za vas zabrinjavajuća tišina o Kosovu? Predsednik ne govori, kao inače, o toj temi. Mislite li da se nešto priprema dok je glavna tema litijum?

Ta tišina je dobrim delom uslovljena tranzicijom briselske administracije i američkim izborima. A razloga za brigu bilo je i pre te tišne i biće ih sve dok je ova vlast u Beogradu.

Prvi put posle izbora, kada se opozicija podelila, sreli ste se ove nedelje na sednici Skupštine. Kakvi su vam sad oodnosi?

Uljudni.

Na sednici Skupštine imali ste okršaj sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vulinom. Pominjali ste neke njegove navike koje prave problem njegovom šefu. Na šta ste tačno mislili?

Poznato je da Vulin ima skupe i nezdrave navike koje ga čine nepodesnim i rizičnim za obavljanje državnih poslova. U uređenoj državi on ne bi mogao da prođe bezbednosnu proveru. Uostalom kao i neki drugi ljudi u Vučićevom okruženju. Pitanje je zašto Vučić to toleriše. Da li držeći oko sebe ljude za koje ima informacije od nadležnih službi da su rizični za nacionalnu bezbednost ili da su deo nečije saradničke mreže ili da su uvezani u kriminalne struktore, u stvari signalizira nešto njihovim pravim šefovima.

Da li je on taj bivši ministar za kojeg ste svojevremeno tvrdili da ide na lečenje u Moskvu?

Kažu da je ruski metod lečenja dosta uspešniji od onog manastirskog sa lopatom, ali da ni jedan nema stopostotnu uspešnost. Neki se opet pozivaju na Rolingstonse i kažu da i ne treba lečenje ako se ima mnogo para da se koristi najkvalitetnija roba.