0
„Kada dođe do ličnih izbora građana – izbora koji se tiču njihovog života, standarda, mogućnosti da putuju, studiraju, rade i žive u uređenoj državi – taj izbor je uvek jednostavan. To je Evropska unija. Svi zahtevi na tom putu teški su samo za one koji se u postojećim okolnostima prepoznaju: u korupciji, zarobljenim institucijama, medijskom mraku i nerešenim kriminalnim strukturama“, izjavio je Pavle Grbović gostujući na TV Blic.
Govoreći o evropskom putu Srbije, Grbović je ocenio da klaster 3 i dalje ostaje nedostižan jer suštinskog napretka nema. Prema njegovim rečima, Srbija već pet godina stoji na istom mestu, bez pomaka, jer ne postoji politička volja da se sprovedu reforme koje su jasno definisane.
„Romantična je ambicija da ćemo čekati poslednji trenutak nadajući se da teške odluke više neće biti na stolu i da suštinski nećemo morati ništa da uradimo. Ali jesmo tamo gde smo bili pre nekoliko godina – tapkamo u mestu. Klaster neće biti otvoren jer napretka nema“, poručio je on.
Dodao je da je u jednom periodu izostajala i suštinska volja EU, ali da se posle 2022. godine geopolitički okvir dramatično promenio.
„Zemlje koje su nekada bile daleko iza Srbije, danas su nas prestigle. One koriste istorijski trenutak, dok ga mi puštamo da prođe.“
Istakao je da je vreme da se prizna da Srbija mora da ispuni i tehničke i političke kriterijume, jer je upravo politički nivo taj koji se uporno izbegava.
„Ana Brnabić je posle 13 godina vlasti shvatila da članstvo nije samo tehničko pitanje, nego političko. To govori sve.“ Dodao je da u Srbiji i dalje ne funkcionišu osnovni evropski principi, poput nezavisnog pravosuđa, slobode medija i slobodnih izbora.
Govoreći o poglavlju 35 i Kosovu, Grbović je naveo da ono predviđa implementaciju Ohridskog sporazuma, ali ne i priznanje, jer ni sve članice EU ne priznaju Kosovo. „To nije ključna prepreka. Ključna prepreka je stanje u Srbiji – nedostatak vladavine prava i nesposobnost institucija da funkcionišu kao institucije, a ne kao produžena ruka partijskog vrha.“
U ovom kontekstu osvrnuo se i na hapšenja aktivista i članova Pokreta slobodnih građana, ocenjujući ih kao „najgrublji primer instrumentalizacije institucija vlasti“.
„Postupak protiv naših aktivista nije postupak prava, nego poruka. To je pokušaj zastrašivanja, političko sredstvo, a ne pravna istina. Taj proces nikada neće biti doveden do kraja, jer nema šta da se dokaže – osim činjenice da država i dalje koristi represiju umesto dijaloga. Dokazi o navodnom krivičnom delu su pribavljeni nelegalno, prisluškivanjem narodne poslanice Anne Oreg i prostorija PSG u 2 Novom Sadu, i to je nedopustivo za demokratsku zemlju koja pretenduje da bude član EU“.
Kako je naveo, za taj postupak se koristi konstrukcija koja bi, da je istinita, već imala pravnosnažnu presudu, ali je on sveden na medijski spektakl i zloupotrebu institucija.
„To nije pravda, to je demonstracija sile nad građanima koji misle drugačije.“
Grbović je upozorio da Srbija bez EU rizikuje da postane nebitna.
„Ako nismo u EU, nismo nigde. Sve priče o suverenosti onda postaju priča o izolaciji, a ne o snazi. Možemo doći u situaciju da o našoj budućnosti odlučuju zemlje koje su donedavno bile daleko iza nas, a mi nećemo sedeti za stolom. To je ponižavanje naših potencijala koji ostaju zarobljeni.“
Ukazao je i da SNS, posle 13 godina apsolutne vlasti, snosi najveću odgovornost za stanje u kojem se Srbija nalazi.
„Rusiji odgovara da Srbija ostane u ovom limbu, ali nama to ne sme odgovarati. Srbija mora voditi politiku svojih interesa, a ne tuđih scenarija.“
„Građani Srbije žele uređen život, slobodne medije, institucije koje štite, a ne proganjaju građane. Evropska unija nije pretnja identitetu: dvadeset sedam država je sačuvalo svoje identitete i državnost, a samo se nama govori da ćemo ih izgubiti. To je laž, izgovor i alibi za one koji se plaše odgovornosti i promena. Evropska unija može postati realnost mnogo brže nego što se misli – ali samo ako se konačno odlučimo da prestanemo da se plašimo budućnosti i počnemo da je gradimo“, zaključio je Grbović.
***
