0
Raduje me povećana zainteresovanost Evropske unije za stanje u Srbiji. Svi vidimo kojom brzinom se Vučićev lik „ponosnog državnika“ transformiše u cmizdravog čovečuljka kada mu bilo ko iz inostranstva podvikne. Veoma je loše kada takvi impulsi dolaze iz Rusije ili Kine jer su uvek povezani sa delovanjem suprotnim interesima građana, kaže u intervjuu za Novu profesorka Biljana Stojković.
Kako komentarišete stanje na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP) kome preti gašenje, a profesori se otpuštaju?
Pre neki dan podsetio me je prijatelj iz Novog Pazara na neka mišljenja iz osamdesetih godina prošlog veka da je za secesiju kosovskog društva od Srbije u velikoj meri odgovorno osnivanje Univerziteta u Prištini. Grozna su razmišljanja onih koji žele da druge pokore i nad njima vladaju i uvek su povezana sa uskraćivanjem školovanja. Obrazovanje proširuje vidike, razvija upitanost i podiže svest o nepravdi i diskriminaciji, zbog čega je u interesu svakog autokrate da uguši prosvetu. Strahovito obrušavanje radikalskog režima na Državni univerzitet u Novom Pazaru veoma podseća na to vreme.
Sve dok je događaje držao pod kontrolom i mislio da na jugu Srbije postoji društveno izolovana celina kojom može da manipuliše, uz pomoć njemu odanih bošnjačkih političara, Vučić nije imao problem sa ovim univerzitetom. Ispostavilo se da je DUNP odlično obavio svoju prosvetiteljsku ulogu formiranja mladih ljudi koji svet vide šire od svojih roditelja i svoju budućnost žele da grade u svojoj zemlji Srbiji, bez obaziranja na nametnute etničke podele. Solidarnost Novopazaraca sa studentima iz cele Srbije nešto je najveličanstvenije čemu smo svedočili u ovom veku. Ti mladi ljudi su nam pokazali da ovo jeste njihova zemlja i da nameravaju da aktivno učestvuju u njenom društvenom i političkom životu. To je velika lekcija koju su održali celokupnom građanstvu Srbije.
Dodatno, Vučiću su oduzeli glavni argument na osnovu kog je Sandžak držao u antagonističkom položaju u odnosu na ostatak zemlje; oduzeli su mu batinu banalnog nacionalizma sa sejanjem mržnje i podizanjem tenzija po potrebi. Imajući to u vidu, očekivana je njegova osvetnička namera da uništi DUNP i kazni profesore i studente koji su zajedno ostvarili najznačajnije uloge, očekivane od jedne civilizovane, multietničke države. Pobunjeni univerzitet iz Beograda i Slobodni univerziteti iz Novog Sada, Niša i Kragujevca spremni su na sve akcije pomoći kolegama iz Novog Pazara.
Mislite li je da li je DUNP pokazana vežba i način na koji se vlast sveti fakultetima zbog blokada?
Pored toga što se DUNP pokazao kao značajan element u široj borbi protiv radikalske politike, usled čega jeste meta za odstrel u Vučićevoj viziji vladanja, obrazovanje kao takvo jeste veliki „kamen u cipeli“ svakog diktatora. Svedočimo i rasparčavanju škola, otpuštanju nastavnika, tj. potpunoj destrukciji svakog nivoa obrazovanja.
U Srbiji je sve to pojačano činjenicom da su univerziteti ostali jedine institucije nad kojima Vučić nije uspostavio potpunu kontrolu. Ne smemo zaboraviti da smo nameru gaženja državnih univerziteta videli i pre blokade fakulteta, kada je vlast najavljivala Izmene zakona o visokom obrazovanju koje bi jasno favorizovale nekakve privatne fakultete sumnjivih kvaliteta, bez akreditacija.
Duboki prezir prema obrazovanju kao izvoru neposlušnosti Vučić je sada u prilici da iskazuje nasilno. Njegov politički otac Šešelj taj je cilj pokušao da ostvari 1998. godine kroz svoj Zakon u kom je izbacio sve naznake autonomije univerziteta. Vučić to radi preko razbijanja pojedinih fakulteta na manje jedinice (kao u slučaju Filozofskog fakulteta u Nišu), otvorenih pritisaka na profesore i ilegalnih smenjivanja uprava fakulteta (primer DUNP-a, ali i Medicinskog fakulteta u Beogradu) i finansijskim gušenjem rada. Već smo imali ukidanje plata profesorima preko nelegalno donete Uredbe Vlade RS, a sada su smislili i novi sistem koji će ukinuti fakultetske račune za autonomno poslovanje, a finansije će biti potpuno centralizovane u rukama Siniše Malog. To je način da uništi autonomiju univerziteta, a da to nigde direktno ne napiše.
Kako vidite najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi mogao da bude kandidat i za premijera?
Mislim da je i sam Vučić svestan toga da njemu života u Srbiji nema ukoliko nije na vlasti.
Količinu pljačke više ne može da sakrije čak ni uz pomoć svih medija sa nacionalnim frekvencijama, kao što ne može da prikrije ni činjenicu da se mora osloniti na svoje drugare iz mafijaških i kriminalnih krugova da bi „pobedio“ na izborima i u najmanjem mestu u Srbiji. Ćacilend je mesto koje najbolje opisuje njegovu bednu vladavinu koja se mora oslanjati na nasilje.
Nikoga ne iznenađuje najava kandidovanja za premijera, s obzirom na to da je Vučić sebe doveo u situaciju da alternativu nema. Srećom, neće mu biti lako da to ostvari. Moje je duboko ubeđenje da ćemo uskoro videti kraj ovom zlu. Odlaganje izbora je Vučićevo odlaganje izvesnosti. Možda se nada da će svetske geopolitičke prilike zaustaviti njegov pad, ali namera većinskog dela naroda u Srbiji je jasna – gotov je!
Da li mislite da je odluka Demokratske stranke da bojkotuje skupštinska zasednja imala efekta?
Ja bih postavila suprotno pitanje – da li ima efekta od učestvovanja u skupštinskim zasedanjima? Dok su građani na ulici, studenti hapšeni i prebijani, mislim da je, najblaže rečeno, neukusno sedeti u lažnoj instituciji i davati joj legitimitet koji je odavno izgubila.
Ne postoji mogućnost da opozicija utiče na izglasavanje zakona. Argument po kom je učestvovanje važno jer je to prilika da se opozicija čuje i na RTS-u, nije dovoljan. Na svaki govor opozicije u skupštini nadovezuje se serija radikalskih uvreda i skretanja teme, što potpuno zatrpava svaku racionalnu tvrdnju ili predlog politika. Od svega ostaje samo gorčina jednog tragičnog cirkusa u kom se glumi parlamentarizam.
Na kraju se diskusije svedu na ogavne doskočice i psovke koje poneko upamti, a smisao govora brzo ispari. Poslanici imaju pristup skupštinskim dokumentima i bez da dolaze na lakrdiju od zasedanja, te svoja obraćanja mogu uputi tamo gde ima smisla – na ulici, bilo na konferenciji za novinare ili u direktnom razgovoru sa građanima. Ovo je država oteta od građana i nema efekta praviti se da se politika dešava u skupštini. Studentski i narodni bunt zahteva drugačiji pristup u borbi.
Može li opozicija da se udruži i po nekim drugim pitanjima, kao što je to bila odluka vaših kolega da zajednički prođu kroz Ćacilend do Skupštine?
Ja ne vidim efekat prolaska kroz Ćacilend. Da li je nakon tog čina to paravojno naselje sklonjeno? Da li su poslanici pojačali svoju aktivnost tim povodom? Da li im je palo na pamet da blokiraju skupštinu dok se ne ukloni to leglo kriminala iz centra grada? Sve se svelo na performans koji su ljudi već zaboravili.
PROČITAJTE JOŠ
Volela bih da se čitava opozicija udruži po pitanju kreiranja referendumske atmosfere na budućim izborima tako što će podržati Studentsku listu i upotrebiti sve svoje kapacitete da joj obezbedi pobedu nad mafijaškim režimom. Jedina važeća podela za izbore je – da li si za ili protiv mafije? Mi tek treba da se izborimo za civilizacijsku tekovinu nadmetanja u politikama i ideološkim vizijama. Sve je drugačije od političke teorije budući da mi živimo u vanrednom stanju gde nam je ukinuto pravo da budemo građani. Mudro bi bilo da svi to shvatimo i delujemo adekvatno okolnostima.
Kako komentarišete najave da posmatračka misija EP stiže u januaru u Srbiju?
Raduje me povećana zainteresovanost Evropske unije za stanje u Srbiji. Svi vidimo kojom brzinom se Vučićev lik „ponosnog državnika“ transformiše u cmizdravog čovečuljka kada mu bilo ko iz inostranstva podvikne. Veoma je loše kada takvi impulsi dolaze iz Rusije ili Kine jer su uvek povezani sa delovanjem suprotnim interesima građana. Bez ikakve idealizacije EU, ipak jedino sa te strane možemo očekivati pritiske povezane sa pitanjima demokratije i vladavine prava. Evropske institucije su jedine adrese kojima se možemo obratiti u vezi sa prirodom ovog režima, pa je svaka reakcija na naše pozive znak da nas napokon čuju. Evropski parlament odavno većinski osuđuje radikalski režim, ali imamo problem sa Evropskom komisijom. Međutim, i u toj instituciji stavovi se menjaju i to jesu važni znaci da konačno okreću leđa malom diktatoru. S punom svešću da se moramo sami izboriti za svoju zemlju, svaka pomoć nam je veoma dobrodošla.
