Evroposlanik iz poslaničke grupe Obnovimo Evropu i član spoljnopolitičkog odbora Klemen Grošelj kaže za N1, pred sutrašnje glasanje Komiteta EP za spoljne poslove o izveštaju Vladimira Bilčika o napretku Srbije, da dugo nije video takav pritisak na izveštaj jedne zemlje kandidata o napretku, "to je nešto novo, negativno sam iznenađen".
Posle buke koja se digla u srpskoj javnosti zbog spominjanja, pored Krušika, Jovanjice i Savamale, i Telekoma Srbije, i sastajanja izvestioca za Srbiju Vladimira Bilčika sa predstavnicima Telekoma, nakon čega su amandmani o Telekomu najpre izbačeni, a potom vraćeni u izveštaj u kompromisnom tekstu, Grošelj kaže da se radi o minimalnom političkom kompromisu.
„Stvar je još u proceduri, mi ćemo o tome da glasamo sutra, sada će sve političke grupe danas pogledati kompromis koji je na stolu i odlučiće kako će sutra glasati. Ako neki kompromis nije prihvatljiv za većinu poliitčkih grupa, onda ćemo glasati o induvidualnim amandamanima, ako ovaj izveštaj sutra bude usvojen, onda to ide na plenarnu sednicu, a na njoj će političke grupe da ulože dodatne amandmane o kojima onda Evropski parlament glasa u celini, tako da ćemo konačan izveštaj dobiti tek 11. maja“, pojašnjava Grošelj za N1.
Na pitanje od koga je dolazio pritisak, on navodi da se radilo o „svakojakim pokušajima diskreditacije – imejlovi, pritisci kroz medije, bila su neka lobiranja, sastanci predstavnika raznih zvaničnih i nezvaničnih“.
A upitana da li je uobičajeno da se Bilčik sastaje sa predstavnicima Telekoma, kaže da je to njegova stvar, „ne znam šta je on radio, ni sa kim se ja nisam sastajao povodom ovog izveštaja“
„Kad smo u pregovorima ne govorim o onome što je u procesu pregovora. Držim se one izreke – dok nije dogovoreno sve, ništa nije dogovoreno. To je stvar njegove (Bilčikove) političke procene, da li je to dobro ili loše, videćemo sutra na glasanju“, navodi Grošelj i dodaje da on sa Bilčikom nije razgovarao na tu temu, kao i da ih nije izvestio da se sastao sa zainteresovanom stranom.
Kaže i da nije srećan kompromisom koji su postigli.
U kompromisnom tekstu amandmana, Brisel, između ostalog, izražava zabrinutost zbog moguće državne finansijske pomoći Telekomu, što toj kompaniji daje nepoštene tržišne prednosti u odnosu na konkurenciju i doprinosi slabljenju nezavisnih medija. Poznavaoci prilika poručuju da u svemu zabrinjava to što se Evropski parlament tek sada setio da stvari sagleda na pravi način, iako se na to upozorava godinama.
Biće označen kao kompanija za koju postoji sumnja da zloupotrebljava svoj dominatan položaj na tržištu, kao i da vladajuća stranka koristi Telekom da bi povećala svoj uticaj na medije u Srbiji.
N1 se saznao da nije ostalo spominjanje Telekoma u amandmanu u kome su pobrojane afere poput Jovanjice, Savamale i Krušika.
Grošelj navodi da se Telekom sad nalazi u jednom drugom amandmanu, piše N1.
Dodaje da nije problem Telekom, već je problem u tome da ono što se dešava sa Telekomom Srbije u odnosu na vlasnika – Republiku Srbiju, spada u pitanja državne pomoći, „to je jedno od najznačajnih pitanja Evropske komisije“.
„Tražili smo da komisija istraži odnos između vlade, državne pomoći i Telekoma, i očigledno to nekome u Srbiji jako smeta“, ocenjuje Grošelj.
Dodaje i da je sloboda medija fundament svake demokratije i da je „duboko razočaran da sada kada je Srbija na putu ka EU još razgovaramo kako funkcioniše Skupština Srbije, kako mogu poslanici da dođu do reči, manipulacije poslovnikom“.
„Ako vi nemate slobodu medija, nemate osnovni uslov da opozicija dođe na vlast“, ističe.
Opširnije čitajte na N1.
Bonus video: Da li se na slučaj Telekom – Bilčik može gledati kao na vid korupcije?