Sada ću po prvi put reći javno – ja neću biti gradonačelnik Niša. Da sam dobio 50, 60 ili 70 odsto, ne bih bio gradonačelnik. Zalažem se za potpunu departizaciju, žao mi je ako ću nekog da razočaram, ali računam da bi to trebalo da rade ljude koji razumeju problematiku i koji to znaju bolje od mene, kaže u intervjuu za novine Nova doktor Dragan Milić, nosilac liste zahvaljujući kojoj je opozicija u Nišu došla do pobedničkog rezultata.

Kaže i da ga ne zanima politika na republičkom nivou.

“Postoji čuveni „srpski meridijan“ koji prolazi kroz Ikeu i deli Srbiju na severni i južni deo. Na tom severnom delu imate sunca, veze lepo funkcionišu, velike zgrade, uređene prostorije, imate besplatne vrtiće, besplatne udžbenike… A onda imate jug gde ne postoji ništa, gde je beda, tuga, jad i čemer. E, vidite, ja se borim za ljude na jugu koji su potpuno zaboravljeni i potisnuti”, ističe Milić.

Šta ste konkretno preduzeli nakon odluke GIK-a da se ključni mandat dodeli SNS, iako ste prethodno vi proglasili pobedu?

Imamo stvari koje su se dešavale na jedan čudan način. Prvo smo imali obaveštenje da opozicija ima većinu, da bi se to na jedan volšeban način, nama nejasan, promenilo. Mi ćemo preduzeti sve zakonom propisane mere koje postoje, od provere izbornog materijala, do pritužbi Gradskoj izbornoj komisiji, kasnije i sudovima, kako bi se utvrdila tačna volja birača. Mi nećemo dozvoliti, naravno, da se ta volja na bilo koji način kompromituje. Nećemo dozvoliti da bilo ko prekraja našu volju u Nišu i da bilo ko pravi neku drugu šahovsku kombinaciju. Mi imamo jednostavan dokaz na osnovu izveštaja GIK-a i tu pričam o strankama koje su samo prešle cenzus – vi imate 3.332 glasa više nego što ima akutelna vlast u Nišu. Ako to nije dovoljno, onda ne znam. S druge strane, nije tačno da imaju više mandata. Imaju trideset mandata, koliko ima i celokupna opozicija. Problematičan je onaj jedan mandat – da li je Ruska stranka prešla cenzus ili ne. Dakle, SNS u Nišu nema jedan mandat više nego što ima opozicija, a kad nemate, ne možete da proglasite pobedu, jer niste pobedili. Vi možete da napravite koaliciju sa nekom strankom koja je bila učesnik izbora, da li je to sve bilo legalno i legitimno – vreme će pokazati.

Dr Dragan Milić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

A šta vi mislite, da li ta Ruska stranka legalno i legitimno osvojila taj jedan mandat?

Iskreno, mislim da nije iz mnogo razloga. Da neko ne misli da imam nešto protiv Rusa, ali ja živim ovde više od 30 godina i ne znam da imamo rusku nacionalnu manjinu u Nišu. To je zloupotreba i kršenje zakona. Ta stranka, kad se prijavila da učestvuje na izborima, to je učinila kako bi poremetila redosled opozicionih lista.

Koji je to momenat kad ćete vi reći da građani izađu na ulice? Da li razmatrate taj vid borbe?

Ja sam veliki protivnik borbe na ulicama, osim kad dogori „do nokata“ i ne postoji nikakav drugi scenario. Mislim da to nije dobro. Ne želimo da vidimo bilo kakve stvari da se dešavaju na taj način u našem gradu. Makar ja ne želim da se to vidi, ja sam lekar i ne želim da se borimo za vlast na taj način. To je moj lični stav, da li će ljudi iz moje grupe građana da to prihvate ili ne – to ne znam. Mislim da je pravi put za borbu upravo ovo što radimo, koliko god to traje. Znam da su sad ljudi željni da se sve desi preko noći, kao što znam da postoji velika nervoza među brojnim partijama, jer na izborima u Srbiji, osim Niša, svi su doživeli fijasko i sada svako želi da se uhvati za nešto. U celoj toj priči, najbolje smo prošli mi kao grupa građana sa 25 odsto i ja neću dozvoliti da bilo ko zloupotrebi ovu našu epsku pobedu u Nišu i da neko politički lešinari na našim rezultatima. Za sve imamo podršku i naših prijatelja koji su na opozicionim listama u Nišu. Mi ćemo se sami boriti za naša prava, sami smo se borili i za ovo što se desilo. Uz dužno poštovanje, vi ste došli sada posle ovakvih rezultata da napravimo intervju. Mi smo imali jedan jedini nastup na RTS-u koji je trajao 24 sekunde, gle čuda – niko nas se nije setio u predizobornoj kampanji.

Dr Dragan Milić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Tu moramo da napravimo izuzetak, portal Nova.rs i TV Nova su bili zainteresovani za vašu kampanju.

Hvala vam. Nisu svi, naravno. Samo hoću da kažem da ogromna većina medija nije bila tu. Mi nismo bili učesnici nijedne debate čak ni na, uslovno rečeno, nezavisnim medijima. Na lokalnim televizijama je bilo predstavljanje kandidata i nisam nezadovoljan, jer smo dobili makar neko vreme. Neki lokalni mediji kao npr. TV Zona i Niška televizija nisu nam dali nijedan minut. Tako da se zahvaljujem RTS-u koji nam je dao 24 seknude.

Da se vratimo na priču oko izlaska na ulice. Rekli ste da ta opcija postoji ako „dogori do nokata“. Šta znači to, u kojoj bi situaciji rekli da je „dogorelo“?

Znate šta, ovo sad je spekulacija i ovo je „šta bi bilo kad bi bilo“. Ja želim da budem ozbiljan čovek, imamo 25 odsto glasača u Nišu i nemam prava na spekulacije. Sve što se bude dešavalo – javnost će biti obaveštena na vreme. Mi ćemo gledati da sačuvamo izbornu volju naših građana, ali ćemo gledati i da sačuvamo naš grad Niš.

A kako odgovarate kad vas neko suoči sa argumentom da oni koji su vam ukrali izbornu pobedu su isti oni koji vode institucije kroz koje vi pokušavate da tu pobedu odbranite?

Evo argumenta isto – oni upravljaju izbornim procesom, a mi smo osvojili 25 odsto. Kako vi to objašnjavate? Ako je već bio u Beogradu epski fijasko sa izborima, kao i u Novom Sadu, kako vi objašnjavate da je u Nišu bilo drugačije. Eto, to su te iste institucije. Mislite li da su uslovi bili bolji u Beogradu ili u Novom Sadu? Sigurno su ovde bili mnogo lošiji, jer živimo u manjoj sredini i opet… Znači, nije bilo samo do uslova, već i do nečeg drugog. To je na analitičarima da procene da li jeste ili nije i ja upravo savetujem sve te koji pitaju, koji imaju jako dobre teorije – izađite na izbore, formirajte listu, pobedite sa tom vašom filozofijom i želim vam sve najbolje. Opet kažem, nama neće upravljati nevidljiva ruka iz Beograda i nama neće rukovoditi interesi iz Beograda, da li su to vladajuća stranka ili opozicione stranke, nas to ne zanima. Mi smo ovde izašli sa našom niškom, lokalnom pričom i mi ćemo se boriti za prava građana Niša i branićemo se za naše interese. Svi ti koji hoće da nam pomognu, mi se njima zahvaljujemo, ali tuđe bitke voditi nećemo, borićemo se samo za naše sugrađane u Nišu gde su bili lokalni izbori, svima ostalima – hvala na pomoći i razumevanju.

Da li su vas kontaktirali iz SNS posle ovih izbora? Predsednik Vučić je tokom izborne noći rekao da ste vi ostvarili dobar rezultat, ali da vi niste opozicija, već grupa građana i to što ste vi dobili nisu glasovi koje je dobila opozicija.

Ne, mi nismo imali nikakvih kontakata. Uslovno rečeno, mi nismo opozicija, već grupa građana, ali jesmo opozicija bahatoj vlasti SNS u Nišu i to smo žestoka opozicija. Mi nismo stranka, partija, mi smo ljudi koji su se okupili i formirali grupu građana kao vid samoodbrane od brutalnosti i neviđene bahatosti niških naprednjaka koja je poprimila neverovatne razmere. Ovaj naš rezultat smo postigli zato što je ogroman broj ljudi iz SNS i SPS glasalo za nas. I njima je dojadila ova bahatost i sve je trajalo previše dugo. To iživljavanje sa ljudima, sa porodicama, ucenjivanje… Oni su se mnogo prevarili, jer Niš je ponosan grad, Nišlije su ponosni ljudi, tu postoji jedna „tačka ključanja“ kad svima pada mrak na oči i to se desilo 2. juna na njihov užas i na našu sreću.

Jeste li razmišljali da se nakon ovakvog izbornog rezultata u Nišu angažujete i na republičkom nivou?

Naravno da nismo razmišljali o tome. Ja nisam političar, malopre sam vam rekao. Mi se borimo za jug Srbije, jer je naš jug Srbije propao do besmisla. Vi to iz Beograda ponekada ne možete da vidite, zato što ovde postoji čuveni „srpski meridijan“ koji prolazi kroz Ikeu i deli Srbiju na severni i južni deo. Na tom severnom delu imate sunca, veze lepo funkcionišu, velike zgrade, uređene prostorije, imate besplatne vrtiće, besplatne udžbenike… A onda imate jug gde ne postoji ništa, gde je beda, tuga, jad i čemer. E, vidite, ja se borim za ljude na jugu koji su potpuno zaboravljeni i potisnuti. Ovaj srpski meridijan deli Srbiju na dve zone gde je razlika 50 godina. Zašto kažem 50 godina? Mi u Nišu čekamo bilo koji institut i 50 godina ga nismo imali, a u Beogradu imate Institut za majku i dete, Dedinje 1, Dedinje 2, sad će i Dedinje 3. U Novom Sadu imate Kamenicu 1, Kamenicu 2, Kamenicu 3…Dajte ljudi da mi ovde dobijemo „Niš 1“ ili mi moramo da ćutimo, jer smo, zaboga, dobili novi Klinički centar? Pa otvoren je novi Klinički centar i u Beogradu, šta će vam onda instituti? Koliko kliničko-bolničkih centara imate u Beogradu? Evo, mi nemamo nijedan u Nišu. Kod nas je Dom zdravlja i naredna institucija je Klinički centar. Čak ne možemo ni Vojnu bolnicu da reorganizujemo i da se dogovorimo sa Ministarstvom odbrane da to bude gradska bolnica, kao da je u pitanju Ministarstvo odbrane Bugarske, a ne Srbije.

Dr Dragan Milić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

A da li vidite sebe kao gradonačelnika Niša? Da li biste mogli da uskladite obaveze koje sad imate sa onim koje ima gradonačelnik?

Sada ću po prvi put reći javno – ja neću biti gradonačelnik Niša. Da sam dobio 50, 60 ili 70 odsto, ne bih bio gradonačelnik. Zalažem se za potpunu departizaciju, žao mi je ako ću nekog da razočaram, ali računam da bi to trebalo da rade ljude koji razumeju problematiku i koji to znaju bolje od mene. Videli smo mnogo puta lekare koji… Evo, na primer, sadašnji direktor Kliničkog centra je bio gradonačelnik i jedan moj prijatelj je rekao da je to bio najgori gradonačelnik u istoriji Niša od cara Konstantina do danas, što je vrlo verovatno tačno. Zamislite da ja budem drugi najgori, jer od njega je teško biti gori? Ali, kako god… Mislim da lekari treba da rade svoj posao, ono što najbolje znaju da rade. Ja najbolje znam da operišem, to je moja profesija, mislim da mi je mesto na klinici gde bi trebalo da radim i da spašavam ljudske živote. A što se tiče mesta gradonačelnika, tu bi trebalo da dođe neko ko je tehnokrata.

Tokom kampanje pominjani ste u negativnom kontekstu na TV Pink, gde ste, između ostalog, okarakterisani kao „rotarijanac i čovek koji priznaje Kosovo“. Šta mislite, zbog čega su tako govorili o vama?

Znate kako, to je žabokrečina u kojoj trenutno živimo. Verovatno su to radili prateći ispitivanja javnog mnjenja. Ja u životu nisam pomenuo Kosovo, niti sam priznao Kosovo, niti to mogu da budem? Ja sam kardiovaskularni hirurg, direktor klinike za kardiohirugriju i priznajem Kosovo? Ali da i tu ne bude zabune – ja sam neko ko priznaje Ustav Republike Srbije, po Ustavu Kosovo jeste deo Srbije i to je sve što mogu da kažem. Jedan sagovornik je na toj televiziji rekao da radim za CIA. Šta ja mogu njima da dam? Koliko sam video iz filmova, to je jedna ozbiljna institucija, a ja sam direktor klinike za kardiohirurgiju i jedino što mogu da im kažem kolika je učestalost kardiovaskularnih oboljenja, kolika je učestalost kod muškaraca, a koliko kod žena, da li više poboljevalju ljudi od 50, 60, 70 godina, koji je stepen komplikacija, da li je to hemoragija ili nešto drugo… Ja to znam. Meni je po prirodi stvari logično da CIA traži saradnike u Vladi Srbije.

Možda su oni to povezali zbog vaše saradnje sa ambasadom SAD?

Saradnja sa ambasadom SAD se svodi na to da mi dobijamo ogromne donacije od naših prijatelja. Te donacije nisu iskorišćene za ličnu promociju i benefit, već za naše pacijente. Zahvaljujući toj opremi je operisano tri do četiri hiljade pacijenata, a pregledano na desetine hiljade njih. Mi smo zahvalni našim donatorima, mislim da je srpski narod kroz celu svoju istoriju pokazivao zahvalnost ljudima koji hoće da pomažu i daju pomoć, kao što smo umeli da osudimo one koji su bili zli prema nama. Srpski narod je umeo uvek da prepozna i jedne druge.

Dr Dragan Milić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Jeste li se pokajali što ste ušli u politiku?

Nikada, jer mi nismo imali drugi izbor.

A da li očekujete da vas sklone sa mesta direktora nakon vaše poruke tokom izborne noći da nema saradnje sa SNS?

Oni to već pokušavaju. Informacija koju ja imam je da je direktor kliničkog centra organizovao direktore ostalih klinika da potpišu zahtev za mojom smenom, jer sam, gle čuda, urušio ugled Kliničkog centra. To prvi put sad kažem javno, a saznao sam od pojedinih direktora koji su mi javili da se na njih vrši pritisak da to potpišu i koji su tu odbili da učine.

Jesu li pokušali da vam se osvete zbog toga što ste ukinuli liste čekanja, s obzirom su one bile poligon za korupciju u zdravstvu?

Što se tiče kardiohirurške liste čekanja, ona ne postoji godinu dana. Naši pacijenti, koji prođu anesteziologa, koji žele da se operišu, čekaju svega nekoliko dana i bivaju operisani. Te liste čekanja su rak rana našeg zdravstvenog sistema i sramota je da bilo ko iz Ministarstva zdravlja priča bilo šta dok se liste čekanja ne elimenišu. Njihova funkcija je isključivo namenjena za koruptivno delovanje. Pacijenti više ne veruju državi i sistemu, a mi u zdravstvenom sistemu više nismo lekari, nego smo postali advokati, jer pacijente više ne gledamo kao pacijente već kao klijente. I kad neko dođe nas i traži od nas uslugu, mi u njemu vidimo klijenta i vidimo koliko možemo para da izvučemo iz njega. Mi smo se kao društvo srozali na najniže moguće grane, mi smo dozvolili da ljudi mogu da imaju dvojni radni odnos – državno i privatno. Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite popodne da radite privatno. To su stvari koje moraju da se prekinu i bilo bi mnogo poštenije da neko kaže da želi da radi privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta.

Samo da se vratimo na pitanje – jeste li osetili da vam se svete zbog toga što ste ukinuli liste čekanja?

Već godinu dana i zato smo ušli u politiku, jer smo naterani na to. Mi kukamo već godinu dana da nam država kupi EKK mašinu koja košta 250.000 evra, jer imamo samo jednu koja je donacija upravo ambasade SAD, a da je nemamo, ne bismo ni radili. Reagense nismo mogli da dobijemo i to je bila osveta direktora Kliničkog centra, inače jednog uticajnog naprednjaka u Nišu. Pa ne možete da se svetite preko pacijenata! Šta vam je? Probudite se i umijte se. Zato smo smo postigli ovako dobar rezultat, i opet kažem glasale su sve grupacije. Nije ovo opoziciona pobeda, kao što ljudi često misle – ovo je opozicija, grupa građana.

Eto, vi ste tu saglasni sa Vučićem koji kaže da to nije pobeda opozicije…

Kažem ‘ne samo opozicija’, jer tu je bilo mnogo ljudi koji su iz SNS i SPS. Jednostavno je ljudima dozlogrdilo, jer tih koji idu na liste čekanja su i sa jedne i sa druge strane i zato je ovaj naš rezultat tako veliki. Mislim da u Srbiji nigde SNS nije bila toliko bahata, bezobzirna i drska u svim svojim namerama. Mene su izbacili sa fakulteta, time što nisu završili proces na vreme. Gle čuda, formira se komisija u skladu sa zakonom, komisija napiše pozitivan izveštaj i onda, kad je predat izveštaj, glavnokomandujući na Medicinskom fakultetu kažu da je sve predato sa 10 sati zakašnjenja. A tih 10 sati pravi problem, jer oni toliko poštuju zakon, to svi znamo, i oni gledaju sve da se obavi „u minut“. Onda oni obore pozitivan referat te komisije, formiraju drugu, oktroisanu komisiju, gde ljudi dobiju naloge, ljudi koji su i te kako interesno povezani, nekome je primljena žena na posao, neko je primao novac, neko je bio uključen u projekte… Znači, jedna zaista neverovatna korupcija. Kad smo mi počeli da pričamo o ovome, oni su shvatili da je javnost upoznata sa činjenica i da moraju najpre da me oljagaju, da izmisle svašta o meni – da sam CIA, plagijator, da sam priznao Kosovo, da sam iluminat, rotarijanac… Pitaj Boga šta sve nisam bio, a ono što zaista jesam niko ne pominje – da sam kardiohirug i vaskularni hirurg. To je bio razlog zašto su ljudi sve shvatili, jer mi ovde imamo mnogo pacijenata. Ja nisam nikada radio privatno, jer ne verujem u privatnu praksu zato što ne mogu da zamislim čoveka koji je bolestan da ispred ordinacije plaća lečenje. Odrastao sam u nekoj drugoj državi, kad sam bio mali, a ona nas je učila i vaspitavala da je čovek na prvom mestu. Evo, još jedno pitanje za vas – kolika je cena ljudskog života? To ja stalno pitam i ne dobijam odgovor. Znamo koliko je cena jedne gume, koliko košta kilogram jabuka…

Ja mislim da ljudski život nema cenu.

BONUS VIDEO: Opozicija u Nišu ne prihvata nove izbore 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare