Hiseni: Formiranje ZSO posle uzajamnog priznanja

Dijalog o „određenim elementima konačnog sporazuma“ biće nastavljen u danima pred nama, najavio je kosovski koordinator za dijalog Skender Hiseni za portal arbeshi.info, prenosi Gazeta Express.

Kako prenosi portal Kossev, Skender Hiseni nije precizirao temu o kojoj će se govoriti u Briselu, ali pregovori su poslednji put zapeli oko teme Zajednice srpskih opština o kojoj je kosovska stana odbila da razgovara, a na šta je stigla poruka iz EU da Kosovo mora poštovati svoje ranije preuzete obaveze, uključujući i formiranje ZSO.

Da će do primene sporazuma, uključujući ZSO ipak doći, potvrdio je i Hiseni, ali, kao i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, podcrtava da će do implementacije doći tek nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma, odnosno, kako to Hiseni očekuje „tek nakon međusobnog priznanja“.

„U prvom redu, nije poznato šta će sadržati konačni sporazum između Kosova i Srbije. Što se tiče primene bilo kog elementa sporazuma, oni se primenjuju isključivo nakon potpisivanja sporazuma o uzajamnom priznavanju. Dakle, trenutno se u Briselu razgovara o elementima opšteg sporazuma i svaki od tih elemenata biće primenjen tek nakon potpisivanja sporazuma, u Briselu se ne preuzima nikakva druga obaveza ukoliko se ne potpiše konačni sporazum o međusobnom priznanju Kosova i Srbije“, rekao je Hiseni za arbresh.info.

Ono sa čim se, međutim, ne slaže sa Lajčakom, je da briselski dijalog podrazumeva i izmene Ustava obe strane.

„Ne znam o čemu je gospodin Lajčak govorio, to bi trebalo pitati. U svakom slučaju, ustavni poredak na Kosovu se ne menja ni u jednoj varijanti u konačnom sporazumu o međusobnom priznavanju Kosova i Srbije“, prokomentarisao je Hiseni Lajčakovu izjavu da „ustav nije Biblija“ i da tako komplikovani procesi kao što je briselski dijalog mogu da rezultiraju izmenom ustava.

Poslednji sastanak na ekspertskom nivou održan je 17. septembra kada su timovi Marka Đurića i Skendera Hisenija razgovarali o uzajamnim finansijskim potraživanjima i imovini.

Do sastanka na visokopolitičkom nivou trebalo je doći 28. septembra ali je on otkazan nekoliko dana pre zbog pojave infekcije kovid-19 u Lajčakovom timu. Na tom sastanku nije trebalo biti reči o ZSO jer kako je Lajčak saopštio, „jedna strana nije spremna“.

Po otkazivanju sastanka, Lajčak je doputovao u trodnevnu posetu Prištini i Beogradu, a nakon sastanaka u Prištini, izjavio je da je najbitniji ishod tih sastanaka bilo to što su se svi partneri složili da je formiranje ZSO obaveza Kosova.

Ovu tvrdnju Lajčaka demantovali su predsednica kosovske skupštine Vjosa Osmani i pokret Samoopredeljenje.

Na kritike je naišla i njegova izjava o neophodnosti izmene ustava, kako će EU kasnije pojasniti, obe strane, i Srbije i Kosova, pa je AAK čak zatražila i njegov opoziv sa funkcije specijalnog izaslanika.