25
"Stav Srbije o napadu Rusije na Ukrajinu je manje nego što se moglo reći. Data je apsolutno sterilna formulacija, koja praktično ništa ne znači za konkretnu situaciju. Mislim da je ovo kraj evropskog puta za Srbiju, a posledice neće biti samo zaustavljanje", kaže u intervjuu za list “Nova” Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji.
Kako vama izgleda stav Srbije o napadu Rusije na Ukrajinu? U zaključcima koje smo videli nigde nema osude agresije, nema uvođenja sankcija Rusiji, ističe se podrška teritorijalnom intergritetu Ukrajine…
Stav Srbije koji je izrečen je manje nego što se moglo reći. Moglo se reći tako da se da makar naslutiti da Srbija osuđuje svaku spoljnu intervenciju i da se sa njom ne miri, imajući u vidu sopstveno iskustvo. Ovako je data jedna formulacija, koja je apsolutno sterilna i koja praktično ništa ne znači za konkretnu situaciju. Nije obrazložena na pravi način ta pozicija Srbije koja je mogla ići jedan ili dva koraka više, a da sačuva to što Vlada hoće – da sedi i na jednoj i na drugoj i na trećoj stolici. Srpska vlada ne može da objasni svoju sopstvenu poziciju u međunarodnim odnosima i kako se ti međunarodni odnosi reperkutuju na našu unutrašnju situaciju. A to se pre svega tiče izvesnih kontrasankcija Rusije, ako bi Srbija uvela sankcije Ruskoj Federaciji.
Da li je Srbija imala izbora? Predsednik Vučić je rekao da je taj stav donet zbog interesa Srbije, a stalno čujemo da smo zavisni od ruskog gasa, od njihove podrške u međunarodnim institucijama oko Kosova…
Srbija je mogla da donese stav koji je jasniji, koji nije toliko načelan kao ovaj. Ne teram Vladu da se ona jednog momenta digne i sa jedne i sa druge i sa treće stolice. Bilo bi to neodgovorno, jer bi to nama građanima nanelo najveću štetu. U konkretnom slučaju mislim da bi Rusi zavrnuli slavine nafte i gasa, ali to je Vlada trebalo da kaže, a ne da mi naslućujemo koji je to nacionalni interes.
Da li smo propustili priliku da se osudom Rusije dodatno približimo EU?
Mi smo iskoristili da se neosudom Rusije još više udaljimo od EU i da nam se zatvori put konačno za Uniju. Na tom evropskom putu se mi ne krećemo, zapravo idemo unazad.
Mislite li da je ovo kraj evropskog puta za Srbiju?
Mislim da da. Mislim da je to u ovom momentu kraj. To što su stručnjaci za spoljne poslove upozoravali sve vreme, to je sad došlo. Došli smo u jedan tesnac da nemamo izbora, jer će se takve situacije sada sve češće ponavljati. Postaće maltene dnevne.
Kako će se situacija u Ukrajini odraziti na skorašnju budućnost Kosova i Republike Srpske?
Mislim da će se to pitanje zaoštravati i što se tiče Kosova i što se tiče Republike Srpske. Zašto to mislim? Prvo, mislim da treba izbeći povezivanje ukrajinske krize i situacije na Zapadnom Balkanu, a tu su na Zapadnom Balkanu upravo ove dve tačke neuralgične – Kosovo i RS.
Nije ni nama u interesu to da se povezuje. Ako se povezuje, onda to može da posluži kao potkosurna moneta velikim silama da rešavaju svoje probleme na račun nas. Inicijative EU mogu biti najprihvatljivije za nas. Očekujem da će se ti napori EU, koja je sada pokazala visok stepen jedinstva oko cele svoje politike, pa time verujem i o ovim pitanja Zapadnog Balkana, da će ona to uskoro to demonstrirati, u praktičnim koracima prema RS i prema Kosovu, odnosno Prištini i Beogradu.
Da li će Srbija trpeti još neke posledice jer nije uvela sankcije Rusiji i uskladila se sa EU?
Ako se desi zaustavljanje, što je već sasvim izvesno (to su najavili neki evropski lideri i pre donošenja odluke srpske vlade), posledice su jasne. To nije samo zaustavljanje. To znači i uskraćivanja evropskih pretpristupnih fondova. Biće šteta velika, koja neće moći da se nadoknadi na ruskom pravcu. To neće platiti nama ni Rusi ni Kinezi. Te pare koje mi dobijamo godišnje, a koje se mere stotinama miliona evra… To će uticati na dalji obim ekonomskih odnosa sa Zapadom, a on se sada meri negde oko 80 odsto svih ekonomskih odnosa. Znači, trgovina, finansije, investicije… dolaze sa te strane sveta. To za nas može da bude osetan gubitak koji mi ne možemo da nadoknadimo.
Evropski zvaničnici su poručili da će suzbiti ruski upliv na Balkan. Na koji način to mogu da urade?
Imaju veliki izbor sredstava i oni ta sredstva do sada nisu koristili. Prepuštali su to lokalnim vladama, da shvate gde je njihovo mesto, da je njihovo mesto u evropskoj zajednici naroda i da oni svoje države jasno povedu tim putem. Pošto oni to nisu uradili, te zemlje Zapadnog Balkana objektivno ugrožavaju EU i Evropu u bezbednosnom smislu. Sada kada je Evropa ujedinjenija nego ikada, a svi su očekivali da će biti obrnuto, stoje im na raspolaganju velika sredstva – od političkih, ekonomskih, finansijskih, investicionih, do onih u sferi bezbednosti i naravno da će oni preduzimati ono što smatraju da je potrebno.
Neće to tražiti samo EU, u smislu Komisije i njenih komesarijata, već će to tražiti pojedine evropske zemlje. Tu će stvari da se dupliraju. Jedno je što će ići linijom evropske komisije, a drugo je što će nam tražiti pojedine evropske zemlje da se oko toga usaglasimo i krenemo odlučno evropskim putem, ili da odustanemo i da nas oni ostave u jednom zapećku kao zaboravljenu zemlju.
Cela Evropa je uvela sankcije Rusiji. Koliko im znači to što Srbija nije donela takvu odluku? Kako to mogu da iskoriste?
Za Rusiju je to ogroman politički kapital. Ipak oni Srbiju posmatraju, kao deo Evrope, zapadne. Oni Srbiju gledaju kao zemlju koja je jednom nogom u EU, koja će sutra ući u NATO. Oni to uvek mogu da instrumentališu – evo vidite da Evropa nije jedinstvena, da je Srbija ta koja je stavila nogu u vrata, a sutra iza Srbije doći će, na primer, Bugarska ili Mađarska ili Francuska ili Italija… To su otprilike zemlje na koje ona u prvom talasu računa i računala je da će biti uz nju, kada se izvrši invazija na Ukrajinu. Vidim po ruskim medijima da smo već u vrhu, kao jedna velika važna zemlja koja Rusima daje podršku, iako je objektivno naša politička težina minimalna, a naš ekonomski potencijal je takođe na nivou statističke greške. I manje od toga.
Šta je potrebno da se dogodi da bi bio okončan rat u Rusiji?
Treba da Rusi izađu iz Ukrajine. Jedna varijanta je da budu poraženi, a oni to sigurno neće dozvoliti. Strahujem od još većeg rata, ako mirovni pregovori ne uspeju.
Da li je vama jasno šta oni žele?
Meni nije jasno šta oni žele, ali bojim se da ni njima nije jasno šta žele. Ja ih stalno slušam i oni stalno ponavljaju razoružanje Ukrajine i denacifikaciju, znači da je u Ukrajini fašistički režim. To su dve stvari koje uopšte ne stoje. Da, niko ne negira da u Ukrajini postoje određeni elementi fašističkih organizacija ili ideologija. Ali to postoji maltene u celoj Evropi, po celom svetu. Ali da je ukrajinsko rukovodstvo, ovo sadašnje takvog kalibra, to apsolutno ne stoji.
Da je bilo jednog velikog talasa koji bi mogao da se podvede pod to – da, bilo je, ali 2014, 2015, možda i 2016, ali danas ne. Plašim se da Rusija ne traži nemoguće i da oni kao krajnji cilj ostavljaju pripajanje Ukrajine Rusiji i na taj način eliminisanje pitanja njenog članstva u NATO, ali mislim da taj cilj uopšte nije realan.
BONUS VIDEO Snimak raketnog napada na Harkov
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
