Situacija je krajnje zabrinjavajuća. Demokratija je u opasnosti. Za mnoge posvećene Evropljane i prijatelje Zapadnog Balkana, predsednik Vučić i njegov režim više nisu pouzdani partneri. U EU nema mesta za Putinove sluge, kaže u intervjuu za Novu predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga Mihael Rot.
Tvrdi i da Evropska unija više nema luksuz da se ne meša u unutrašnje stvari neke zemlje.
“Ne smemo biti ravnodušni ako fundamentalni principi demokratije i vladavine prava budu pod pritiskom u nekoj od naših partnerskih zemalja. Postoji čak i obaveza mešanja”, poručuje Rot.
U postu na društvenoj mreži X istakli ste da Vučić preti miru na Zapadnom Balkanu. Da li su postizborni događaji jedina ilustracija ovoga?
Srbija je tokom Vučićevog predsedničkog mandata sve više gubila status demokratije, u njenom punom obimu. Izborne neregularnosti još jednom su potvrdile ovaj alarmantan trend. Međunarodni posmatrači na ovim izborima izvestili su o kupovini glasova i korišćenju fantomskih birača u korist vladajuće SNS. Ovo su metode iz alata autokratskog vladara – a ne predsednika koji je posvećen demokratiji i vladavini prava i želi da svoju zemlju vodi u EU. Međutim, Vučić ne ugrožava samo unutrašnji mir u Srbiji, on je i neko ko izaziva konstantne probleme u regionu. Setite se samo presedana sa raspoređivanjem trupa na granici sa Kosovom, krajem septembra 2023.
Može li se buduća Vlada Srbije, s obzirom na sva dešavanja pre i tokom izbora, smatrati legitimnim sagovornikom za međunarodnu zajednicu, ima li takva Vlada uopšte legitimitet?
Ne možemo da biramo sagovornike u Beogradu. Ali ozbiljne optužbe bacile su veoma mračnu senku na naše odnose. Moja očekivanja su da će nadležni organi i sudovi razjasniti sve u vezi ovih optužbi i ako bude potrebno, otvoriti put za ponavljanje izbora. Snaga funkcionalne ustavne demokratije leži u njenoj sposobnosti da ispravi greške. Pogledajte samo Nemačku: u nekim izbornim jedinicama u Berlinu izbori za Bundestag biće ponovljeni u februaru, i to zbog nepravilnosti u septembru 2021. Odluku najvišeg nemačkog suda priznale su sve demokratske stranke. U Srbiji, međutim, nemam utisak da predsednik Vučić kritike shvata konstruktivno. Umesto toga, on širi teorije zavere, reaguje oštro i pokušava da zastraši one koji učestvuju u protestima opozicije i građanskog društva.
Vaša stranka, kao i cela vladajuća koalicija, osudila je dešavanja u Srbiji, a iz stava Ministarstva spoljnih poslova Nemačke može se zaključiti da Berlin ne priznaje rezultate izbora?
Zahvalan sam zbog toga što je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova vrlo rano i vrlo jasno reagovalo u vezi sa nepravilnostima na izborima. Istakli su da su zastrašivanje birača i kupovina glasova „neprihvatljivi“ za zemlju sa statusom kandidata za članstvo u EU. Za mene je jedini zaključak koji se može izvući iz ove tačne analize da se izbori moraju preispitati i, ako se tvrdnje potvrde, ponište i ponove. Ovu kritiku podržava velika većina u Bundestagu, uključujući i demokratsku opoziciju.
Na koji način Nemačka, kao najmoćnija država u EU, može da utiče na to da srpske vlasti sprovedu preporuku za ponavljanje izbora? Kakve sankcije bi mogle uslediti ukoliko vlast u Srbiji to odbije da uradi?
Situacija je krajnje zabrinjavajuća. Demokratija je u opasnosti. Ne želim lako da odustanem kad je reč o evropskoj perspektivi Srbije. Nemačka je jedan od najjačih zagovornika toga da države Zapadnog Balkana postanu članice EU, uključujući i Srbiju. Ali za mnoge posvećene Evropljane i prijatelje Zapadnog Balkana, predsednik Vučić i njegov režim više nisu pouzdani partneri. U EU nema mesta za Putinove sluge.
Kako komentarišete sve češće optužbe da se Nemačka meša u unutrašnje stvari Srbije?
Evropa nije samo jedinstveno tržište, već pre svega zajednica jedinstvenih vrednosti. Demokratija i vladavina prava su temelj Evropske unije, u koju bi Srbija želela da se pridruži. Odbrana ovih vrednosti je stalni zadatak za sve nas. U Evropi, svako nacionalno društvo više ne brine samo o sebi, već moramo paziti i jedni na druge. Međusobno smo povezani na toliko mnogo načina, da nemamo drugog izbora nego da gledamo van naših nacionalnih granica. Baš kao što smo pogođeni načinom na koji država članica odlučuje o budžetskim ili ekonomskim pitanjima, ne smemo biti ravnodušni ako fundamentalni principi demokratije i vladavine prava budu pod pritiskom u nekoj od naših partnerskih zemalja. U EU više ne važi klasični princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih država. Naprotiv: postoji čak i obaveza mešanja!
Da li se slažete sa ocenom vašeg kolege Josipa Juratovića da nemačka više ne može da sarađuje s Vučićem i njegovom Vladom?
Ovo nije vreme za uobičajeno poslovanje. Godinama smo tolerisali agresivni nacionalizam predsednika Vučića i njegovo koketiranje s autokratijom. Ali iskustvo je pokazalo da popustljivost i saglasnost nisu primenjivi kad se radi o autoritarnim vladarima. Ovo nije vreme za produbljivanje naše saradnje ili za preduzimanje sledećih koraka u procesu pridruživanja EU. Ovo je lakmus test za Vučića da vidi koliko je zaista ozbiljan po pitanju svojih evropskih ambicija. Država koja namerava da postane članica EU, takođe mora da deli njene vrednosti i geopolitičku perspektivu. Samo ako se srpska Vlada posveti evropskim vrednostima, bez ikakvih „ako” i “ali“, suzdrži se od daljih provokacija u regionu i prekine svoju dvostruku spoljnu politiku, između EU i Rusije, vidim šansu za novi početak.
Da li je neobično što su se ruski i američki ambasador dogovorili o ishodu izbora u Srbiji? Kako onda očekivati reakciju međunarodne zajednice, ako vidimo da se Istok i Zapad slažu oko toga?
Svako ko i dalje umanjuje ozbiljna dešavanja u Srbiji, nije više vredan poverenja. Izjave iz Moskve za mene principijelno nisu reper. Ali veoma sam razočaran reakcijama Brisela i Vašingtona, koji su se uzdržali od jasne osude navodne izborne prevare.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare