1
"U slučaju da se ne utvrdi odgovornost vlasti u Beogradu za Banjsku, u Evropi i SAD postaviće se pitanje, kakva je korist od predsednika Vučića, niti je demokrata, niti vodi Srbiju ka evropskim integracijama, niti je sposoban da kontroliše situaciju u zemlji pa samim tim ni da osigura bezbednost u regionu", rekao je u intervjuu za Novu Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Upravo BCBP organizuje od srede do petka (11-13. oktobra) drugu Beogradsku bezbednosnu konferenciju , na kojoj će 80 panelista razgovarati o gorućim problemima u Srbiji i svetu poput rata u Ukrajinu, sukoba na Bliskom istoku, te regionu Zapadnog Balkana.
Od srede do petka održava se Beogradska bezbednosna konferencija 2023. godine, a vi ste organizator konferencije. Na čemu će biti akcenat ove godine, koje će biti glavne teme?
Ovo je druga po redu Beogradska bezbednosna konferencije koju organizuje Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Za razliku od većine sličnih događaja na Zapadnom Balkanu koji se bave isključivo našim regionom i retko gledaju “kroz prozor”, naša konferencija pokriva sve goruće svetske teme, od rata u Ukrajini, trenutnog sukoba na Bliskom istoku, do strukturnih pitanja koja će u dobroj meri odlučiti kakav ćemo svet ostaviti našoj deci, a to su na primer reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, budući razvoj novouspostavljene Evropske političke zajednice, kakvi će biti odnosi između Evrope i SAD posle američkih izbora iduće godine, velikom zaokretu u nemačkoj spoljnoj politici i mnogih drugih tema o kojima se retko ili nikad ne razgovara na tako visokom nivou u Srbiji i u čitavom regionu Zapadnog Balkana. Drugim rečima, zahvaljujući našoj konferenciji, Beograd će od danas pa do kraja nedelje, kako smo nekada govorili, opet biti Svet.
Hoće li i Srbija biti tema?
Srbija će biti tema na nekoliko panela tokom Beogradske bezbednosne konferencije, ali možda najdirektnije u četvrtak na panelu koji okuplja specijalne predstavnike za Zapadni Balkan različitih evropskih zemalja i SAD, na dva panela trećeg dana konferencije, jednom na kojem će biti reči o zelenoj tranziciji kao i drugom koji će biti posvećen procesu proširenja EU. Konferencija služi i kao prilika da se međunarodnim gostima objasni situacija u našoj zemlji, te ćemo danas na samom kraju dana, novouspostavljenu nagradu “Svetionik” Beogradskog centra za bezbednosnu politiku koja se dodeljuje građanima našeg regiona koji su pokazali izuzetnu hrabrost u svom profesionalnom radu, uručiti jednom od najhrabrih među nama, uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću.
S druge strane, kako bi održali vezu sa tradicijom, i kako bi se ugledali i setili svetlih primera iz srpske istorije, ovogodišnju konferenciju posvećujemo srpskom državniku i diplomati, predsedniku vlade Kraljevine Srbije do svoje smrti 1912. godine, Milovanu Milovanoviću, koji je među svojim savremenicima važio za “najvećeg Evropejca među balkanskim narodima”.
Ko sve dolazi i zašto je to važno za nas?
Od preko 80 govornika koji će se publici obratiti tokom konferencije, vrlo mali broj je ikada ranije imao prilike da govori u našem regionu. Može se reći da u Beograd dovodimo najveće stručnjake za teme o kojima će se razgovarati, ali i visoke državne zvaničnike iz Evrope, SAD i susednih zemalja. Pored onih koji dolaze moram da kažem da je bitno na kratko se osvrnuti i na one koji će biti odsutni. Bez obzira što su u početku potvrdili učešće, nekoliko ministara iz vlade Republike Srbije su u poslednjem trenutku otkazali učešće na našoj konferenciji. Mi se još uvek nadamo da će neki od njih ipak na kraju naći vremena da na konferenciju dođu. Naša vrata, za njih, kao i za sve druge, ostaju otvorena. Vlade u drugim evropskim zemljama ne samo da učestvuju na konferencijama poput naše, nego ih i izdašno finansiraju bez preteranih pokušaja da utiču na program konferencije a kamoli ko sme ili ne sme da govori na njenim panelima.
U Srbiji smo nažalost, kao što vrlo dobro znate, svedoci potpune nespremnosti predstavnika države da u javnom prostoru na civilizovan način sučeljavaju mišljenja sa ljudima koji imaju različite stavove od njih, te Beogradska bezbednosna konferencija u tom smislu, nažalost ne predstavlja nikakav izuzetak. Interesantno je da kada u regionu organizujemo poludnevne kraće verzije naše konferencije (BSC Leaders sastanci) dolaze nam predsednici i premijeri i ne smeta im ako su na panelima ljudi koji će ih kritikovati. Kod nas je, kao što vidimo, situacija potpuno drugačija.
Miroslav Lajčak je izjavio da region Zapadnog Balkana ne izgleda dobro. Gde su danas najveći bezbednosni i politički izazovi na Zapadnom Balkanu, treba li da strahujemo?
Kao što smo videli pre dve nedelje, prilikom sukoba u Banjskoj, potencijal za obnavljanje konflikta na Kosovu, ali i u Bosni i Hercegovini, nažalost još uvek postoji. Iako je većina stanovništva u regionu potpuno nespremna za neki novi rat, ne treba zanemariti činjenicu da manji sukobi poput onoga u Banjskoj na neki način postepeno normalizuju nasilje, i da se kada se otmu kontroli teško mogu zaustaviti. To smo videli početkom 1990-ih godina. Da ste pre prvih sukoba u Sloveniji li Hrvatskoj pitali naše roditelje da li su spremni za rat i da li misle da će se on desiti, većina bi vam rekla da će mir ipak da prevlada, pa nije prevladao. Znate, ne treba zanemariti potencijal ljudi da potpuno polude, a da li će se to desiti ili neće zavisi od odgovornosti političara, a odgovorni političari su u Srbiji i čitavom regionu Zapadnog Balkana, nažalost pre izuzetak nego pravilo.
Navršeno je dve nedelje od sukoba u Banjskoj, gde je stradalo troje Srba i albanski policajac. Mnogo pitanja ostalo je otvoreno, a EU ne isključuje mogućnost sankcija za Beograd. Šta bi mogle da budu posledice ukoliko se utvrdi da je Srbija umešana?
Vidite, u svakom slučaju situacija je veoma ozbiljna. U slučaju da se utvrdi da je režim Aleksandra Vučića direktno umešan u sukob u Banjskoj posledice po sve nas biće nesagledive. Tu se ne radi samo o sankcijama, gde ćemo direktno ispaštati mi a ne predsednik i ostali predstavnici vlasti, već u krajnjoj liniji i o direktnom ugrožavanju međunarodne pregovaračke pozicije Srbije kada je reč o Kosovu ali i procesu proširenja Evropske Unije. U vrlo kratkom roku bi se, krivicom režima, vratili u katastrofalnu situaciju u kojoj smo živeli 1990-ih. U slučaju da se ne utvrdi odgovornost vlasti u Beogradu za Banjsku, u Evropi i SAD postaviće se pitanje, kakva je korist od predsednika Vučića, niti je demokrata, niti vodi Srbiju ka evropskim integracijama, niti je sposoban da kontroliše situaciju u zemlji pa samim tim ni da osigura bezbednost u regionu.
Čini se da je međunarodna zajednica dosta blagonaklona prema Aleksandru Vučiću, uprkos njegovoj autoritativnoj vladavini i ugroženim medijskim slobodama. Da li je oružani sukob u Banjskoj prekretnica u tim odnosima?
Svakako da predstavlja prekretnicu, ali bih rekao da se ne radi samo o Banjskoj, već i o potpunom gubitku kontrole nad situacijom u zemlji od masovnih ubistava 3. i 4. maja ove godine. Dok se teško može reći da je ova vlast u državničkom smislu povlačila dobre poteze od trenutka kad su se vratili na vlast 2012. godine, u političkom smislu je ona retko tako katastrofalno grešila. Potpuno nerazumljivo odbijanje da se oda počast žrtvama masovnih ubistava, iživljavanje nad svojim pristalicama i ucenjenim građanima i fijasko kontramitinga 26. maja, nemogućnost da se organizuje novi pokret za narod i državu … greške su se nizale i nastavljaju da se nižu.
Što je koalicija na vlasti slabija to će se ona više okretati svojoj političkoj bazi kako bi koliko toliko osigurala parlamentarnu većinu. Znajući da su najverniji birači vladajuće koalicije izrazito nacionalistički i anti-zapadno orijentisani, teško se može zamisliti situacija gde će režim Aleksandra Vučića ikada uvesti sankcije Rusiji, ili iskreno povesti zemlju putem reformi i evrointegracija. Verovatno je da će u EU i SAD u jednom trenutku shvatiti da su poslednjih 10 godina čekali Godoa, tj. nešto što se neće desiti, i da su igrali na pogrešnu kartu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
