0
Iako poslednja istraživanja javnog mnenja govore da je sve manji broj građana koji podržavaju ideju bojkota, predstavnici opozicije ističu da ih to neće podstaći da promene svoju odluku, navodeći da ankete sprovedene nesporedno pred vanredno stanje ne mogu reprezentativno da prikažu stav građana. S druge strane, direktor CESID-a, Bojan Klačar smatra da opozicija, kao i svi ostali politički akteri, treba da preispitaju sve odluke donete pre pojave koronavirusa.
„Meni je izvesno da niko od političara i političkih stranaka neće moći da kaže da se vraća na januar i februar, po okončanju vanrednog stanja. U tom smislu, očekujem da će se u opoziciji makar razgovarati o promeni agende. Ne nužno o odluci o bojkotu. Na stanovištu sam da će opozicija sve teme koje su joj bile važne uoči kampanje, pa i bojkot, da ‘stavi na sto’ i da prema njima zauzme stav. Kakav će on biti? Verovatno i oni sami čekaju ishod ove krize u kojoj se nalazimo, pa će u odnosu na to doneti odluku“, rekao je Klačar.
Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju(CESID), navodi da su istraživanja prema ideji bojkota bila skeptična od njene pojave, te su se i pre epidemije retko pronalazili dovoljno ubedljivi argumenti na koji način će bojkot promeniti stvari na političkoj sceni Srbije.
„Istakao bih kao ključnu poruku da su sva istraživanja koja se sada rade važna, ali ipak je momenat veoma specifičan. Pravu sliku odnosa prema političkim akterima, pa samim tim i prema bojkotu kao temi, mi možemo dobiti tek kad se završi vanredno stanje. Trebalo bi biti obazriv u tumačenju ovih nalaza, jer se nalazimo u specifičnoj situaciji gde ljudi drugačije posmatraju stvari u odnosu na to kad budemo izašli iz ove krize“, rekao on.
Svrha bojkota jasnija po okončanju vanrednog stanja
Klačar je nagovestio da će prava slika i ocena bojkota biti moguća po završetku vanrednog stanja, kad građani dobiju priliku, kako kaže, da „podvuku crtu“ o svim političkim akterima.
„Ono što je meni izvesno po pitanju bojkota jeste da će sve one teme koje su politički bile važne i prisutne na agendi pre ovog virusa, nakon njega, neki način, biti promenjene. Koronavirus nosi sa sobom toliko velike posledice da će se sve ono što je ‘bilo stolu’ na početku kampanje, skloniti sa njega i posle vanrednog stanja politička agenda će morati da izgleda drugačija. Kako će to definisati vlast, a kako opozicija, ostaje da vidimo“, kazao je direktor CESID-a.
„Ne odstajemo od ideje bojkota, ali možemo da razgovaramo o njoj“
Potpredsednik Stranke slobode i pravde(SSP) Borko Stefanović, navodi da opozicija neće odustati od bojkota i da ne teba komentarisati istraživanja koja su doneta na samom rubu proglašenja vanrednog stanja, kao što je slučaj sa onim najanovijim, koje je sproveo Institut za evropske poslove.
„Ovo istraživanje je sprovedeno pre samog vanrednog vanrednog stanja. Apsolutno, nijedno istraživanje ne može prikazati realnu sliku raspoloženja građana u ovom trenutku“, rekao je Stefanović.
On dodaje da je opozicija koja se zalaže za bojkot (Savez za Srbiju), donela jednoglsasnu odluku i da su jedinstveni u ideji njenog sprovođenja.
„Sve odluke donosićemo zajedno. Ne vidim kako neko u trenutnoj situaciji može razmišljati o dnevnoj politici i izborima“, istakao je Stefanović, dodajući da će opozicija ponašanje vlasti analizirati tek nakon završetka aktuelne krize.
„O tome ko je za šta odgovoran, govorićemo nakon epidemije“, rekao je potpredsednik SSP.
Pavle Grbović, član predsedništva PSG, navodi da novonastala kriza uzrokovana pandemijom koronavirusa jeste razlog da sve političke opcije preispitaju svoje naredne korake.
„Politička kao i svaka druga inteligencija predstavlja sposobnost brzog prilagođavanja izmenjenim okolnostima. Novonastala kriza koja je snašla naše društvo zahteva od svih relevantnih političkih opcija da preispitaju buduće političke korake. Odluka o bojkotu nije dogma i naravno da kao i sve druge podleže preispitivanju, što ne znači nužno da će biti promenjena“, navodi on.
S druge strane, Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, kaže da neizlazak na izbore predstavlja, kako navodi, bojkot ludila u kojem žive građani Srbije već osam godina. On dodaje da će se pomenuta odluka promeniti samo u slučaju da se ispune zahtevi koje je opozicija isporučila pre pojave koronavirusa.
„Naša odluka će se menjati samo ako se budu ispunili neki osnovni i elementarni uslovi koje tražimo za održavanje izbora. Što se tiče samih istraživanja, ona ne čude. U situaciji gde 80 odsto građana Srbije ne može da vidi ni jedan objektivan medij, vi ne možete očekivati da njihov utisak bude drugačiji“, opisuje Aleksić, dodajući da je bojkot jedini način da se ogole manipulacije i „brutalna politička propaganda“.
„To činimo tako što jasno stavljamo vlastima do znanja da ne želimo da učestvujemo u njihovoj igri. Bez obzira na ta istraživanja, mislim da nije trenutak da se raspravlja o tome sad kad se svi borimo sa pandemijom. Savez za Srbiju i Narodna stranka će pratiti šta se dešava i kako ćemo prevazići trenutnu krizu. Mi moramo biti odgovorni. Mislim da nije trenutak da imamo bilo kakve političke sastanke. Sad je najvažnije da sačuvamo zdravlje. O politici i bojkotu ćemo razgovarati kad se sve ovo završi.“, apostrofirao je on.
Predsednik Pokreta za preokret i jedan od osnivača Saveza za Srbiju (SzS) Janko Veselinović, rekao je da tema izbora i njihov bojkot uopšte nisu na agendi SzS dok traje epidemija.
„Mi trenutno razmišljamo o zdravlju građana Srbije i ekonomskim posledicama na privredu naše zemlje, imajući u vidu činjenicu da će ova situacija ugroziti radna mesta i osiromašiti ljude. Mi se nismo bavili istraživanjima“, kaže Veselinović, navodeći da u Srbiji trenutno nije na snazi vanredno stanje, već „Vojna uprava“.
„Ovo mnogo više liči na to. Stoga nikada nije bilo manje uslova za izbore, ali mimo istraživanja, trenutna situacija u našoj zemlji je jasan pokazatelj čitavom svetu da je ‘vrag odneo šalu’ kad je u pitanju pravna država. O bojkotu izbora i situaciji o zemlji, govorićemo mnogo više kad se sve ovo završi“, zaključuje Veselinović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
