0
Način na koji EU odgovara na krizu sa koronavirusom, oblikovaće budućnost same Unije, ocenjuje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i poručuje da EU nije zaboravila Zapadni Balkan, ali da moraju da izvuku i pouke i lekcije iz ove situacije.
„Ukoliko deluje energično, odlučno, ukoliko uspe da koordinira države članice, ima šanse da iz svega izađe jača. Ključni problem je što EU i Evropska komisija i druge zajedničke institucije imaju mnoge nadležnosti u trgovini, politici konkurencije, ali vrlo malo u zdravstvu“, objašnjava Grubješić za Tanjug.
Kako kaže, zdravstvom se bave nacionalne vlade i tako su se u početku i ponašale – da mi imamo zalihe, pa ćemo nakon toga pomoći drugima.
Zemlje članice su, kaže, odmah počele sa stvaranjem zaliha, zabranile su izvoz, i tek su 18. marta ukinule tu zabranu, a potom je Nemačka počela da donira opremu Italiji.
„Sada već vidimo da su Nemačka i Francuska donirale više medicinske opreme nego Kina, ali su slike koje pokazuju kako Kina šalje i lekare i opremu Italji imale snažan uticaj na percepciju Italijana kako im je Evropska unija okrenula leđa“, navodi ona.
Grubješić je podsetila da se pre 12 godina za vreme svetske ekonomske krize dugo čekalo na reakciju Evropske centralne banke i svaka država je tada spašavala svoje banke, a onda se, kaže, shvatilo da je za rešenje potrebna Evropa.
„Nadam se da će sada biti tako i da će se pokazati potreba za jednom zajedničkom akcijom protiv pandemije“, kazala je Grubješić i dodala da je u tom smislu EK donela niz mera.
Kako je napomenula, Evropska centralna banka je stavila na raspolaganje 750 milijardi evra za otkup državnih i korporativnih akcija, Evropska investiciona banka mobiliše 40 milijardi evra (za subijanje poslodeca) aktiviran je mehanizam civilne zaštite gde se prikuplja medicinska oprema, a pravo na korišćenje ima i Srbija“, ističe Grubješić.
Takođe, usvojen je, kaže, paket pomoći za Zapadni Balkan u vrednosti od 410 miliona evra, a za Srbiju je to 94 miliona evra.
„Neki mehanizmi koje smo očekivali se sada aktiviraju i sredinom aprila će EU imati neku izlaznu strategiju, odnosno ministri finansija će predložiti finansijske instrumente kako bi se razmišljalo o periodu posle. To je isto jedno od ključnih pitanja ove ljudske priče i borbi za živote ljudi i za zdravlje“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, crne su prognoze što se tiče povratka recesije i velike ekonomske krize tako da to je ono čime će se u budućnosti baviti, a usput, napomije, vidi se da tinjaju sukobi interesa među članicama, da su jasne podele na istok, zapad, sever, jug, tu je i suptilno geostrateško pozicioniranje Rusije i Kine…
„Baš kao i u slučaju Zapadnog Balkana prostor u kome EU ne deluje osvajaju ga drugi i tu nema nikakve dileme“, rekla je Grubješić.
Ona takođe kaže i da EU nije zaboravila Zapadni Balkan ni u ovoj teškoj situaciji, imajući u vidu da su Albanija i Severna Makedonija dobile zeleno svetlo za otpočinjanje pregovora, sa zakašnjenjem, ali su ga dobili. To je, kaže, poruka za ceo Zapadni Balkan.
„Nisu nas zaboravili, ali moraju da izvuku i pouke i lekcije. Ukoliko oni nisu tu prisutni biće prisutan neko drugi“, navela je Grubješić.
Smatra da građani Srbije znaju ko je pomagao u poslednjih 20 godina, pa i ko je najviše uložio u srpsko zdrastvo kroz donacije i povoljne kredite, navodeći da je ta pomoć EU iznosila oko 450 miliona evra.
„Mislim da je to građanima jasno, ako nije, treba stalno ponavljati. Računam da će EU i dalje nastaviti to da radi“, kaže Grubješić, ali napominje i da nije prigodan trenutak da se razmišlja ko je dao više.
„Treba da budemo zahvalni svima što su nam pomogli, Kini koja je prva reagovala i koja je globalni lider u borbi protiv pandemije i tu nema nikave dileme, tako da mislim da takmičenje brojevima ne igra ulogu“, navela je Grubješić.