8
Činjenica da će Hrvatska moći da računa na čak 7,3 milijarde evra bespovratne pomoći Evropske unije za oporavak od posledica pandemije dok se Srbija zadužuje da bi sprovela sopstveni paket mera podrške privredi i građanima jasno govori o ceni ostanka izvan tog bloka.
Plan Evropske komisije za oporavak ekonomija zemalja članica EU posle pandemije koronavirusa vredi 750 milijardi evra, a samo za Hrvatsku rezervisano je 10 milijardi evra, od koji je 7,3 milijardi evra bespovratna pomoć.
Srbija se, sa druge strane, početkom maja zadužila na komercijalnom tržištu za dve milijarde evra, na rok od sedam godina i uz stopu prinosa od 3,375 odsto.
Pročitajte još:
„Poređenja radi, mi ćemo za tih sedam godina samo kamatu platiti 450 miliona evra. Da smo uzeli koliko je Hrvatska dobila besplatno, platili bismo oko 1,7 milijarde evra“, kaže za Nova.rs Goran Radosavljević, profesor beogradskog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA).
Tako je ponovo postala vidljiva i opipljiva cena kašnjenja u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, napravio je grafički prikaz kretanja bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika Srbije, Bugarske i Rumunije, a na osnovu podataka Svetske banke. Taj svojevrsni pokazatelj kretanja životnog standarda je, prema Mijačićevim rečima, upravo ono što mnogi odbijaju da vide.
Na Mijačićevom prikazu vidi se, naime, da su tri zemlje bile „izjednačene“ 2002. godine, da bi već od 2004. i prvog velikog talasa proširenja EU razlika postala opipljivija između Srbije i Bugarske sa jedne strane i Rumunije, koja je ubrzano rasla.
#related-news_0
Kada su, međutim, obe zemlje 2007. postale članice Evropske unije, i Bugarska se „odvojila“ od Srbije prema brzini rasta BDP po glavi stanovnika.
„Kvalitet života u tim zemljama značajno je poboljšan, dok Srbija nikako da smanji taj jaz. Čak i kada se dešavalo da se svi suočavamo sa istim spoljnim ‘šokovima’, poput svetske finansijske krize ili poplava 2014., jasno je da su i njihove ekonomije ‘padale’, ali manje nego srpska“, upozorava Mijačić.
Goran Radosavljević podseća na još jedan pozitivan efekat učlanjenja te dve zemlje.
„Od momenta kada su postale članice pa do izbijanja velike finansijske krize, u te dve zemlje ušlo je više investicija nego u prethodnih deset godina“, naglašava Radosavljević.
Naši sagovornici smatraju da posledice beskrajnih evrointegracija svi osećamo.
„Mi na tom ‘evropskom putu’ kasnimo već dvadeset godina. Bojim se da smo propustili šansu kada je primljena Hrvatska, i pitanje je kada će nam se pružiti prilika za okončanje evrointegracija u budućnosti. Cena koju plaćamo ogleda se u lošijem kvalitetu života građana i nereformisanim institucijama. Našli smo se u limbu i nikako da izađemo“, ocenjuje Dragiša Mijačić.
Ekonomista Radosavljević takođe ističe ‘nematerijalni’ aspekt članstva u Evropskoj uniji kao veliku prednost.
„Kada ste deo velike porodice, jakog bloka koij će pomoći kada se desi nešto nepredviđeno i katastrofalno, poput velike finansijske krize ili pandemije, to zapravo nema cenu“, zaključuje Radosavljević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
