10
Vraćanje mandata za Demokratsku stranku nikada nije bio problem. Ima smisla ukoliko bi iza toga stala čitava opozicija i ukoliko bi to bilo uvertira za širu građansku neposlušnost. Dakle, odricanje od mandata može da bude sredstvo za mobilizaciju građana u borbi, ali ne može biti cilj sam po sebi. Ovim rečima zamenica predsednika Demokratske stranke Dragana Rakić u intervjuu za Nova.rs komentariše poziv Sava Manojlovića iz Kreni-promeni da opozicija izađe iz svih institucija, zbog toga što je opoziciji oteta čista pobeda u Nišu i opštini Novi Beograd.
Otkriva i da li se pokajala što je izašla na izbore, priča o tome šta znači povratak opozicije u Skupštinu opštine Vršac, s obzirom da i sama živi u ovom gradu i da je koalicija čiji je deo bila vodila jednu veoma zanimljivu i uspešnu kampanju.
Rezultat opozicije na završenim lokalnim izborima u Srbiji je znatno slabiji od očekivanog. Gde je nastao najveći problem u komunikaciji s biračima, prema vašem mišljenju?
Izbori nisu bili ni slobodni ni pošteni. Međutim i pod izrazito neregularnim okolnostima ostvarene su pobede u nekim gradovima i opštinama koje se sada prekrajaju falsifikovanjem zapisnika. Razlog što opozicija nije napravila bolji rezultat je što nismo uspeli da sačuvamo jedinstvo koalicije „Srbija protiv nasilja“ koja je u decembru dobila više od 900.000 glasova. Izbori 17. decembra su pokazali da kada se opozicija ujedini, organizuje, ponaša solidarno i odgovorno, građani to i nagrade. Zato je naše opoziciono jedinstvo moralo biti politički prioritet, a tek na drugom mestu je dolazila odluka da li jedinstveno učestvovati ili ne učestvovati na junskim izborima. Nažalost, desilo se ono što nikako nije smelo da se desi – deo opozicije je izašao na izbore, a deo je bojkotovao izbore samo u Beogradu i još ponegde. To je unelo zbunjenost i konfuziju kod našeg biračkog tela, te su mnogi s pravom bili ljuti i razočarani ovakvim neodgovornim ponašanjem opozicije.
Mislite li da deo opozicije koja je bojkotavala izbore ima izvesnih zasluga za to?
Sve stranke su učestvovale na ovim izborima i sve stranke su osvojile odborničke mandate, tako da u tom smislu pravog bojkota izbora što se tiče opozicije nije ni bilo. Režim jeste vodio kampanju za bojkot u Beogradu i Novom Sadu (imali su bilborde koji pozivaju na bojkot kao i plakate i grafite po ulicama) da bi smanjio izlaznost naših birača, jer su to gradovi gde su šanse da opozicija pobedi bile najveće. U svakom slučaju, deo naših birača je ostao kod kuće, pre svega jer su bili razočarani podelama u opoziciji, a ne zato što ih je neko pozivao na bojkot.
Da li ste se pokajali zbog odluke o izlasku na izbore?
Bojkot ima smisla jedino ukoliko je jedinstven i na svim nivoima i ukoliko osim političkih stranka u njemu učestvuju i građani kao šira društvena opozicija. S obzirom na to da je od samog početka bilo jasno da pravog bojkota nema, jer će sve stranke izaći na izbore, jedino će par njih bojkotovati izbore u Beogradu, izlazak na izbore bio je jedina ispravna odluka u ovakvim okolnostima.
10
5
2
14
Zapisnici se prekrajaju u mnogim opštinama, međutim, izgleda da nema nikakvih mogućnosti da se opozicija izbori za osvojenu pobedu. Šta vam preostaje?
Borba da se sačuva nesumnjiva pobeda koju je opozicija odnela u Nišu, Vračaru i Novom Beogradu još uvek traje, jer traju rokovi u kojima se mogu pisati prigovori i podnositi žalbe Višem sudu zbog prepravljenih zapisnika sa biračkih mesta i više nego očigledne krađe glasova od strane SNS-a nakon završenih izbora. Vidim kod ljudi u Nišu i na Novom Beogradu i Vračaru veliku rešenost da odbane svoju izbornu pobedu.
Kako gledate na odluku Sava Manojlovića i Kreni-promeni da napuste Skupštinu grada Beograda i Skupštinu opštine Novi Beograd zbog malverzacija s izbornim rezultatom? Šta će DS uraditi?
Vraćanje mandata za Demokratsku stranku nikada nije bio problem. Upravo je Demokratska stranka najviše mandata „vratila“ kada smo 2018. godine započeli bojkot lokalnih skupština i Narodne skupštine, a onda smo 2020. godine i bojkotovali izbore na svim nivoima. Međutim, suština ovde nije uzimanje ili vraćanje mandata, nego kako pobediti autokratski režim Aleksandra Vučića koji već 12 godina razara naše društvo. Da bi se pobedio svaki autokratski režim, pa i ovaj u Srbiji, nepohodno je zajedničko i sinhronizovano delovanje čitave opozicije. Vraćanje mandata ima smisla ukoliko bi iza toga stala čitava opozicija i ukoliko bi to bilo uvertira za širu građansku neposlušnost. Bez solidarnosti raznih društvenih grupa i masovnosti onih koji u tome učestvuju borba za javni interes ostaje bez oštrine i ubojitosti. Dakle, odricanje od mandata može da bude sredstvo za mobilizaciju građana u borbi, ali ne može biti cilj sam po sebi. Ako je neprihvatanje mandata izolovani, pojedinačni čin, onda on nema politički značaj koji nam je potreban.
A šta mislite o Manojlovićevom predlogu da opozicija napusti i republički parlament?
Demokratska stranka je vraćanje svih mandata, ne samo republičkih, nego i pokrajinskih i lokalnih, kao vid pritiska za poništanje pokradenih izbora na svim nivoima, predlagala onda kada je imalo smisla to predložiti – u decembru, odmah nakon izbora. Međutim, ostali smo usamljeni u tome. Što se tiče predloga Sava Manojlovića, mi taj predlog nismo dobili, pa se o njemu Demokratska stranka nije ni izjašnjavala.
Šta mislite kako će se završiti situacija u Nišu i kako gledate na poruku dr Dragana Milića opoziciji u Beogradu da se ne meša?
Nadam se da će niška opozicija uspeti da odbrani svoju izbornu pobedu i da će oslobađanje čitave Srbije od kriminalnog režima Aleksandra Vučića početi upravo iz Niša. Dr Dragan Milić koji se nametnuo kao lider niške opozicije opredelio se da tu pobedu brani kroz institucije, oslanjajući se na podršku Nišlija i lokalnih odbora opozicionih stranaka. Videćemo u kom će se to pravcu dalje razvijati. Njegove izjave koje daje nakon završenih izbora su isto ono što je govorio i u lokalnoj kampanji – da se odluke o razvoju Niša moraju donositi u Nišu, a ne u Beogradu. On je s pravom ukazao na problem koji imamo svi mi koji živimo van Beograda, a to je sveopšta „beogradizacija Srbije“ gde je jedino bitan Beograd. Svedoci smo ogromnog jaza između Beograda i ostatka Srbije – dok Beograd postaje ekonomski, politički, kulturni, univerzitetski, medicinski centar Srbije, a Beograđani vlasnici najskupljih nekretnina, dotle naši gradovi postaju sve siromašniji i život u njima zamire, jer se ljudi iseljavaju.
U Vršcu ste ostvarili dobar rezultat. Lista „Vršac zaslužuje bolje“, u kojoj su na lokalnim izborima pored DS-a, bili i Narodni pokret Srbije,LSV, Novi DSS i POKS osvojila je 26,6 odsto ili 12 mandata u Skupštini opštine Vršac. Da li ste zadovoljni rezultatom?
Bićemo zadovoljni tek kada pobedimo radikale, naprednjake, socijaliste i sve ostale koji su se udružili u zločinačkom poduhvatu razaranja našeg društva i kada oni više ne budu u prilici da se o bilo čemu pitaju i odlučuju. U Vojvodini je opozicija bila van lokalnih skupština punih šest godina, jer smo bojkot započeli još 2018. godine, a na lokalnim izborima 2020. nismo učestvovali. Sada će opozicija ponovo imati svoje odbornike u svim lokalnim skupštinama i to je dobra osnova za dalju borbu.
Kakav uticaj opozicija s ovim rezultatom može imati u upravljanju Vršcem?
Svi odbornici okupljeni oko vladajuće stranke su glasačka mašina, koja glasa „na zvonce“ tj. po komandi, oslobođeni bilo kakve odgovornosti i stida, tako da će izglasati i najštetnije moguće odluke koje su u suprotnosti sa javnim interesom. U proteklom periodu, dok nije bilo opozicije u vršačkoj skupštini, Skupština Grada Vršca je u tišini, daleko od očiju javnosti, brzopotezno rasprodala sve što se može rasprodati od gradske imovine – najatraktivniji lokali u strogom centru su prodati budzašto ljudima bliskim SNS-u, raspodata je imovina JKP Drugi oktobar, najatraktivnje javne nabavke su namešene tako da ih dobiju SNS firme. Naših 12 odbornika koji ulaze u Skupštinu biće beskompromisna opozicija i brana štetnom delovanju SNS-a i njihovih satelita, trudićemo se da što više animiramo vršačku javnost i da ih upoznamo sa nepočinstvima vladajuće koalicije.
Imali ste veoma zanimljivu kampanju, pre svega radio na otvorenom. Praktično ste na ulici razgovarali sa mnogim političarima iz opozicije i javnim ličnostima koje su kritičari režima.Kako su ljudi reagovali na to i da li mislite da bi pored javnog servisa koji je zatvoren za opoziciju, ovo mogao biti vid komunikacije s biračima i u drugim gradovima?
„Radio na otvorenom“ je bio vid našeg građanskog bunta protiv zarobljenih medija, to je bila borba za slobodu govora i mišljenja. Na gradskom trgu u centru Vršca improvizovali smo radijsku emisiju, a publika su nam bili osim naših simpatizera i slučajni prolazinici kao i građani koji su sedeli u okolnim kafićima. Lokalnim medijima u Vršcu kao i u ostalim gradovima u Srbiji je zabranjeno da izveštavaju o aktivnostima opozicije, kako bi se ljudi držali u mraku i obmanjivali da se politikom u Srbiji bavi samo Vučić i da ne postoji alternativa. „Radio na otvorenom“ je naišao na velike simpatije i odobravanje, ali ni on, niti bilo šta drugo ne može da zameni objektivno, istinito i pravovremeno izveštavanje javnog servisa i svih medija sa nacionalnim frekvencijama. To znamo i mi, to zna i Vučić i zato je osnovna poluga njegove vlasti medijska manipulacija i držanje u strogoj pokornosti RTS-a i skoro svih drugih medija.
Objasnite šta se tačno dešavalo u Vršcu pre i na sam dan izbora. Odakle šifre na glasačkim listićima i šta one znače?
Ovog puta je SNS u Vršcu otišao korak dalje u svom nezakonitom pritisku na zaposlene u javnom sektoru. Očigledno su procenili da im standardne metode zastrašivanja, pretnji otkazom i kupovine glasova neće namaći dovoljan broj glasova, pa su radnicima u javnim preduzećima podelili šifre, tj. brojeve koje su ucenjeni ljudi morali da upisuju na svoje glasačke listiće. Uvidom u izborni materijal, naši predstavnici u GIK-u su se uverili da na svakom biračkom mestu koje su pregledalil postoji određen broj listića sa upisanim brojem u donjem desnom uglu ili na poleđini. Ovo je dokaz da je ljudima zaposlenim u javnom sektoru oduzeto pravo na tajno glasanje i naša Koalicija „Vršac zaslužuje bolje“ će iskoristiti sve pravne mogućnosti da ovakvom grubom kršenju Ustava i izbornih zakona stane na put.
Očekujete li da se u Demokratskoj stranci održe unutarstranački izbori nakon izbora koji su za nama?
Demokratska stranka će svakako imati svoje unutarstranačke izbore do kraja ove godine, takva odluka je već doneta na našem prošlom Glavnom odboru. Ostaje nam samo da preciziramo datum održavanja izbora.
Kako izgledaju te procedure, ko ima pravo da se kandiduje za predsednika stranke po vašem Statutu?
Procedure za kandidovanje u Demokratskoj stranci su vrlo jednostavne. Da biste se kandidovali za bilo koju stranačku funkciju, pa i one najviše, dovoljno je da ste član Demokratske stranke barem šest meseci i da ste platili članarinu za tu godinu.
Da li predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac ima pravo na novi mandat ili će doći do promena na čelnom mestu stranke? Da li se neko već pominje kao kandidat za predsednika Demokratske stranke?
Zoran Lutovac ima pravo da se kandiduje za predsednika stranke. Očekujem da će biti više kandidata i za mesto predsednika i za potpredsednička mesta. Mi, demokrate, s ponosom negujemo našu unutarstranačku demokratiju i borimo se da se slobodni i pošteni izbori osim u Demokratskoj stranci što pre održe i u čitavoj Srbiji.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare