2
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj objavio je da su Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti prihvatili su predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, s tom razlikom da je Kurti bio spreman da potpiše, dok je Vučić odbio. Formalni razlog bio je zahtev da se prvo formira zajednica opština sa srpskom većinom na severu Kosova, za koju se u Beogradu nadaju da će postati nova Republika Srpska, kako tvrde Hrvati.
Potom je na zvaničnoj stranici Evropske komisije prvi put objavljen predlog sporazuma. Već letimičnim čitanjem, jasno je zašto ga Vučić nije mogao potpisati, piše Index.hr.
U prvom članku spominje se međusobno priznanje svih dokumenata i nacionalnih simbola, uključujući pasoš i registarske tablice. Članak 4. kaže: strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime.
Srbija se neće protiviti članstvu Кosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Članak 5. kaže to isto za članstvo u Evropskoj uniji. A u članku 8. stoji: Strane će razmjenjivati stalne misije. One se osnivaju u sedištu odgovarajuće vlade. Praktična pitanja u vezi s uspostavljanjem misija biće obrađena posebno. U praksi to znači otvaranje ambasada, odnosno predstavništva.
Onog trenutka kad Vučić potpiše sporazum, „de facto i de jure“ će priznati Kosovo kao nezavisnu državu. Stoga ne čudi da srpski mediji nisu požurili objaviti sporazum.
Međutim, Vučiću ističe vreme. Izjava ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Bocan-Harčenka 9. februara, da će se „konačan status Kosova i Metohije definisati u drugim geopolitičkim uslovima, po završetku sukoba sa Zapadom na teritoriju Ukrajine u kojem će sigurno pobediti Rusija“, zaslužuje ulazak u anale diplomatske gluposti, piše Index.hr.
Poziv da Beograd sačeka rasplet rata u Ukrajini, kojem ne samo da se ne nazire kraj već je ruska pobeda vrlo malo izgledna, više je politički spin nego ozbiljna diplomatija. Uostalom, Putin je „ispucao“ sve adute (gas, nafta, metali, hrana) i nije postigao ništa, a međunarodne sankcije sve jače pogađaju rusku ekonomiju.
Vučić je svestan da od Moskve ne može da očekuje efikasnu pomoć, samo isprazne poruke potpore. S druge strane, Pekingu nikako nije u interesu dodatno da zateže odnose s Evropom zbog Srbije i Kosova jer je srećan da evropski čelnici (za sada) ne pokazuju odveć veliki elan da se pridruže ekonomskim meerama koje traži Vašington.
Tako je Vučić ostao sam na vetrometinI i nema kud. Iz Brisela, Berlina, Pariza i Londona jasnije nego ikad prije poručuju da će se Srbija suočiti sa sankcijama EU, ako odbije da prizna nezavisnost Kosova. Sankcije bi se protezale od smanjenja ili potpunog prekida finansiranja EU novcem pa sve do ukidanja bezviznog režima. Pa bi Srbi mogli bez viza putovati samo u BiH, Crnu Goru, Albaniju i Makedoniju. I naravno na Kosovo.
Zbog toga Vučić može samo da kupuje vreme i priprema se za ono što će uslediti kad neminovno potpiše sporazum, te kad postane žrtva svoje vlastite nacionalističko-populističke retorike koja ga je tako dugo održala na vlasti. Događaji pre mjesec dana, kad je Vučić u Skupštini Srbije obrazlagao francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, samo su najblaža najava onoga što će se događati.
2
0
1
Tada su zastupnici opozicije iz desnog bloka razvili veliki transparent na kojem je pisalo „Ne kapitulaciji“. U jednom trenutku došlo je do prepirke i naguravanja zastupnika pozicije i opozicije ispred klupe za kojom seedi Vučić.
Pa potom nasilni protesti desničara pred zgradom Predsedništva Srbije koje je morala suzbijati policija. Ti isti desničari koji su Vučiću odlično služili da u julu 2020. mirne proteste pretvori u nasilne, te ih onemogući, sada će jurišati na njega.
Svestan neminovnosti sukoba, Vučić je odlučio da formira ličnu gardu koja će ga čuvati do zadnjeg.
Promene u vojsci
Ta je „čast“ pripala specijalnim snagama srpske vojske koje će zbog toga biti povećane s 1.600 na čak 5.000 ljudi. Popuna će se obaviti civilima, po svemu sudeći članovima i simpatizerima Vučićeve Srpske napredne stranke. S obzirom na to da su uslovi za prijavu vrlo liberalni, pa tako ne treba imati ni odslužen vojni rok ni srednju školu, očigledno je da je glavni uvet politička odanost. Za spremnost branjenja života, lika i dela predsednika Vučića novi će specijalci dobivati platu od 2.000 evra naviše (plata običnog vojnika je 500 evra) i tako biti bolje plaćeni od tamošnjih hirurga.
No, Vučić je itekako svestan da će tih 5.000 „pretorijanaca“ biti dovoljno da ga obrani od razjarenih desničara. Međutim, stvari bi mogle postati poprilično složene ako se protestima pridruži vojska. Vučić ima rešenje i za to – stavljanje vojske Srbije pod potpuni politički nadzor, onako kako je u Jugoslaviji Komunistička partija upravljala i nadzirala JNA.
A kako je poznato da je najvažnija kadrovska politika, Vučić je odlučio da će se o svim predlozima za školovanje, napredovanje, imenovanje i razrešenje u vojsci od sada odlučivati na novoformiranom Savetu za upravljanje ljudskim resursima, u kojem većinu čine ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci.
Savet će se između ostalog baviti i pitanjima „prestanka službe po potrebi vojske“. Drugim rečima, po kratkom postupku moći će da izbaci sve nepodobne i ostaviće samo „provereni kadar“ odan partiji i Vučiću.
Bonus video: Sastanak Beograd i Prištine u Briselu – Da li je juče zapravo bio dan koji sve menja ili pak naprotiv?