1
Petar Gajić, poznato lice televizije N1, u velikom intervjuu za portal Nova.rs otkriva koji su mu bili najveći poslovni izazovi, kako se bori sa strahovima koji su neizostavni deo časnog obavljanja novinarskog posla, ali i zbog čega uživa u radu na terenu.
Televizija N1 proslavlja svoj osmi rođendan. Sa kojim ste se sve izazovima suočavali tokom proteklih osam godina i koliko su se izazovi menjali iz godine u godinu?
„Deo N1 tima sam postao pre tri godine i o tom periodu mogu da govorim. Mislim da su to bile tri godine na rubu pameti. Prvo je 2020. počela pandemija, koja se nastavila i u sledećoj godini, da bi onda u trećoj izbio i rat u Ukrajini. Sve to vreme imamo i domaću političku napetost, potpunu podelu u društvu, kulminaciju organizovanog kriminala sa Belivukom. N1 se kao medij, našao unakrsnoj vatri svih tih društvenih problema. Mogu da kažem da smo sve to izdržali. Bili smo svedoci javnosti i informisali smo ljude pošteno o događajima u Srbiji i svetu.“
PROČITAJTE JOŠ
Kao novinar i reporter, da li je i u kolikoj meri bilo terena na kojima se niste osećali sigurno, ili zaštićeno, i kako ste se izborili sa svim strahovima u želji da profesionalno odradite svoj posao?
„Nakon poslednjeg ‘kriznog’ događaja, Prajda, pitali su me u SUP-u Beograd da li se osećam sigurno? Kolega Vuk Dapčević i ja smo dali izjave zbog pretnji koje smo tog dana pretrpeli. Rekao sam: ‘Da, osećam se sigurno.’ Posle 18 godina koje sam proveo i na najgorim i na najpoželjnijim terenima zaista mi je svejedno da li će me neko ometati u radu ili pokušati da me napadne. Odlučio sam da u tim situacijama samo mirno nastavim da govorim u kameru. To sam i uradio kada mi se nepoznati čovek okačio na leđa u kadru, tokom Prajda. Mislim da jedino što bi me uplašilo jeste izveštavanje sa fronta u Ukrajini.“
Često izveštavate sa protesta. Kako protesti izgledaju iz ugla jednog reportera? Ne mislim na ono što kao gledaoci možemo videti putem televizije. Kako protest izgleda Vama, dok ste na licu mesta, i koji su najveći izazovi takvog izveštavanja?
„Osnovno na protestima je da gledate gde je policija, da pratiie njihove poteze i pravovremeno reagujete. Ne smete se naći između demonstranata i brigade. Najveća opasnost vam preti od kamenja koje leti. To je jedino što vas može ozbiljno povrediti. Suzavac je mnogo manji problem. Važno je da vidno budete obeleženi oznakama Press, ako je moguće. Novinar na demonstracijama je u ulozi nekakvog neobičnog sportskog komentatora. To je kao da prenosite fudbal za radio, samo što nije reč o sportu ili zabavi. Važno je da objasnite kako su se događaji odvijali i morate biti rečiti da ljudima prenesete atmosferu.“
Tokom proteklih godina je bilo mnogo protesta, najrazličitijih vrsta, od onih masovnih do onih manjih. Koji je za Vas bio najpečatljiviji, najvažniji, i zbog čega?
„Bez sumnje, najvažniji su bili protesti u julu 2020. zbog namere vlasti da ponovo uvedu zabrane kretanja zbog kovida. Ti protesti su bili izraz nagomilanih frustracija i pokazali da je pobuna moguća čak i kada naizgled kontrolišete sve poluge moći.“
Sigurno da je bilo i nekih finih trenutaka na terenu. Koji ćete zauvek pamtiti kao najlepši poslovni izazov?
„Od kada sam došao na N1 za mene je najlepši izazov bio rad na dve dokumentarne emisije. Uživao sam praveći ‘Operatora umova’ i ‘Ne okreći se, Tigre’. U te dve dokumentarne forme pokušao sam da kroz priče građana u malim gradovima osvetlim stvarni život. ‘Operator’ govori o medijskoj torturi i posledicama koje jednoumlje ostavlja na način razmišljanja pojedinca. ‘Tigar’ istražuje kako zaista živi građanin kome su rekli da mu je zemlja u Perikleovom dobu.“
Koliko je izazovno naći „instant sagovornika“, onda kada se nalazite na nepoznatom mestu i morate se uključiti u lajv? Šta radite onda kada, i ako, ne uspete da ga pronađete?
„Morate da budete uporni, da tražite do poslednjeg časa i onda ćete verovatno uspeti. I najčešće tada, kada sve radite ‘instant’ i u poslednjem trenutku, stvari krenu nekom srećnom putanjom i sve bude savršeno. To je televizija.“
Kako uspevate da od sagovornika izvučete konkretan odgovor na pitanje, čak i kada on ili ona pokušava da „izvrda“ i skrene sa teme?
„To je veština pravog novinara, da proceni sagovornika i da mu pristupi na pravi način. Mislim da je od neke posebne tehnike propitivanja važnije da vas sagovornik ceni i poštuje. Ako vidi da poznajete materiju, da nemate ‘šupljine u znanju’, teže će mu biti da vrda i izbegava odgovor.“
Rad na terenu se razlikuje od rada u studiju. Zbog čega Vi volite da budete napolju?
„Zbog sunca i svetlosti. Lepše je raditi na terenu jer je to stvarni život. Ne možete da objasnite nijedan problem ako ne odete kod ljudi koji s tim problemom žive. CNN ima moto ‘go there’ i ja zaista mislim da je u tome suština.“
Da sada imate priliku i da znate da ćete dobiti odgovor, kome biste postavili pitanje, i koje bi to pitanje bilo?
„Voleo bih da intervjuišem Henrija Kisindžera i pitao bih ga kako da se izvučemo iz srljanja u Treći svetski rat. Želja mi je i da intervjuišem muzičara i pesnika Nila Janga jer je imao snažan uticaj na moje odrastanje. A pošto snažan uticaj na moju sadašnjost i budućnost ima predsednik Aleksandar Vučić, svakako bi mi bilo zadovoljstvo i izazov da ga intervjuišem.“
BONUS VIDEO: Vučić ponovo napao N1: Kad god oni koje podržavate požele izbore, uvek bi ih dobili
