0
Čačani su se i večeras u 19 sati okupili kod spomenika Vojvode Stepe Stepanovića kako bi izrazili nezadovoljstvo nečinjenjem vlasti na čijem je čelu Aleksandar Vučić. Oni deveti put zaredom kažu da je on i predsednik, i ministar, i portparol državnih sekretara u ovoj kriminalnoj državi.
Pesnik, Jevđenije Julijan Dimitrijević je održao govor osvrnuvši se na sve naprednjačke afere koje, kako kaže, prate Srbiju više od jedne decenije. Ali je imao poruku i za opoziciju kojoj je, saopštio sa govornice da su protesti pre svega građanski.
„Koliko god predstavnici opozicije na ovaj ili onaj način podržavaju naše skupove njih organizuju žitelji svih gradova. Vesna Vasić je u svojoj knjizi rekla „mogla sam poći od društva, ali sam odlučila da pođem od sebe, inače opet niko neće biti kriv“. Dakle, svako treba da krene od svog delića odgovornosti i iznese svoj primer nasilja“, poručio je Julijan Dimitrijević.
Njemu se čini da se protesti predaju u ruke „samo nekome“, kao što je država predata isključivo Aleksandru Vučiću.
On je za Nova.rs prokomentarisao i slučaj nasilja nad Dušicom Sremčević iz Kraljeva.
„To je strašno. Žena je morala sa izađe i vrišti u medijima, da bi spasila goli život. I oni, uprkos tome, nju prozivaju i kažu kako sistem nije zakazao“, kaže Julijan Dimitrijević. Dušica je rekla, da se jedan izbijen zub tretira kao teška povreda, a dva nisu, napominje on.
„To je sramota svih nas, pre svega muškaraca. Trebalo je da dođe jedan da ga premlati i pokaže kako je njoj bilo, a kamoli dvadest, pedest ili sto ljudi. Ne da ga ubije, već smesti na intenzivnu negu. Tada bi taj nasilnik, uvideo kako je Dušici Sremčević“, smatra Julijan Dimitrijević.
On se osvrnuo i na slučaj preduzeća „Rio Tinto“. Prema njegovim rečima Cvetko Jovanović je prva žrtva trovanja litijumom.
„Mene interesuje, da li će kada cela Srbija bude otrovana litijumom i borom opet neko reći kako je sve rađeno po zakonu. Tako su i rekli kada su deca ubijena u Beogradu i mladi ljudi u Mladenovcu“, istakao je Julijan Dimitrijević.
On je najavio i borbu na Gazeli protiv preduzeća „Rio Tinto“ 26. avgusta, koji nije odustao od svog projekta. Pozvao je sve da podrže borbu protiv trovanja države.
„Krenuće da nas gaze i nećemo znati gde se nalazimo. To su ozbiljne i strašne stvari i to niko neće uraditi osim nas. Došli smo do tačke pucanja, i moramo stvari uzeti u svoje ruke“, istakao je mladi pesnik.
„Lepo je kazao Zlatko Kokanović. Ako neće niko, mi ćemo praviti rovove oko kuća i braniti naše kućne pragove kako znamo i umemo. To kažem i u svoje ime, pa pozivam i leve, i desne, i gej populaciju, jer samo sloga može da pobedi“, objasnio je Julijan Dimitrijević, napominjući da će nas raslojavanje iliti deljenje na levičare i desničare, ateiste i vernike „ubiti“.
Naš sagovornik dodaje da je podnet i zahtev Ustavnom sudu za reviziju novoizmenjenog zakona o Planiranju i izgradnji. Sve se zataškava, sklanja u stranu, krije jer živimo u kriminalnoj državi, ponovio je on.
I ovog puta je mladi pesnik izložio slike, nazvavši je Galerijom nasilja sa novim primerima. Osvrnuo se na proteste i u Beogradu, jer je svake subote ispred Skupštine.
„Kad im jednom narod ukne, neće niko moći da ga zaustavi. Ne želim nikom da bude povređen, ali, kao što rekoh došli smo do tačke pucanja“, kaže Julijan Dimitrijević.
On je izveo i mini performans iznenađenja. Ištampao je fotografije ljudi na ulici i napisao – Ustav, zakon, voda i čist vazduh.
Na skupu je pročitano i pismo Marije Ćalović iz Čačka, koja je, kako kaže pre svega majka, a potom prosvetni radnik.
Ona kaže da je jedinka u ovom nakaradnom sistemu koja pokušava da nauči decu kako da plivaju, a da i sama ispliva. Sve što ima da kaže, govori iskreno i ogorčeno, ali sa voljom za promenom, izvan svakog političkog konteksta, jer se bori za život i postojanje dece u zdravom i bezbednom školskom sistemu – upravo u sistemu koji je oblikovan znanjem o prosveti, a ne zvanem u politici. Ona je iznela samo jedan delić te liste.
„Deca dosta vremena provode sama, bez ikakve kontrole. Dostupni su im različiti sadržaji na TV-u, društvenim mrežama koji promovišu nasilje. To ih podstiče da i oni budu nasilni“, ocenila je ona.
Nesuglasice i različita mišljenja većina današnje dece ne ume da rešava i prevazilazi razgovorom, već se međusobno vređaju i omalovažavaju, istakla je.
„To se najčešće snima i odmah objavljuje na društvenim mrežama. Tome ne doprinosi samo ‘kućno vaspitanje’ već i sistem koji nastavnike i pedagoge, psihologe, sprečava da rade svoj posao, da se pored obrazovanja bave i vaspitavanjem dece (ali i njihovim zdravljem), te da pomognu da se eventualne greške u kućnom vaspitavanju – isprave u školi. Ukratko: sistem je poguban – loš za one đake, profesore i roditelje, koji žele da budu konstruktivni i dobri, a dobar je za stvaranje poslušnika i podanika, te za podsticanje onoga što je suprotstavljeno i vaspitanju i obrazovanju. A zovemo ga sistemom vaspitanja i obrazovanja!?“, zapitala je profesorka.
Kako je navela često i razlike u postignućima učenika, kao i socijalni status budu povod za neki vid nasilja, što je vraća na temu uloga – kao profesora, pedagoga i roditelja.
„Preobimni nastavni planovi i programi (zatrpani mnoštvom nepotrebnog gradiva, često neprimerenog uzrastu učenika) su vid nasilja pre svega nad decom, a potom nad nastavnicima, učiteljima.
U školskom sistemu kao da se stvara „fasada“ tj. privid učenja, povećavanjem kvantiteta gradiva – preko mere – pa samim tim i smanjivanjem kvaliteta istog, a dodatno i smanjivanjem kvaliteta gradiva nepravilnim raspoređivanjem onoga što bi deca trebalo da nauče. Tako se postiže formalni prolazak velike količine informacija kroz školski sistem, ali veoma mali procenat tih informacija postane konkretno znanje i postigne ono što bi trebalo. U tome najviše bivaju oštećena – deca“, smatra ona.
Kako je dodala, nikad nije bio veći broj nastavnih predmeta, više informacija, definicija, sadržaja, a učenici nikad nisu bili nepismeniji.
„Zatrpavamo ih saznanjima, a ne ostaje nam dovoljno vremena da to i uvežbamo i utvrdimo koliko su savladali, već žurimo da pretrčavamo nove propisane lekcije. Opet se zadovoljava forma, broj časova, nastavnih jedinica, a niko ne razmišlja o suštini. Ako dete tada nešto ne nauči, neće shvatiti ni ono što sledi, nadovezuje se kasnije. Ovakav sistem je nasilje nad razvojem dece i nad njihovom budućnošću“, kazala je profesorka književnosti i srpskog jezika.
Ona ocenjuje da je broj predmeta, samim tim i časova koje dete provodi u školi nasiljem. Ne ostaje prostora za iščuđavanja što su nam deca deformisana, iskrivljena, napeta, malokrvna… A i prosvetari sa njima…Gde je u svemu prostor za igru?, zapitala je ponovo.
„Davanje prednosti formalnostima nad suštinom (beskrajna administracija koja nikome ni za šta ne služi, osim možda nekome da tuđim trudom pokrije svoj „rad“)… Planovi, izveštaji, evaluacije, korekcije, inovacije, kompetencije……. Gluposti koje ubijaju kreativnost i ne ostavljaju vremena da se nastavnik, učitelj, psiholog… bave decom, njihovim interesovanjima, problemima, osećanjima… Prepisivanje ideja za ,,unapređenje školstva“ iz drugih zemalja bez najmanjeg promišljanja kako i koliko to može da se ,,primi“ na naše tlo“, poručila je ona.
Nametanje besmislene birokratije je pokušaj udaljavanja od razmišljanja o egzistencijalnim problemima većine prosvetnih radnika, rekla je ona u pismu upućenom građanima.
„Da li je za pohvalu što plata prosvetnog radnika jedva ‘pokriva’ potrošačku korpu u našoj zemlji!? Ali sa druge strane poslednjih dana se svuda može čuti kakva povećanja zarada očekuju prosvetne radnike u septembru i januaru! Taman tolika da ćemo u septembru moći da platimo ćasu kupusa u Mrčajevcima, a u januaru po vatromet za Novu godinu ili za Božić… Da ne liči, možda, i to malo na nasilje!? Prosvetne radnike ima pravo svako da „evaluira“, od baka i deka, strina i ujni, roditelji se podrazumevaju, do uličnih prodavaca čarapa… Nemam nameru da potcenim bilo čiju porfesiju, ali ne mogu ni da gledam mirno kako se potcenjuje naša. Svi znaju više i bolje koliki godišnji odmor ima prosvetni radnik ili kolike dnevnice prima dok brine o deci na ekskurziji. A niko ne zna ili neće da shvati da se većini prosvetnih radnika radni dan ili polugodište ne završava kada izađe iz učionice, jer odgovoran i brižan nastavnik, učitelj nosi svakodnevno svojoj kući i svojoj porodici milion papira, izveštaja, tabela koje treba da popuni i ‘hitno’ preda ili razmišljanja o patnjama, strahovima, tugama svojih učenika“, navela je ona.
„Višedecenijsko sistemsko urušavanje prosvete dovelo je do toga da niko više ne želi da se bavi ovim plemenitim i divnim pozivom! Dok prosvetni radnici piskaraju izveštaje i evaluiraju, deca su zapostavljena i nastaju raznorazni problemi… Za deset godina neće imati ko da uđe u učionicu među đake. Što se tiče postavljanja ‘nove’ ministarke prosvete, postoji nekoliko nejasnoća. Zar je moguće da nije postojao dovoljan razlog, nakon nedavnih tragedija od kojih se još uvek oporavljamo, da se na čelu ministarstva konačno nađe lice iz prakse, lice koje je naviklo da osluškuje dečije, ali i nastavničke brige, strepnje, muke… Ili je neko, možda, konačno počeo da shvata ozbiljnost problema koji izjedaju prosvetne radnike pa im je „dodelio“ psihijatra za ministra? Govoreći ironično o „konačnom shvatanju ozbiljnosti problema“ mogu samo da zaključim da problemi jesu ozbiljni i za stručnu podršku, ali i da ih gotovo niko ne shvata ozbiljno. Ako vam kažu da „sistem nije zakazao“ pitajte ih: šta jeste“, istakla je ona.
Iznenadni završetak školske godine u junu je podvučen primer nasilja koje se nad prosvetom vrši, kratak i britak i veoma jasan, dodala je profesorka.
„Lista se nastavlja i bojim se da joj se ni početak posledica, a i dužine ne nazire, a kamoli kraj. Prosvetni radnici, bilo da se radi o kolektivu ili o raznim odborima imaju pravo da budu evaluirani, ali više nemaju pravo glasa. Njih svako može da proceni, ali je njima uskraćeno pravo i da procene sopstveni posao, te da ga čestito obavljaju. Nekima to očigledno odgovara, međutim, ljudima poput mene, to ne može da promakne i o tome odbijamo da ćutimo, a nadasve – to želimo da menjamo. Mi smo ljudi od prakse, koji u prosveti ipak imaju iskustvo i znamo o čemu govorimo. Hoćemo da budemo nezavisni od politike i od slepe volje ministra, jer dobro znamo, još od Nušićeve ‘Gospođe ministarke’ koliko je takva volja – pogubna. To je sva naša tragedija u jednoj komediji!“, zaključila je ona u pismu.
I večeras su u Čačku ponovljeni dobro svima poznati zahtevi, a tehničku podršku skupu su pružili svi predstavnici opozicije.
BONUS VIDEO
