16
Bivši predsednik i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić u intervjuu za Nova.rs kaže da su mu nakon njegove izjave da bi mogao da se kandiduje za predsednika ukoliko nema boljeg, komentari da "ima boljeg", bili tragikomični jer se, kako je objasnio, nikada u životu nije kandidovao jer je mislio da nema boljih.
U razgovoru za Nova.rs Boris Tadić je govorio o nedavnom susretu sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalnim predstavnikom SAD za Zapadni Balkan Metju Palmerom, Kosovu i non – pejperu, budućim međustranačkim razgovorima o izbornim uslovima, odnosima u opoziciji ali i svojoj kandidaturi za predsednika i reakciji pojedinih lidera i funkcionera dela opozicije.
Nedavno ste izjavili da ćete se kandidovati za predsednika ukoliko opozicija ne pronađe dovoljno kvalitetnog kandidata. Vidite li nekog ko to može biti?
„Rekao sam da ne isključujem mogućnost da se kandidujem, ukoliko procenim da ne postoji kandidat koji bi mogao ne samo da pobedi, već i da upravlja državom u okolnostima njene neophodne dekriminalizacije. I jasno sam objasnio svoje motive za takvu odluku, kao i zbog čega prvi put od 2012. uopšte razmišljam o tome. Smatram da su naše društvo i država nakon poslednje decenije u takvom stanju da je od same pobede mnogo teži izazov upravljanje državom i društvom nakon te pobede. Kao što sam i upozoravao, nalazimo se u okolnostima u kojima je naprednjačka oligarhija već prigrabila gotovo sve finansijske poluge, tako da praktično za njih pobeda na izborima postaje irelevantna.
U skladu sa tim i za svakog ko pobedi ovu vlast, prava borba će tek slediti, jer država nije više okupirana samo politički, već i bukvalno zaposednuta od strane Vučićeve oligarhije. Zato je opasno da se vodimo samo time ko može pobediti na izborima, jer je potrebno i veliko iskustvo i veština da se taj pobednik obračuna sa tako okupiranom i kriminalizovanom državom, u kojoj će cela ta oligarhija po svaku cenu braniti svoj plen i svoj opstanak. Vidim neke ljude koji bi to mogli, ali nažalost ovog trenutka nijedan od njih ne pokazuje nameru da se kandiduje“.
Kako tumačite reakcije iz opozicije nakon te Vaše izjave?
„Kao očekivane. Logično je i prirodno da predstavnici i lideri drugih stranaka neće podržati moju ili bilo čiju drugu kandidaturu. Podsećam, nisam govorio o sebi kao o zajedničkom kandidatu, niti se time bilo kome nudio, osim svojim bivšim i sadašnjim glasačima. Međutim, nije prirodno i logično da se uopšte postavljalo pitanje u medijima da li druge stranke i lideri podržavaju takvu moju najavu. Simptomatično je da se takva tema i pitanja nisu otvarala nakon moguće najave drugih kandidatura. Posebno su mi bili tragikomični komentari da “ima boljih”, jer se nikada u životu nisam ni kandidovao misleći da nema boljih, pa tako ni sada to nisam rekao. Uostalom, jedan deo njih koji su tako negativno reagovali su oni koji su 2012. podržavali Nikolića, a drugi deo su moji bivši saradnici i ako razmislite, upravo zbog toga je i logično da svima njima lično više odgovara Vučić na vlasti, nego ja. A što se tih mojih tadašnjih saradnika tiče, pa njihovu istinsku podršku nisam imao ni u toj kampanji 2012. kada smo bili u istoj stranci, pa zašto bih je imao sada? Jedina razlika u tome je što danas mogu ovako javno i otvoreno da govore ono što tada nisu smeli“.
Koliko je opozicija u ovom trenutku daleko od jedinstva?
„Nakon što je i DS najavila samostalni nastup u pregovorima i nakon što se su se u manje od godinu dana raspala već dva ujedinjenja, odnosno bloka tzv. “bojkot-opozicije”, moglo bi se reći da je dalje nego ikada. Međutim, to uopšte ne mora da znači da je to nužno loša vest. Dosadašnji pokušaji ujedinjenja su dovodili do još većih jazova među opozicionim stranakama i generisali samo percepciju sukoba, što je opravdano izazivalo negativne reakcije opozicionog biračkog tela i samo doprinosilo povećanju broja apstinenata ili štetnom i opasnom okretanju ka nepolitičkim i nestranačkim ad hoc ličnostima i pokretima.
Vreme je da vratimo politiku u politiku, a ne da jedina vidljiva “politička ponuda” opozicije bude telenovela o međusobnim sukobima i odnosima ili detektivski rijaliti o otkrivanju raznih afera. Od političara se ne očekuje da budu detektivi, ni glumci u TV sapunicama, već da nude jasnu politiku i vrednosti i da se bore za njih u interesu građana koji dele njihovu viziju. Mnogo je, na primer, važnije kako ćemo zaštiti prava obespravljenih i osiromašenih radnika i pročistiti vazduh koji svi zajedno dišemo, od toga šta mi mislimo jedni o drugima ili kako ćemo nastupati u bilo kakvim pregovorima“.
Šta Vam je na nedavnom sastanku rekao specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Metju Palmer i zbog čega ste imali susret sa njim?
„Sastanak sa Rikerom i Palmerom je bio jedan od mnogih sastanaka koje sam imao tokom višednevne posete Vašingtonu. I sa njima, kao i sa drugim sagovornicima na ovom putu, razgovarao sam o značaju opstanka demokratije u Srbiji, ne samo za našu državu, već i za čitav region. Ne bi bilo korektno da iznosim detalje razgovora, ali mogu reći da smo se u načelu složili oko većine ključnih pitanja i mehanizama za podizanje nivoa demokratije u Srbiji“.
Hoće li se Amerika ozbiljnije uključiti u rešavanje društvenih i političkih problema u Srbiji, poput onih koji se odnose na izborni proces, slobodu medija i nezavisnost pravosuđa?
„Nadam se i verujem da hoće. Nakon pobede Bajdena na predsedničkim izborima i uspostavljanja nove administracije, jedan od akcenata njegove spoljne politike biće svakako i na Zapadnom Balkanu. Tako da će i Srbija biti sagledavana, pre svega, kroz fokusa na celokupan region“.
Da li je bilo reči o Kosovu? Kakav je stav Palmera po tom pitanju?
„Svi ozbiljni razgovori o stanju u Srbiji uključuju i razgovor o problemu Kosova. Stav mojih sagovornika je u skladu sa američkim zvaničnim stavovima, koji su poznati i koji se suštinski ne menjaju sa promenama administracija. Međutim, kao i u prošlosti, to što se ne slažemo po određenim pitanjima, ne znači da ne možemo biti sagovornici u zajedničkom traženju rešenja. Uostalom, rešenja i nema bez dijaloga i saradnje onih koji imaju različita polazišta. Svako jednostrano rešenje može samo služiti svrsi populizma, ali ne i uspostavljanja održivog rešenja“.
Spekuliše se da će Palmer napustiti poziciju specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Da li ste razgovarali o tome?
„Bilo bi neprimereno da ja govorim o tome“.
Šta mislite o non-pejperu o Kosovu koji je nedavno objavljen? Jeste li se za vreme Vašeg predsedničkog mandata susretali sa takvom vrstom diplomatske komunikacije?
„Naravno da jesam i to je uobičajena praksa u međunarodnim odnosima. Međutim, mislim da režim koristi ove non-pejpere kako bi u predizbornoj kampanji, koja je uveliko u toku, bildovali svoj kvazipatriotizam i uticaj kod patriotski orijentisanih birača. Pa pošto nisu odbranili naše interese kada su potpisivali stvarne i važne sporazume i pošto su pokazali servilnost na svakom važnom pitanju, onda se busaju pred non-pejperima i pobeđuju “5-0” na nepostojećem terenu. Komično je da je vlast koja je potpisala Briselski sporazum, kojim je prihvatila pravni poredak nezavisnog Kosova, pokazuje “čvrstinu” pred non-pejperima“.
Aleksandar Vučić je izjavio da sumnja na jednu ženu. Da li Vi imate pretpostavku ko bi to mogao biti?
„Već postaje komično što Vučić kada god se susretne sa teškoćama u međunarodnoj politici, pred domaćom javnošću se brani zagonetkama i mistifikacijama. Jedino gore od toga što se predsednik države obraća zagonetkama, bi bilo da ih još i rešavamo. Uostalom, kakve veze ima ko je autor? Vučić je i ovu priliku iskoristio da postavlja te uobičajene zagonetke i da se pohvali kako on zna sve i kako niko više od njega ne putuje po svetu i ne poznaje ljude koji se bave pitanjem Kosova. Dakle, i ovom prilikom smo čuli mistifikacije i samo hvalospeve, ali ništa o onome što bi stvarno trebalo da bude tema“.
U sredu su otpočeli pregovori vlasti i opozicije bez posredovanja EP. Očekujete li da vlast u dijalogu u kojem Vi budete učestvovali pokaže spremnost da ispuni zahteve opozicije? Ima li svrhe uopšte razgovarati?
„Ne očekujem da vlast koja je i generisala probleme koji su tema pregovora, pokaže spremnost da rešava te probleme. Razgovori imaju svrhu samo ukoliko međunarodni faktor u tim razgovorima pronađe mehanizam da primora vlast na određene promene. Međutim, kao što sam više puta istakao, izborni uslovi i nisu ključni za pobedu, kao što nikada u prošlosti nisu ni bili. Ovi pregovori mogu u krajnjem slučaju biti korisni kao platforma na kojoj se iznose problemi i svest o njima dolazi do što većeg dela domaće i međunarodne javnosti. To nekada može biti važnije i od samog rešavanja problema. Jer u krajnjem, birači su ti koji rešavaju problem smene katastrofalne vlasti. A da bi se to desilo, istina o toj vlasti mora doći do njih. Ovi pregovori su već u ovoj fazi ogolili i slabosti opozicije, što takođe nije nužno loše, jer promena nema ni bez prave istine o opoziciji i svim njenim akterima, a ne samo o vlasti. Već do sada je jasno kome je stvarno bilo stalo do jedinstva i rešavanja problema, a kome do ličnog pozicioniranja, kao i ko se vodio opštim interesom, a ko ličnom sujetom i lažnim elitizmom“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
