75
Zvanična Francuska trenutno podržava Aleksandra Vučića i njegovu politiku, ali u spoljnoj politici ništa nije definitivno, pa ni “gledanje kroz prste” Zapada Vučiću, tako da sada ga podržava, ali videćemo šta će biti sutra ili prekosutra, ocenjuje za Nova.rs Radomir Diklić, nekadašnji diplomata i novinar, analizirajući posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Diklić, koji je bio prvi ambasador SR Jugoslavije u Francuskoj posle promena petog oktobra 2000. godine, a kasnije je Srbiju predstavljao u Belgiji, od nedavno je na čelu Evropskog pokreta u Srbiji. Za Nova.rs analizira da li se režim u Beogradu kupovinom borbenih aviona od Francuske okreće od Rusiji ka NATO savezu, ali i šta za evropske integracije Srbije znači to što Francuska daje vetar u leđa vlasti u Beogradu da krenu sa iskopavanjem litijuma.
Šta je posetom Emanuela Makrona konkretno dobila Francuska, a šta Srbija?
U savremenom svetu je potpuno normalna pojava da šefovi država i vlada često tokom posete drugoj državi imaju, nazvao bih to, ulogu trgovačkog putnika. Pri tom se vodi računa da i gost i domaćin mogu da svojoj javnosti predstave tu trgovinu kao “vin-vin” situaciju kako na ekonomskom tako i na političkom planu. Tako je i sa posetom predsednika Francuske Emanuela Makrona Srbiji. Francuska je, veoma konkretno, dobila porudžbinu vrednu 2,7 milijarde eura za 12 borbenih aviona “rafal”. Ali, uvek ima jedno “ali”, nije potpuno jasno da li to uključuje i naoružanje aviona ili samo letilicu i prateću opremu.
U javnosti se otvorila polemika da li smo mnogo platili te avione, kao i da li su nam zaista potrebni.
Reč je o oružju po NATO standardima, koje ne bi smelo da ide van NATO zemalja, a posebno ne u zemlju koja je veoma bliska Rusiji. Srbija je, po rečima oba predsednika, dala čvrste garancije da podaci o avionima, a pretpostavljam i o oružju, neće otići gde ne treba. Ali to naoružanje košta, tako da mi se čini da cifra od 2,7 milijarde eura nije konačna…Da li je to puno ili malo para ? Za Srbiju su to ogromne pare, a ako su informacije koje su se oko cene letilica pojavile u javnosti tačne, Srbija letilice plaća skuplje nego bilo ko drugi. Drugo pitanje koje se postavlja – da li su nam ti avioni potrebni. Da, potrebno je da obnovimo naše ratno vazduhoplovstvo jer su MIG-ovi koje sada imamo praktično “na izdisaju”. U tome se svi slažemo. Da li baš najmoderniji “rafali” ili je bilo i drugih rešenja – ne znam. Znam da je naš predsednik rekao da su “rafali” njegov lični izbor!!!! Siguran sam da on za to nije stručan, a nisam siguran da se detaljno konsultovao sa strukom, odnosno vojno-vazduhoplovnim vrhom. Koliko je na njegov izbor uticalo to što je Hrvatska kupila takođe 12 „rafala“, ali polovnih i remontovanih i za daleko manje pare – to ne znam …
PROČITAJTE JOŠ....
75
7
37
Da li nas kupovina naoružanja od Francuske dodatno vezuju za NATO i kakva se reakcija Rusije može očekivati?
Srbija već ima prilično razvijene odnose sa NATO-om. Sada će se, čini mi se, ti odnosi dodatno razviti i učvrstiti. Rusija to vrlo dobro zna, i pomno prati šta se dešava na tom planu. Za sada nema, bar ne javnih, negativnih reakcija. Naprotiv, zvaničan stav Rusije je da je izbor i kupovina naoružanja i opreme stvar o kojoj Srbija samostalno odlučuje. Videćemo da li će Vučić ovih dana otići kod ruskog ambasadora na kafu, kao što je to učinio posle posete šefa CIA Beogradu, ili će Vulin da putuje u Moskvu….
Dogovorena je i saradnja u oblasti nuklearne energije. Može li to da bude dodatni faktor za okretanje Srbije od Rusije ka Zapadu, pošto je i sam Makron istakao da je potrebno da se jasnije opredelimo po tom pitanju?
Pre svega treba reći da Francuska ima, u svetu priznatu, najbolju tehnologiju u domenu nuklearnih elektrana. Ako Srbija mora da ide ka toj energiji, Francuska je pravi izbor. To će, naravno, imati i političkih posledica i jeste signal da Vučić, trenutno, želi da se približi Zapadu – konkretno Francuskoj, a preko nje i EU.
Mi u pregovorima o pridruživanju više od dve godine nismo otvorili nijedan klaster, a sedam godina nijedno poglavlje. Čini se da su naše evropske integracije potpuno zamrle.
Makron je rekao da je Evropi potrebna snažna i demokratska Srbija.Tu je sve rečeno. Ne može se Vučić u Parizu, Berlinu, Briselu…zaklinjati u evropske vrednosti i budućnost Srbije, a u Srbiji sistematski urušavati sve demokratske mehanizma, krasti izbore, prezirati i vređati opoziciju, napadati medije i novinare… Kada to rešimo, lako ćemo o klasterma, kvotama proizvodnje paradajza, subvenicijama za ovo ili ono…
Zvanični Pariz je u odgovoru na pismo ekoloških aktivista iz Srbije naveo da naša zemlja sama mora da odluči da li će doći do rudarenja litijuma. Međutim, i sam Makron je istakao važnost memoranduma Srbije i EU o kritičnim sirovinama. Da li se tu ipak stavio na jednu stranu?
Rafali, nuklearka, ekologija, metro… sve to je “zatrpalo” činjenicu da je tokom posete potpisan i dokument o saradnji u oblasti “kritičnih sirovina”, što je, u slučaju Srbije, eufemizam za litijum. Toliko o tome na čijoj je strani Francuska kada govorimo o rudarenje litijuma. Da li će to dodatno udaljiti građane Srbije od ideje o evropskoj integraciji Srbije? Dobar deo hoće.
Tokom posete nisu predviđeni sastanci sa opozicijom i predstavnicima nevladinog sektora. Da li i na taj način Pariz poručuje da Vučić ima njihovu nedvosmislenu podršku?
Kada govorimo o izbegavanju Makrona da se sastane sa predstavnicima srpske opozicije, mislim da je dovoljno podsetiti da je ovo drugi put da on to čini. Ako je opozicija prvi put zakasnila sa zahtevom, šta je sada bilo? Da, trenutno zvanična Francuska podržava Vučića. U spoljnoj politici je opasno davati ocenu kao “nedvosmisleno”. Sada ga podržava, videćemo sutra ili prekosutra…
Da li se predsednik Srbije ovim dogovorom sa Makronom, ali i onim sklopljenim tokom nedavnog boravka nemačkog kancelara u Beogradu zaštitio od bilo kakve kritike Zapada u odnosu na to kako Srbija funkcioniše na polju vladavine prava i poštovanja ljudskih prava?
Ništa u spoljnoj politici nije definitivno, pa ni “gledanje kroz prste” Zapada Vučiću, ma kako to sada nama, (a verujem i njemu) izgleda kao završena priča. Dokaz za to su sve češći i glasniji komentari u medijima zemalja EU, uključujući Francuske, u kojima se kritički ukazuje upravo na karakter režima sa kojim je, ne samo Francuska , već i mnoge druge zemlje EU pa i SAD, trenutno u “ljubavi”.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare