120
Nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze, kaže u intervjuu za novine “Nova” poslanik nemačkog Bundestaga Josip Juratović.
Za naš list govori i o još “vrućoj” poseti nemačkog kancelara Olafa Šolca Beogradu, a odgovara i na spekulacije da će zbog litijuma Nemačka i Evropa sada još čvršće žmuriti na propadanje demokratije u Srbiji.
Poseta kancelara Olafa Šolca Srbiji dugo je bila tajna, domaći zvaničnici do samog kraja nisu želeli da saopšte da će se susresti sa nemačkim kancelarom. Šta mislite zbog čega se ta poseta krila?
Uobičajeno je da se posete ekonomskih strateških tema odvijaju poprilično u tišini. Tiho delovanje je sasvim normalno ponasanje u diplomatskom svetu i može biti alat za obezbeđivanje efektivnosti i sigurnosti razgovora na najvišem nivou. Međutim, u ovom slučaju jedan od razloga neobaveštenosti javnosti je i taktiziranje Aleksandra Vučića, koji i temu iskopavanja litiuma iskorisćava za održavanje na vlasti.
Jeste li vi znali za tu posetu s obzirom da vodite važan odbor u Bundestagu?
Nemačka vlada nije dužna svaku posetu bilo kojoj zemlji usaglasiti sa Bundestagom, iako sam već sredinom prošlog meseca načuo da se ta poseta priprema i znao sam šta je tema, ali nisam bio upućen u detalje.
Nemačka štampa veoma kritički je pisala o ovoj poseti, neki od njih kažu da je „Šolc spreman da se baci u zagrljaj autokrati zbog litijuma“. Kako vi vidite ovu posetu?
Nije Srbija prva zemlja autokratskog tipa s kojom su Nemačka i EU prisiljeni sarađivati na ekonomskom planu. Na kraju krajeva, svakako je i za Srbiju i za EU bolje sklapati sporazume na evropskom kontinentu nego, na primer, sa Kinom, s kojom je takođe postojala mogućnost saradnje. Nažalost, mi ne odlučujemo kakve će vlade imati zemlje sa kojima moramo sarađivati – o tome odlučuju stanovnici tih zemalja.
Pre samo nekoliko meseci činilo se da su bilateralni odnosi između Nemačke i Srbije „zahladneli“. Da li će ih litijum sada popraviti?
Što se tiče Nemačke, njeni odnosi sa Srbijom su oduvek bili jednaki. Nemačka je najveći investitor u Srbiji i samom tom činjenicom je pokazala da je prijatelj Srbije. Nažalost, rezolucija o humanom pristupu sećanja na Srebrenicu od strane Aleksandra Vučića pretvorena je u manipulaciju, kojom je pretvorio lokalne izbore u nacionalni referendum oko pitanja da li su Srbi genocidan narod ili ne, što u rezoluciji uopšte nije bilo pitanje. U rezoluciji je čak, suprotno tome, stajalo da nema kolektivne krivice ni jednog naroda i da su dobro poznati zločinci koje očigledno vlast Srbije i danas tri decenije posle strašnog zločina štiti. Najbolji primer za to su murali ratnih zločinaca po ulicama Srbije koje su državni organi čuvali.
Nemačka je prva izašla sa kritičkim stavom po pitanju izbora u Srbiji koji su održani u decembru. Hoće li Nemačka sada zažmureti zbog litijuma na sve ono što je kritikovala u poslednjem periodu, a vezano je za demokratski deficit u Srbiji?
Nemačka i sve demokrate Evrope i dalje ostaju kritični prema režimu Aleksandra Vučića. To znači da ćemo i dalje maksimalno pomagati jasnu društvenu i političku alternativu Srbije da dođe do demokratskih institucija sa fer i slobodnim izborima, bez manipulacija od strane trenutne vlasti u Srbiji, kao što smo to doživeli na poslednjim izborima.
Hoće li litijum i dogovor sa Nemačkom omogućiti Vučiću da nesmetano upravlja Srbijom na način kako je to do sada radio?
Sporazum između EU i Srbije je sporazum ekonomskog tipa. Što se pak tiče načina vladavine Aleksandra Vučića nad svojim narodom, to pitanje mogu rešiti samo građani Republike Srbije. Očigledno mu trenutno savršeno uspeva manipulacija kako na međunarodnom tako i na nacionalnom planu, što njemu dalje osigurava vlast, ali na štetu građana Srbije.
Kancelar Šolc je u više navrata pominjao visoke ekološke standarde koji moraju biti ispunjeni prilikom otvaranja rudnika litijuma. Kako uopšte on i Nemačka mogu da garantuju i govore o tako nečemu, imajući u vidu da Srbija nije članica EU, a i činjenicu da Rio Tinto, koji bi potencijalno kopao u Srbiji, nije nemačka firma?
Niti Nemačka niti EU ne mogu garantovati nikakve standarde bez funkcionalnosti demokratskih institucija u samoj Srbiji. Zato je kancelar Šolc jasno naglasio da će se Nemačka u isto vreme maksimalno zalagati da te institucije profunkcionišu, kako bi se ekološki i socijalni standardi poštovali i usaglasili sa standardima EU. Kancelar Šolc nije potpisao sporazum o iskopavanju litijuma nego sporazum o strateškom partnerstvu o održivim resursima, vriednosni lanac baterija i električnih vozila, što znači da Srbija i EU se obavezuju trgovati gotovim proizvodima, a ne sirovinama.
Kakav je vaš stav po pitanju kopanja litijuma u Srbiji? Mislite li da treba da se kopa iako je većina stanovništva protiv toga?
Eksploatacija litijuma ima pozitivne i negativne uticaje. Pozitivni su ekonomski razvoj i investicije koje iskopavanje litijuma sa sobom nosi. Međutim, postoje i negativne strane poput ekoloških problema i društvenog otpora. U svakom slučaju je, po mom mišljenju, sigurnije da se iskopava litijum u skladu sa standardima EU nego Kine, koja je već na drugim mestima pokazala da puno ne brine o ekološkim standardima.
Da li je ova odluka signal da nas EU ne želi ili je ovo korak napred ka ulasku u EU?
Ovaj sporazum je zasigurno jedan korak koji će Srbiju približiti EU, iako Srbija u zadnje vreme nije pokazala prevelik interes prema usklađivanju standarda sa EU. Pogotovo po pitanju kopenhagenskih kriterijuma, bez kojih Srbija ovakvim načinom vladavine ne može ući u EU.
Nije li licemerno da EU toleriše autokrate i pravi dogovore sa njima, dok s druge strane kritikuje i sankcioniše Orbana, Erdogana, Lukašenka…?
EU po svojim načelima nikada nije, niti će tolerisati bilo koji autokratski režim. Po pitanju iskopavanja litijuma posredi je ekonomska tema koja je neophodna za rešavanje pitanja resursa, o kojima zavisi ekonomska budućnost cele Evrope, pa tako i Srbije. Što se tiče režima Aleksandra Vučića, on je svima poznat i zato je neophodno da Srbija dobije liberalno demokratsku alternativu, koju pak mogu samo građani Srbije ostvariti.
Zašto je Nemačkoj toliko stalo da se rudari u Srbiji kad ima već svoj litijum?
Mislim da je neophodno napomenuti da je kancelar Šolc kao šef vlade najjače države EU pravio sporazum oko osiguranja ključnih ekonomskih resursa EU, od kojih će sigurno i nemačka industrija imati koristi. Resursi EU i Nemačke su preslabi da bi pokrili potrebe litijuma. Zato je razumljivo da se ti resursi osiguraju i van EU, ali u zemljama koje su potencijalne članice EU, kako bi se osigurali socijalni i ekološki standardi.
Podržavaju li građani Nemačke da se kopa litijum u Nemačkoj?
U Nemačkoj to nije, barem ne u javnosti, nacionalno pitanje već lokalnog karaktera, pri čemu se zasigurno pre svega moraju poštovati ekološki i socijalni standardi Nemačke. Mišljenja sam da u Srbiji nije ključno pitanje da li će se u Srbiji iskopavati litijum ili ne, već da li su institucije Srbije dovoljno jake da vrše nadzor nad tim standardima. Zato je neophodno da narod Srbije, kao i svi ostali narodi Zapadnog Balkana, konačno shvate da su im manipulacije nacionalnih vođa nacionalnim emocijama glavni problem situacije u kojoj se nalaze.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
