24
Novinarka N1 televizije Tatjana Aleksić govorila je u intervjuu za Novu o današnjoj medijskoj sceni u Srbiji, izazovima profesionalnih novinara i pritiscima sa kojima se naša profesija suočava gotovo svakodnevno. Osim toga, razgovarali smo i o problemima targetiranja nezavisnih medija od strane vlasti, ali i tome da li Nova zaslužuje nacionalnu frekvenciju.
Ukratko, kako biste opisali medijsku scenu u Srbiji?
Medijska scena je slika našeg društva. Neko se baš potrudio da sve podeli na „nas“ i „njih“. I nije dovoljno samo da podeli, nego želi da uništi sve za koje misle da nisu “njihovi “. A njihovi
nisu svi oni koji rade ovaj posao prema profesionalnim standardima, oni koji rade u javnom interesu, oni koji ne prave kompromise kada je reč o istini. Čini mi se da nikada nije bilo teže raditi u medijima koji se drže svih pravila profesije.
Kada biste uporedili situaciju u medijima u odnosu na period pre 10 godina, koja bi bila ključna razlika?
Ne volim da pravim takvu vrstu poređenja, radije bih da se suočimo sa time gde smo sada. Meni je svakako pre deset godina bilo mnogo lakše da se bavim ovim poslom. Više je bilo novinara, manje propaganista. Niko me nije doživljavao kao političkog protivnika, već kao novinara koji radi svoj posao. Radila sam intervjue i sa predstavnicima vlasti i sa liderima opozicije, različite debate emisije. Bila sam u poziciji da svima mogu da postavim i najteža pitanja, što sada često nisam u prilici. Čini mi se bilo je mnogo više pristojnosti u javnim prostoru. I tada i sad, najvažnije je bio da imate redakciju koja je u svakom trenutku spremna da stane iz vas i vašeg rada. Bilo je lakše, mada nikada u Srbiji nikada nije bilo lako biti novinar.
Pročitajte još:
Često se govori o profesionalnim standardima u novinarstvu. Koliko je teško održavati te standarde u medijima kada konstantno imate odbijanje jedne strane da razgovara sa vama?
Naša obaveza je da se držimo profesionalnih standarda i u takvim okolnostima, ipak i ćutanje je odgovor. Mi se bavimo pričama koje su važne za građane Srbije. Od toga kako zapravo žive građani, sa čim se suoče kada odu u prodavnicu, kakav vazduh udišu, šta ako im rudnik dođe pred prag kuće, kakvo nam je zdravstvo, kako se kroz budžet troši njhov novac. Ćutanje je zapravo odgovor tim građanima. Ćutanjem poručuju nije nam stalo da vas i vaših problema, stalo nam je samo do suda naše partije.
Šta vam kažu ljudi iz vlasti kada ih pozovete da razgovarate sa njima?
Postoji nekoliko grupa. Oni koji nikada ne poziv ne odgovore, obično je reč o najvišim funkcionerima vladajućih stranka i ministrima. Oni koji kažu hoću, ali sad nije vreme. To vreme nikada ne dođe. I oni koji otvoreno kažu da im nije dozvoljeno da govore za nas. Ima i onih ,doduše retkih, koji dolaze i gostuju kod nas. Njima stvarno hvala, izgleda da je za to potrebna
i velika lična hrabrost.
Kako objašnjavate taj njihov strah da govore za nezavisne medije? Ima li to veze sa onom tvrdnjom Aleksandra Vučića da neće da pričaju zato što nezavisni mediji napadaju predsednikovu porodicu?
Sigurno ima straha da se suočite sa pitanjima koja nisu ranije dogovorena, strah da će vas neko suočiti sa činjenicima ili sa odgovornošću koji nosi posao koji obavljate. Ipak, čini mi se da nije reč samo o strahu, mislim da se radi i o ne baš uspešnoj nameri da se “obesmisli” naš rad. Mi ne govorimo za te medije, pa onda se baš ništa sporno nije desilo u Savamali, tetka iz Kanade stvarno putuje tamo-amo sa novcem u torbi, živimo u zlatnom dobu ne gledajte u svoj novčanik.Misle da će stalnim pokušajem naše diskreditacije te priče nestati. To što veliki broj građana ima poverenje u nas i naš rad, govori o tome koliko nisu uspešni u toj nameri.
Da li oni zapravo zbog straha od reakcije predsednika ne žele da govore?
Sve u Srbiji zavisi od stava predsednik države, pa i to ko će za koje medije govoriti.
Da li ovdašnji političari razumeju značaj medija?
Naravno da razumeju značaj medija. Predsednik države, recimo, odlično razume značaj medija i zato im toliko pažnje i poklanja. Pravo pitanje za sve naše političare, i vladajuće i opozicione, bilo bi da li razumeju zašto je važna sloboda medija.
Kakvu nam poruku šalje predsednik Aleksandar Vučić kada naziva novinare N1 i Nove lokatorima?
Bili smo izdajnici, CIA televizija, sad smo lokatori. Svakoga dana neko sebi daje za pravo da nam zato što radimo svoj posao prema svim pravilima profesija zalepi neku “etiketu “. Način na koji je se etiketiraju novinari je opasan i govori da nismo mnogo naučili iz naše ne tako davne prošlosti.
Koji je ključni izazov sa kojim ste se suočili kao novinarka koja se godinama bavi ovim poslom? Da li je bilo pritisaka?
Dugo se bavim ovim poslom i sve što može da vam padne na pamet kao” izazov “ sam doživela i preživela. Na N1 ima apsolutnu profesionalnu slobodu što je stvarno retkost u današnje vreme i na tome sam stvarno zahvala. Pritisci dolaze spolja. Svakoga dana postoji realna mogućnost da ću zbog nečega što sam u program pitala ili izgovorila završti u tekstu nekog tabloida, da će me neko vređati, optužiti da sam izdajnica ili strana plaćenica. Nije lako živeti sa tim, ipak to je mala cena za to što mogu da radim svoj posao profesionalno.
Da li je očekujete da će televizija Nova dobiti nacionalnu frekvenciju? Ima li razloga za optimizam?
Da li bi Nova trebalo da dobije frekvenciju ? Da! Srbiji je potrebna televizija sa nacionalnom frekvencijom gde će građani osim kvalitetnog progama moći da se istinito i pravovremeno informišu. Ipak, nisam optimista. Jasno je da se odluke o tome ko će dobiti frekvenciju ne donose na osnovu toga ko ispunjava zakonom propisane uslove. Volela bih da nisam u pravu.
Nedavnu konferenciju za medije predsednika Vučića obeležio je i momenat kada je kamera televizije Pink zumirala telefon novinarke N1, koja je postavljala pitanje. Da li je ovo samo dokaz da vlast i mediji bliski vlastima na sve načine pokušavaju da „napadnu“ novinare koji kvalitetno i savesno rade svoj posao?
Zumiranje u direktnom prenosu nečijeg telefona je ugrožavanje privatnosti . Svaki put kad mislite da ne može gore, neko vas demantuje i pokaže vam da može . To je sam jos jedan u nizu pritisaka kojem smo svakodnevno izloženi.
Bonus video: Pitanje novinarke N1 o siromaštvu u Srbiji
