Aleksandar Ivanović gost emisije Utisak nedelje na televiziji Nova Foto:Ivan Dinić/Nova

Pravnik i potpredsednik Socijaldemokratske stranke (SDS) Aleksandar Ivanović rekao je u intervjuu za Novu da je ova partija blizu dogovora sa partijom Miroslava Aleksića, Narodnim pokretom Srbije. Na pitanje da li bi mogao da bude naslednik Borisa Tadića na mestu predsednika stranke, odgovorio je da će Tadić ostati tom mestu dok ne odluči drugačije. Konačno, komentarišući situaciju na severu Kosova, Ivanović je naglasio da se Banjska ne bi desila da je Oliver Ivanović živ.

Dokle se stiglo sa pregovorima sa pokretom Miroslava Aleksića? Hoćete li nastupiti zajedno na izborima?

Sa pokretom Mikija Aleksića (Miroslav prim.aut) razgovaramo već neko vreme i rekao bih da smo blizu dogovora. Gospodin Aleksić se već duži vremenski period ističe kao beskompromisni borac protiv ovog režima, koji ne propušta priliku da javno govori o svim aferama Srpske napredne stranke koje razaraju državu. To je razlog zbog koga u njemu vidimo iskrenog borca protiv ovog režima sa kojim želimo da udružimo snage.

U prethodnom periodu bilo je dosta oštrih reči iz vaše stranke prema ljudima koji čine okosnicu ovog proevropskog bloka, pa čak i optužbi da su neki namerno hteli da vide vašu listu ispod cenzusa u Beogradu na prošlim izborima. Kako se odjednom promenio taj odnos?

Aleksandar Ivanović gost emisije Utisak nedelje na televiziji Nova Foto:Ivan Dinić/Nova

Lično smatram da je ovo trenutak koji zahteva maksimalnu konsolidaciju među opozicionim strankama. Sve razlike i primedbe koje su izgovorene u prethodnom periodu moraju da ostanu po strani, ovo je izuzetno važan trenutak, jer će se on u budućnosti sagledavati kao momenat kada je počelo rušenje Srpske napredne stranke, ili trenutak kada je opozicija propustila još jednu šansu da Srbiju trgne iz ralja organizovanog kriminala. Ovog puta mnogo toga zavisi od nas, a moguću pobedu ne smeju da pomute bilo kakve razmirice.

Rečeno je da je pregovarački tim vaše stranke formiran zbog toga što je Boris Tadić na putu. A koliko su loši njegovi odnosi sa pojedinim liderima proevropske opozicije uticale na odluku da on ne učestvuje u razgovorima?

Istina je da predsednik Tadić ima pojačane međunarodne aktivnosti u poslednje vreme i da često zbog toga nije u zemlji, ali to svakako nije jedini razlog zašto je predsednik i Predsedništvo stranke ovlastilo dva potpredsednika i predsednika Političkog saveta SDS-a da vode pregovore, i u slučaju dogovora zaključe sporazum o zajedničkoj saradnji sa pokretom Mikija Aleksića. Predsednik Tadić ne propušta priliku da istakne neophodnost da se u političkoj areni omogući prostor za nove ljude sa iskustvom, koji mogu da udahnu dodatnu energiju u borbi protiv ovog režima. Upravo to je bila ideja kod određivanja pregovaračkog tima SDS-a. Stranka je ponudila ljude koji mogao da budu dobra tačka vezivanja sa Aleksićevim pokretom, koji je na političkoj sceni prepoznat kao nova, nadolazeća politička snaga sa sve većom podrškom građana Srbije.

Aleksandar Ivanović gost emisije Utisak nedelje na televiziji Nova Foto:Ivan Dinić/Nova

Da li je to uvod u promene na čelu vaše stranke? Vidite li sebe kao njegovog naslednika?

Sebe u ovom trenutku isključivo vidim kao velikog protivnika nasilja koji je do te mere eskalirao da nam se uvukao u sve pore društva. Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak da više ni decu ne šaljemo spokojni u škole. Protivnik sam jednoumlja, centralizacije moći u jednoj tački, omogućavanja da se zakoni ne primenjuju jednako na sve. To je privatizacija države iz koje interese crpi samo uski krug moćnika, protiv toga ću se uvek boriti. Što se mesta predsednika SDS-a tiče, predsednik je Boris Tadić i tako će ostati dokle god on ne odluči drugačije.

Definitivna odluka o raspisivanju izbora usledila je posle oružanog sukoba u Banjskoj. Može li se ovaj potez obiti o glavu Vučiću?

Incident u Banjskoj se obio o glavu svih građana Srbije. Nečijom voljom je u svega par sati tog incidenta Srbija bačena na kolena, u tako tešku poziciju u kakvoj nije bila jako dugo. Nama je neophodna jedna vrlo detaljna istraga da utvrdimo šta se tačno tamo desilo, i što je najvažnije ko sve stoji iza toga i sa kakvim motivima. Ko je doneo tako pogubnu odluku da oni momci postanu glineni golubovi i lake mete snajperista, a da to posle gleda ceo svet. Pokušajte da se stavite u poziciju njihovih porodica i da zamislite tu bol. To je užasno! Na kraju, ko je doneo odluku da u sve to uvuče Crkvu i manastir Banjsku? Priča da je to sve sam organizovao i sproveo Milan Radoičić je za malu decu.

Kako mislite da će se završiti čitava priča sa Milanom Radoičićem? Sme li Vučić da ga se odrekne?

Milan Radoičić je državni projekat, što je podrazumevalo njegovu transformaciju iz kriminalnog miljea u noseći politički faktor Srba na KiM, a samim tim i u bliskog saradnika predsednika Srbije, što je on i sam nedavno potvrdio. Sa ove vremenske distance njegova uloga je vidljiva svima, iako su pojedinci na to ukazivali od starta. On je bio zadužen da sve što politički vrh Srbije pregovara u inostranstvu, sprovede u delo na terenu, koristeći i silu po potrebi, prikazujući to kao našu veliku pobedu. Tako je Srpska lista mahajući zastavama pretvarala u naše pobede i kada su Briselskim sporazumom povučene sve srpske institucije sa tog dela naše države, kada smo takozvanoj državi Kosovo ustupili pozivni broj, celokupan energetski sistem, kada smo se saglasili da ih nećemo sprečavati u pristupu međunarodnim institucijama, i mnoge druge naše poteze pretvarala u „pobede“.

Setite se onih njihovih proslava i brojanja jedan nula, dva nula, tri nula…pet nula za nas, a šta je zapravo Srbija od svih tako velikih ustupaka i „pobeda“ dobila? Ništa! Da li je zbog tako vođene politike olakšan položaj Srba na KiM? Naravno da nije. Kao posledicu takve dugogodišnje politike koja se dole sprovodi, i konstantne represije Prištine, svedoci smo masovnog iseljavanja Srba sa KiM.

Kako vama kao pravniku izgleda postupanje države Srbije u ovom slučaju i odnos pravosudnih organa prema Radoičiću?

Ako vam se neko sam prijavi da je nelegalno nabavio na stotine komada oružja, eksploziva i vojne opreme, organizovao akciju u kojoj su ubili albanskog policajca, a onda posledično život izgubilo još trojica Srba, nakon čega ga Tužilaštvo pozove na kratak razgovor i odmah pusti kući, onda tu više nismo na terenu pravničke logike i primene zakonskih normi. Tu smo svi mi taoci privatizovane države gde jedan centar odlučuje da li je neko kriv ili ne, i to nam najčešće saopšte na konferenciji za štampu. Podsetiću vas da je u slučaju ubistva mog strica Olivera Ivanovića, građane Srbije predsednik Aleksandar Vučić obavestio na konferenciji za štampu da je Radoičić prošao poligraf, da on nije „cvećka“ ali da mu on veruje da to nije uradio. Takav pristup je početak i kraj države, sve ostalo što živimo su samo posledice.

Slučaj u Banjskoj očigledno ima mnogo veću težinu. Podsetiću vas da su nas dva dana razni analitičari i zvaničnici na televizijama sa nacionalnom frekvencijom zamajavali teorijama zavere, pokušavali u septembru da pronađu sneg na snimku, da u grupi muškaraca identifikuju crnce, ubeđivali nas da se na snimku ne vidi Milan Radoičić itd. Pritisak je ovde bio više nego očigledan, pa su se preko noći pojavili snimci nemilog događaja koji su preneli mediji širom sveta. Domaći spin majstori više nisu imali kud, pa se na kraju sam Radoičić javio i priznao da je to bio on, da on stoji iza svega.

Veliki problem je što niko od onih koji su dva dana lagali i obmanjivali građane Srbije nije snosio nikakvu posledicu što su nastojali da ceo slučaj prikažu drugačije, da možda nešto prikriju. To je užasno veliki problem, jer nas ti isti ljudi svakog dan informišu o svemu već godinama i utiču na stavove građana Srbije.

Da je Oliver Ivanović među nama i da mu je dozvoljeno da se bavi politikom na način kako se bavio, kako bi izgledao položaj Srba na Kosovu?

Da je Oliver Ivanović živ, Banjska se nikada ne bi desila. Ne bi dozvolio po cenu života da neko jednom akcijom, za koju ni dan danas ne znamo šta je imala za cilj, do te mere ugrozi sve Srbe na KiM i omogući da se teror Aljbina Kurtija legalizuje u očima međunarodne zajednice, a država Srbija baci na kolena i praktično primora da prihvati najnegativniju ponudu koja se stavlja pred nju. Oliver je cenio razgovor i pregovore, nastojao je da se pronađe model za suživot Srba i Albanaca na KiM. Neko ga je u tome zaustavio, pucao mu je u leđa u srpskom delu Kosovske Mitrovice. Vlast u Beogradu je odlučila da svu svoju podršku usmeri Milanu Radoičiću i Srpskoj listi, da oni budu ekskluzivni zaštitnici srpskih interesa na KiM. Zato nije lepo da se sada distanciraju od njega, već svi oni zajedno duguju odgovor građanima Srbije, po čijem nalogu je Srbija bačena na kolena?

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar