"Činjenica je da je sporazum prihvaćen usmenim putem i da je postao politički obavezujuć za Srbiju što je potvrdio i gospodin Borelj i sada taj sporazum i sve obaveze koje proističu iz aneksa koji je prihvaćen u Ohridu postaju deo pregovaračkog procesa Srbije u slučaju da želi da postane članica Evropske unije kao deo Poglavlja 35 u pregovaračkom procesu.“ rekao je Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana u emisiji Takovska 10 na RTS-u.
Grbović je rekao da politička dilema na koju treba odgovoriti jeste da li Srbija želi da nastavi evropski put.
„Ukoliko želimo, znamo šta su uslovi. Ukoliko želimo, hajde da to uradimo što je moguće pre. Hajde da skupimo političku hrabrost i da donesemo važne političke odluke. Duboko verujem da Srbija treba da bude u društvu onih zemalja i da bude nalik onim zemljama u koje naši ljudi odlaze“, rekao je Grbović.
Istakao je da je potpuno legitimno da neko misli da Srbiji nije mesto u tom političkom prostoru, ali da onda ima obavezu da kaže kako će država nadoknaditi koristi koje ima od saradnje sa zemljama Evropske unije:
„To su zemlje sa kojima imamo najveću ekonomsku saradnju, to su zemlje iz kojih dolaze kompanije koje u ovoj zemlji zapošljavaju više stotina hiljada ljudi. U slučaju njihovog odlaska, ljudi koji predlažu drugačiju politiku ne treba meni, nego ljudima koji tamo rade da objasne kako će im to nadoknaditi“, naveo je Grbović.
Grbović je kazao da „kada je reč o samoj sadržini sporazuma, ona nije onakva kakva bismo želeli da bude i meni nije zbog toga drago, ali je ona logičan epilog tridesetogodišnjeg procesa razvlašćivanja i rastakanja državnosti Srbije na području Kosova i Metohije.
„Ona je logična posledica Kumanovskog sporazuma nakon kog smo povukli vojsku i policiju s Kosova i Metohije i Briselskog sporazuma kada su se srpski policajci, sudije i tužioci integrisali u Kosovski pravni sistem i položili zakletvu nad Ustavom Kosovo. Istorijska pravda je da tu gorku pilulu koja se nalazi pred Srbijom progutaju oni koji su, bili kreatori i sprovodioci najgore politike u istoriji Srbije – politike devedesetih godina. Takođe, politički je štetno misliti da tu Miloševićevu i Šešeljevu politiku možete sprovoditi danas, samo brže jače i bolje“, zaključio je Pavle Grbović.
Bonus video: Boris Tadić – Građani nisu glasali za politiku SNS da Kosovo uđe u UN