Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović kaže za N1, komentarišući najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o razgovoru vlasti i vanparlamentarnih stranaka o rešenju problema Kosova, da se taj pokret neće odazvati tom, kako je rekao, nepostojećem pozivu.
„Na taj poziv gledamo kao na nešto nepostojeće, jer on nije ni upućen. Njegovo obraćanje sa konferencije za medije i ta vrsta otvorenog poziva gde nije naznačeno kome se taj poziv upućuje, za nas nije relevantan“, izjavio je Grbović u emisiji Dan uživo.
Predsednik Srbije izjavio je danas da je spreman za razgovore sa vanparlamentarnom opozicijom u vezi sa pravljenjem budućih zajedničkih principa za rešenje pitanja Kosova. Vučić je, u obraćanju naciji, rekao da je uveren da može da se nađe način oko podnošenja izveštaja Skupštini Srbije o pregovorima u Briselu, a na poslanicima je da odluče kada će se to desiti, pre ili posle.
Grbović kaže da ne razume odakle taj „iznenadni poziv“.
„Ne znam odakle sad taj poziv, 10 godina je SNS na vlasti, od tih 10, devet godina je imala opoziciju u parlamentu s kojom je mogla da razgovara o toj temi. Tada su se krili od očiju javnosti. Što kod mene stvara utisak da sasvim sigurno nisu radili ništa dobro. Jer kada radite dobre stvari, onda se ne krijete od javnosti“, ocenio je.
A sada, kako kaže, kada nema opozicije u parlamentu, raste želja da se pravi neka vrsta konsenzusa o Kosovu pod izgovorom da je „neko rešenje blizu“.
„Ja ne mislim da je rešenje blizu, iako je važno da se to pitanje reši, važno je da nove generacije nastave neopterećeni nečijim greškama iz prošlosti. Rešenje nije ni blizu ako imamo u vidu potpunu militarizaciju i demonizaciju javnosti, i ako imamo na dnevnom nivou brojne naslove u kojima se ljudi maltene pripremaju na rat, na sukobe, na uspostavljanje još jače mržnje prema nekima“, izjavio je sagovornik N1.
Grbović smatra da se mora doći do konstruktivnog rešenja.
„Na osnovu svega što je prethodilo ovom javnom pozivu, blizu smo samo katastrofalnog rešenja, onom rešenju koje bi dovelo do pomirenja naroda, nismo ni blizu. A konstruktivno rešenje podrazumeva da se sprovedu svi dogovori o Kosovu i Metohiji, između ostalih, i formiranje Zajednice srpskih opština, ne jer bi to toliko bitno doprinelo poboljšanju života Srba na KiM, već bi vratilo poverenje u ceo proces. Ako je nešto dogovoreno pre šest godina, ono mora i da se implementira“, rekao je Grbović.
Osim toga, mora, kako dodaje, da se dogovore i „još neke stvari“.
„One koje idu u korist Srba koji žive tamo, a ne u korist političkih elita koje njihovom mukom trguju ne bi li za sebe nešto dobili. Jedno od tih rešenja je personalna autonomija za Srbe. Jer, zaboravljamo činjenicu da najveći broj Srba na Kosovu živi južno od Ibra“, dodao je.
Na pitanje o razgovorima Metjua Palmera s predstavnicima opozicije, Grbović kaže da se radilo o „uobičajenim diplomatskim aktivnostima“.
„Nema nikakve zavere. Kriza demokratije u Srbiji postala je, na žalost, međunarodno prepoznata, a dobro je da je opozicija prepoznata kao neko ko može da doprinese da se kriza prevaziđe. To je bila jedna od tema. Naravno da se razgovaralo i o Kosovu… Ali, da bismo došli do rešenja, moramo da vratimo parlamentarizam, ne možemo u sivoj zoni da odlučujemo o važnim pitanjima“, naglasio je.
Grbović ponavlja da će na razgovore o Kosovu ići „samo kao parlamentarna stranka“.
„Onog trenutka kada budemo parlamentarna stranka i kada se dijalog vrati u parlament. U privatnim aranžmanima Aleksandra Vučića nećemo“, zaključio je Grbović.