Mi u prosveti imamo apsurd da nam 70 odsto đaka u osnovnoj školi ima odličan uspeh, a da je istovremeno trećina đaka u prvom razredu srednje škole funkcionalno nepismeno. Ako ne počnemo od toga kako ćemo da rešimo ovaj apsurd, a to nismo čuli ni od Slavice Đukić Dejanović, niti od premijerke Ane Brnabić, ja ne mogu da očekujem nikakvu promenu od nove ministarke, kaže u intervjuu za Nova.rs Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog kluba u Skupštini Srbije.
Bili ste član ste Anketnog odbora koji je trebalo da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do tragedija u OŠ “Vladislav Ribnikar” i selima u blizini Mladenovca. Ko je sve prema vašem mišljenju trebalo da svedoči?
Anketni odbor je morao da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do ova dva masovna ubistva. Ova ubistva su slična po tragediji i smrti dece i mladih ljudi, ali su donekle različita. Morali smo da utvrdimo propuste nadležnih, kao i njihova odgovornost. Imamo i drugu situaciju, da je sistem socijalne zaštite zakazao, jer je Centar za socijalni rad imao interakciju sa počiniocem U.B. i mi smo morali da vidimo kako je Centar za socijalni rad tad donosio odluke, na osnovu čega… Nije ovde bila ideja da se upire prstom u krivca ili da se vrši lov na veštice i da se neko proganja, nego da se utvrde propusti. Naš fokus trebalo je da bude na ova dva sistema, socijalne zaštite i obrazovanja. Tome se ne može pristupiti bez sagledavanja šire slike, a to je da nam je uništeno školstvo, prosvetni radnik više nema gotovo nikakvo poštovanje, njihov dignitet je pogažen. S druge strane, sistem za socijalni rad je preopterećen, nema dovoljno resursa, ni finansija, niti imaju dovoljno zaposlenih u centrima za socijalni rad, a oni treba da rešavaju ogromne probleme u našem društvu. Ovakva situacija je neodrživa. Naša ideja je bila da predložimo mere za poboljšanje ova dva sistema. Planirali smo da utvrdimo spisak obrazovnih stručnjaka koje bismo pozvali, koji se bave obrazovanjem ili su fokusirani za rad s decom i mladima ili su fokusirani na prevenciju nasilja u školama. Na Anketnom odboru je trebalo razgovarati i sa sadašnjom i bivšom direktorkom OŠ “Vladislav Ribnikar”, ali i s psiholozima i pedagozima, kao i sa predstavnicima Ministarstva i nadležnima u sektoru za predškolsko i školsko obrazovanje koji se bave ljudskim i manjinskim pravima.
Da li mislite da je rok mesec dana dovoljan da se sprovede neka velika promena u školskom sistemu?
Naravno da mesec dana za veliku reformu školstva nije dovoljno. Reforma našeg školstva je mnogo ozbiljna stvar i u njoj bi morali da učestvuju pre svega stručnjaci za obrazovanje, a neka polazna osnova pri reformi prosvete, bilo bi da se umesto sadašnjih 3,5 odsto BDP-a u obrazovanje ulaže minimum pet odsto. Plate nastavnika moraju da se poboljšaju, u našim školama se mora zaposliti i više psihologa i više pedagoga, a pedagozima se mora omogućiti da budu uključeni u planiranje i oblikovanje nastavnog programa i školskog časa, a ne da budu neko ko upravlja školskom administracijom. Nastavnici, takođe, ne smeju biti tretirani kao administrativni radnici, nego da im se da više prostora i slobode u oblikovanju nastavnih aktivnosti.
Kako komentarišete izbor potpredsednice SPS Slavice Đukić Dejanović na mesto ministra prosvete?
Na početku bih stvarno voleo da kažem da Slavica Đukić Dejanović ima impresivnu biografiju. Međutim, ta impresivna biografija je preporučuje za drugi resor, a to je Ministarstvo zdravlja. Način na koji je ona predložena, pošto ovo ministarstvo po partijskoj kvoti pripada SPS-u, i to što mi još nismo čuli šta znači njen izbor i koja će biti njena politika, meni deluje da je ovo nastavak iste obrazovne politike koja je izrazita problematična. Ona je takva da mi u prosveti imamo apsurd da nam 70 odsto đaka u osnovnoj školi ima odličan uspeh, a da je istovremeno trećina đaka u prvom razredu srednje škole funkcionalno nepismeno. Ako ne počnemo od toga kako ćemo da rešimo ovaj apsurd, a to nismo čuli ni od Đukić Dejanović, niti od premijerke Ane Brnabić, ja ne mogu da očekujem nikakvu promenu od nove ministarke.
Ne davimo Beograd je prikupio potpise za formiranje stranke. Šta to znači za vas, ali i za političku scenu Srbije?
Nakon prethodnih izbora smo postali najveća opoziciona odbornička grupa u Skupštini grada Beograda i dobili Zeleno-levi klub u Narodnoj Skupštini, koji je najborbenija poslanička grupa. Mnogi građani su nas pitali da li ćemo da se širimo i u drugim gradovima, jer su videli da mogu da dobiju jednu opciju koja će zastupati ideje demokratizacije i borbe za društvo koje će počivati na idealima socijalne pravde, borbu za to da ne budemo više društvo socijalnih i ekonomskih nejednakosti i društvo u kojem će biti uništavana životna sredina. Zato smo odlučili da se širimo na nacionalni nivo. Krenuli smo na izradnju povereništava i odbora i u drugim gradovima. Sad smo na nekih desetak gradova u Srbiji u kojima imamo povereništva i uspeli smo da u rekordnom roku, za manje od mesec dana, prikupimo više od 11.000 potpisa za registraciju partije. Naše ideje su krasile i naše partnerske organizacije. To su razne lokalne političke inicijative koje su u svojim gradovima često bile poslednja brana samovolji vlasti. To su “Inicijativa za Požegu”, Grupa građana “Naš izbor” iz Pazove, “Kritična masa” iz Kule, “Lokalni front” Valjevo. Zajedno s tim organizacijama gradimo jednu autentično zeleno-levu političku opciju, koja će naš program kandidovati na sledećim i lokalnim izborima i koji god izbori budu.
Ove organizacije biće deo nove stranke Zeleno-levi front?
S njima gradimo novu stranku.
To znači da više nećete u imenu imati Ne davimo Beograd?
Puno ime partije je Zeleno-levi front. U jednom kraćem vremenskom periodu koristićemo Ne davimo Beograd, jer je to veliki brend i želimo da motivišemo sve naše simpatizere i članove da se priključe radu nove političke stranke Zeleno-levi front.
Pomenuli ste izbore, najavljuju se i vanredni beogradski i vanredni parlamentarni. Kad ih očekujete, na jesen ili na proleće iduće godine?
Što se Beograda tiče, naša odbornička grupa je te izbore tražila tamo gde se i traže, a to je Skupština grada, kada smo podneli zahev za razrešenje gradonačelnika Aleksandra Šapića. Tad smo pokazali da smo tu za naše građane, jer je veoma vidljivo da se Beograd raspada pod njegovom politikom. Time smo pokazali da smo za beogradske izbore uvek spremni i mislim da se više niko ne pita ko će biti sledeći gradonačelnik Beograda, već kada će Dobrica Veselinović zajedno sa našim odbornicima i odbornicama preuzeti odgovornost za vođenje Beograda.
Ali, kad očekujete te izbore?
Ja ne želim da nagađam i gledam u pasulj, mi smo za njih spremni, kadgod ih bude. Ali ne verujem da će parlamentarni izbori biti pre budućih lokalnih i pokrajinskih izbora, iz prostog razloga što je politika Aleksandra Vučića takva da ne dozvoljava nikome ko ima integritet i dostojanstvo na lokalu da se razvije toliko da bude osoba od integriteta za koju bi građani glasali imenom i prezimenom. Onda oni moraju nacionalnim izborima da prekriju raspravu o lokalnim politikama u gradovima u Srbiji. Jer, kad bi se u potpunosti raspravljalo o lokalnim politikama i kad bi se na tim izborima biralo između kandidata koji na tim izborima nastupaju pod svojim imenom i prezimenom, SNS bi izgubila gotovo sve gradove u Srbiji.
Da li ste spremni za koalicije s drugim opozicionim strankama?
Mi smo pokazali da smo spremni za različite vrste saradnje, imamo i dobru tehničku saradnju sa strankama u Skupštini, koje bismo mogli nazvati proevropskim i prodemokratskim. Mi smo za to da se grade različite programske koalicije, da postoji više programskih koalicija, da u tom smislu sarađuju oni koji programski mogu da sarađuju i da onda zajedno motivišemo građane da izađu na izbore. Ne s motivacijom i idejom da glasaju protiv nekoga, nego za nekoga.
To znači da nije moguća koalicija svih stranaka koje su organizatori protesta “Srbija protiv nasilja”?
Ne, ja to ne kažem. Kad spominjemo protest “Srbija protiv nasilja” ovde fokus mora da bude na ispunjenju zahteva, a ne na pravljenju koalicija. Prvo zahtevi protesta, a onda može da se govori i o izbornim uslovima i o izlasku na izbore.
BONUS VIDEO: Može li Anketni odbor do istine?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare