0
"Politika kojom se bavim nije politika kao struka, već ona politika koja je dužnost svih građanki i građana - participacija. Hoćeš da živiš u boljem društvu? Ok. Shvati da postoji svet i van Tvitera, da su kompromisi nužni, zasuči rukave, i pomozi da se vrati demokratija u Srbiju", rekao je reditelj Stevan Filipović u velikom političkom intervjuu za Nova.rs.
Reditelj Stevan Filipović, koji je nedavo objavio da se pridružuje timu predsedničkog kandidata „Ujedinjene Srbije“ Zdravka Ponoša, biće zadužen za ljudska i manjinska prava i kulturu. U intervjuu za Nova.rs, Filipović, kao autovani gej reditelj, navodi da je isprva imao nedoumice i određena neslaganja sa Ponošem, ali da se to nakon sastanka uživo promenilo.
PROČITAJTE JOŠ
Kako je došao poziv da budeš u Ponoševom timu?
„Na jedan vrlo konkretan, meni vrlo ljudski, način. Ja sam javno podržao kandidaturu koalicije „Moramo“ na lokalnim izborima i generala Ponoša na predsedničkim, a onda je usledio onaj Ponošev intervju u „Utisku nedelje“, gde je izrečeno nekoliko stavova sa kojima se apsolutno nisam slagao. Neki su se ticali i mojih osnovnih ljudskih prava. Mislim da sam javno iskazao to neslaganje, a zatim je usledio meni neočekivan poziv Zdravka Ponoša, koji mi je potvrdio da je sve izrečeno bilo iskreno, ne kalkulantski, već u skladu sa njegovim razmišljanjima na sve te teme u datom trenutku. Najvažnije, rekao je da ne smatra da je ekspert za sva pitanja kojima su ga zasuli, i da bi voleo da čuje šta neki neistomišljenici smatraju o tim temama, u mom slučaju, ljudskih i manjinskih prava i kulture. Sastali smo se i uživo, i moj utisak, ako hoćete, kao reditelja, bio je opet pozitivan – pred sobom sam video uravnoteženu osobu, čoveka koji je spreman da priča sa drugima i drugačijima i zaista sasluša sagovornika. To je ono što me je zainteresovalo, nisam video nikakvu „glumu“, nikakvo foliranje tipično za mnoge političare. Meni je već to – odličan iskorak u pravom smeru.“
Jesi li imao neke nedoumice kada si donosio odluke?
„Naravno. Ja, kao građanin, i kao neko ko piše i govori u javnosti o politici već dugi niz godina, vrlo dobro znam šta je predizborna kampanja i koliko stvari tu mogu da se zaprljaju. Dosad sam bio dosta rezervisan, i uvek je bilo kakvoj javnoj podršci (koju smatram građanskom obavezom) prethodilo dosta razmišljanja i analiziranja. Sad smo, međutim, u drugačijoj situaciji, pa su analize još kompleksije, i odluke teže. Ne živimo više u slobodnom i otvorenom društvu, već u autoritarnom režimu vlasnika SNS-a, koji pretenduje da postane vlasnik Srbije. Mediji i kultura su nam potpuno devastirani. Mislim da su izbori koji slede jedna od poslednjih šansi da se balans vrati ka nekom demokratskijem uređenju, i da je taj cilj veći i značajniji od svih naših privatnih i političkih razlika. Sve to sam uzeo u obzir, jer je reputacija nezavisnog „igrača“ jedino što imam, a miran san koji to donosi je nešto što mogu lako da protraćim jednom pogrešnom odlukom. Naravno, nije bilo lako podržati nekoga ko je, na primer, rekao da je protiv toga da istopolni parovi usvajaju decu, ili, još gore, da je Ratko Mladić bilo šta drugo sem ubica i ratni zločinac osuđen za genocid.“
Šta će tačno biti tvoje zaduženje i šta očekuješ od ovog angažmana?
„Ovde je važno biti precizan, jer na društvenim mrežama već vidim kako se lako iskrivi stvarna slika. Kad se kaže „tim“, ljudi zamišljaju neku sobu i ekipu koja sedi i kuje strategiju za svaku političku odluku i kurs kojim će ići država. To sam Zdravko Ponoš ne doživljava na taj način, upravo suprotno, i mislim da mu je to veliki plus. On prosto želi kontakt i komunikaciju sa ljudima, od kojih mnogi imaju dosta drugačije stavove, da bi on sam mogao da bude što svestranije informisan i da bi mogao da što kvalitetnije artikuliše sopstveni stav. Taj pristup doživljavam kao revolucionaran u srpskoj politici, i mislim da je Ponoš neko ko je spreman da funkciju predsednika vrati u ustavne okvire, što smo svi malo zaboravili kako izgleda, posle skoro decenije zloupotrebe te funkcije od strane bivših radikala, posebno Vučića.
Dakle, moja uloga je konsultativna, da budem osoba koja – volonterski, dakle ne za novac ili iz očekivanja bilo kakvih sinekura (bitno je napomenuti) – pristaje da bude otvorena za poziv i razgovor kad dođe do teme ljudskih i manjinskih prava ili kulture. Ništa manje, ništa više od toga. I to isključivo u slučaju AKO Ponoš pobedi na izborima. Hajde da se potrudimo u aprilu da se to desi!“
Podržao si na lokalu „Moramo“. Kako Ponoš i „Moramo“ idu u korelaciji zajedno?
„Meni je to savršena mogućnost koju nude ovi izbori, i glavni izazov i razlog zašto sam mislio da je konstruktivnije sad podržati Ponoša. Naime, kandidatkinja koalicije „Moramo“ Biljana Stojković je super žena i mislim da bi nam se stavovi oko 90% ključnih pitanja (prošlost, Milošević, zločini, Kosovo, LGBT prava…) apsolutno podudarali. A tu dolazimo do ključnog pitanja politike – da li želim da sedim u društvu istomišljenika i klimam glavom ili da pokušam da nekog ko dolazi iz drugačije priče snagom razgovora i argumenata bar malo otvorim da stvari sagleda iz nekakvog drugog ugla? Uvek mi je ovaj drugi izazov bio interesantniji od „preaching to the converted“ pristupa.
Na kraju, želja mi je da obe koalicije, i na lokalu i na parlamentarnim izborima, dobiju što više glasova, i da se formira jedna heterogena koalicija, jer Srbija i jeste podeljna i heterogena. Isključivo komunikacijom ćemo uspeti da se pomerimo sa mrtve tačke. Ponavljam, pre toga moramo da pobedimo.“
Ti si takođe neko ko se autovao kao gej. Da li misliš da to može biti mana ili prednost u tvom političkom angažmanu sada?
„Ne znam koliko bi se ovo moglo nazvati „političkim angažmanom“, više to vidim kao neku građansku dužnost, posebno građanina koji ima kakav-takav pristup javnom prostoru. Naravno da je autovanje za neki deo Srbije mana, za neki prednost. Nadam se da će ovi prvi, kao i kandidat Ponoš, možda ipak pokušati prvo da nauče šta zapravo znači biti gej? Šta znači javno se autovati? Da shvate da to nema veze sa seksom i četiri zida, već sa bazičnom ljudskošću i otvaranjem vrata onoj socijalizaciji kakva je potpuno normalna za strejt ljude. Kad neko nosi burmu ili kaže „moj muž“ ili „moja žena“ prijateljima na poslu – ta osoba se autovala kao strejt. Ako LGBT ljudi iz straha od odbacivanja ili predrasuda nemaju tu osnovnu mogućnost socijalne integracije, onda, nadam se, dolazimo do ključa za razumevanje problema. Ako moj angažman može za milimetar da podstakne nekoga na razmišljanje – smatraću to velikim uspehom.“
„Ponoš želi kontakt i komunikaciju sa ljudima, od kojih mnogi imaju dosta drugačije stavove, da bi on sam mogao da bude što svestranije informisan i da bi mogao da što kvalitetnije artikuliše sopstveni stav. Taj pristup doživljavam kao revolucionaran u srpskoj politici.“
Zašto si uopšte odabrao politiku?
„Važno je napraviti razliku – nisam i ne bih odabrao politku kao životni poziv. Volim film, volim režiju, volim i da budem profesor i mislim da dobro radim te poslove. Politika kojom se bavim nije politika kao struka, već ona politika koja je dužnost svih građanki i građana – participacija. Hoćeš da živiš u boljem društvu? Ok. Shvati da postoji svet i van Tvitera, da su kompromisi nužni, zasuči rukave, i pomozi da se vrati demokratija u Srbiju. Onda možemo da gledamo kakvo društvo ćemo praviti od te nulte tačke. Svi zajedno, nadam se.“
BONUS VIDEO: Stevan Filipović: Branitelji murala nisu desničari nego plaćenici
Pratite portal Nova.rs i na društvenim mrežama Instagram, Fejsbuk i Tviter.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
