0
Od trenutka kad je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, pozvao studente i pobunjene građane na „iskren i otvoren dijalog“, na ulicama širom zemlje nižu se slučajevi brutalnih obračuna paradržavnih i državnih struktura sa ljudima koji su učesnici protesta. Spremnost na „dijalog“ i dobru volju za razgovor Vučić i naprednjaci demonstrirali su u nekoliko navrata otkako su pozvali građane na razgovor: Policija je prebila studente u Novom Sadu, batinaši su poslati da napadnu veterane u Beogradu, a u Zaječaru su, uprkos odluci suda da je njihova većina nelegalna, odbornici SNS-a uz pomoć policije davili opozicionare i održali sednicu. Poželimo dobrodošlicu dijalogu u Srbiji.
Već deset meseci režim Srpske napredne stranke nema odgovor na pobunu građana koja je do temelja uzdrmala vlast Aleksandra Vučića. Pokušaj da se medijski diskredituju protivnici nije upalio, pa je predsednik Srbije konstatovao kako je „teško boriti se protiv ljudi bez lica“. Oslobađanje od straha nisu zaustavile pretnje otkazima, otpuštanja radnika, policijska brutalnost, uništavanje lokala vlasnicima koji podržavaju studente, kao ni maskirane falange koje u formaciji „deset na jednog“ napadaju učesnike protesta.
Naposletku, predsednik Srbije je pozvao na TV duel, koji je kasnije formulisao kao dijalog, iste one ljude koje je do juče nazivao nacistima, teroristima i organizatorima obojene revolucije.
„Moramo da čujemo jedni druge, da razgovaramo i da istovremeno na svakom mestu pokažemo poštovanje jedni za druge. Kad stvari menjamo silom, kad koristimo nasilje, da odlično moramo da znamo da će nam se to uvek lošim vratiti u budućnosti“, rekao je Vučić tokom jednog od svojih brojnih obraćanja na Instagramu.
U praksi, spremnost naprednjaka za dijalog i sučeljavanje mišljenja na svojoj koži najbolje su osetili studenti, ratni vojni veterani i opozicionari iz Zaječara. Zajedničko za sve njih je da su dobili batine – neko od policije, neko od maskiranih falangi koje vlast po potrebi angažuje kad treba „približiti stavove“ sa onima koji su na suprotnoj strani.
PROČITAJTE JOŠ:
0
23
0
„Vreme je da se pokažu lica svakog od nas, da se pokažu lica i programi. Ja želim da napravimo borbu vizija, borbu za budućnost, da to rešavamo dijalogom i razgovorom, bez sukoba i nasilja. Da obnovimo zemlju ponovo i da je vratimo na pravi kolosek i da ljudi budu zadovoljni. Ja ću sve od sebe dati da to poštovanje pokažem“, naveo je Vučić u svom pozivu građanima, koji je usledio pre pomenutih slučajeva.
„Njegov poziv na dijalog je: ‘hajde da pričamo, ali ja ću usput da dovedem svoje ljude da vam stoje iza leđa, pa ako odbijete da pričate onda ćete dobiti pendrek preko leđa’“, objašnjava u razgovoru za „Novu“ bivši inspektor Milan Dumanović.
Prema njegovim rečima, Vučić ne može da pobegne od toga da je u osnovi radikal i da jedino poznaje politiku sile.
„Njegov životni san nije bio da postane predsednik Srbije, već da postane šef svih službi kako bi mogao da bude gospodar svega. Kadrovska politika koju su sproveli pokazuje da su oni u svim službama postavili poslušnike. Te ljude, koje vidimo na ulicama, ne možemo da smatramo policajcima. Svako od njih bi hteo da bude novi Marko Kričak, Goran Papić, Radoslav Repac, a na kraju krajeva, najviše bi voleli da budu Dijana Hrkalović. Moram da naglasim da ima tamo i mnogo policajaca koji se ne vide, zato što ne žele da primenjuju silu nad narodom i pokušavaju da rade u skladu sa Zakonom o policiji. Oduvek tvrdim da je njih više“, podvlači Dumanović.
Poziv na dijalog, u trenutku kada policija bije studente, batinaši gone veterane, a odbornike opozicije dave u salama, u suštini znači samo jedno – legalizaciju represije. Umesto iskrenog razgovora, građanima se nudi priznavanje i normalizacija nasilja kao političkog metoda. Upravo na toj tački Dejan Bursać, viši naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, vidi suštinu Vučićevog manevra.
On u izjavi za „Novu“ naglašava da predsednik Srbije nije ni očekivao da će mu se iko pozitivno odazvati.
„Vi kad radite na jedan agresivan i nasilan način 13 godina, onda nekoga pozovete, ne na dijalog, već na duel, jasno je da nemate časne namere. Taj ‘dijalog’ je za njega bio instrument da pokaže svojim glasačima da je umeren i da je hteo na miran način da reši probleme u društvu, a s druge strane radi sve ovo o čemu govorimo“, ističe Bursać.
A ko su ljudi koji nemilosrdno prebijaju građane skrivajući se iza uniforme ili ispod fantomke? Dumanović objašnjava da je većina njih namenski birana, prema psihološkom profilu.
„Zato uvek govorim da je važno otkrivati te ljude i objavljivati njihova imena i prezimena. To su ljudi koji od mladosti nisu mogli da se dokažu, ušli su u policiju i tamo dobili važne funkcije. Njih biraju upravo zbog toga što oni nikad ništa ne bi mogli da budu ništa drugo u životu – već poslušnici i batinaši“, naglašava Dumanović.
Upravo ovi primeri i način kako se vlast već deset meseci obračunava sa pobunjenim građanima za Dejana Bursaća su signal da vlast nema jasnu strategiju kako da reši probleme u društvu.
„Apsolutno je jasno da se protestni pokret neće ugasiti sam od sebe. Isto tako je jasno da se to neće rešiti represijom, a sama ideja da vi u Evropi, u 21. veku, sprovodite paradržavnu represiju koristeći maskirane batinaše je suluda, kao i očekivanja da ćete, tako što ćete prebiti neki broj demonstranata, ostatak miliona ljudi koji su protiv vas naterati da ostanu kod kuće narednih deset godina. To je apsolutna pogrešna procena ove situacije, ali i mentaliteta ovog naroda“, podcrtava Bursać.
Na pitanje kako bi zaista mogao da izgleda izlazak iz aktuelne krize, Bursać ističe da je svima jasno da bi izbori mogli da okončaju sve.
„Ali isto tako je jasno da Vučić ne želi izbore zato što brojke koje dobija iz istraživanja nisu dobre. Istraživanja koja on prezentuje i priča kako ima veliku podršku su pokušaj da ohrabri sopstvene aktiviste, jer postoje ogromni problemi u strukturama njegove stranke. To je sve gluma, jednako kao i fingirani skupovi koje organizuje i ponuda dijaloga. On pokušava da ublaži osećaj zbunjenosti kod sopstvenih birača, koji slušaju od njega da su jaki, ali da ipak neće na izbore“, zaključuje Bursać.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare