0
Odluka o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu će biti implementirana, izjavio je 1. decembra specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) na onlajn konferenciji u organizaciji Atlantskog saveta.
On je rekao da je to jedna od obaveza u okviru dijaloga Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom Evropske unije (EU).
„To je pravno obavezujuća odredba. Ona je pravno obavezujuća za Srbiju, za Kosovo i za EU i upravo zbog toga što podržavamo dijalog, to je i naša obaveza. Tako da da, trebalo bi da bude implementirana i biće implementirana“, rekao je Eskobar.
On je rekao da se nada da će Vlada u Prištini to „videti kao mogućnost“ i ukazao na to da postoje modeli u Evropi koji omogućavaju kolektivna prava za manjine, piše RSE.
Eskobar je istakao podršku SAD Kosovu rekavši da ne postoji država na svetu koja više podržava Kosovo od Sjedinjenih Država.
„Naša posvećenost Kosovu, njihovoj suverenosti, nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i bezbednosti je čvrsta. To je partnerstvo sa narodom te države i mi ih nećemo napustiti“, rekao je Eskobar.
On se tako osvrnuo na kritike iz Prištine da se vrši pritisak na Kosovo, dok se istovremeno sprovodi politika kako bi se zadovoljio Beograd.
Formiranje ZSO je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013. godine između Beograda i Prištine, ali aktuelni premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti smatra da se opštine ne mogu organizovati po etničkom principu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je stava da je formiranje ZSO uslov za povratak predstavnika Srba u kosovske institucije, dok je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti naveo da povratak Srba u institucije ne može biti političko, nego pravno i ustavno pitanje.
Eskobar je govorio i o nedavnom sporazumu Srbije i Kosova o registarskim tablicama i o ulozi SAD u pregovaračkom procesu.
„Sporazum koji su postigli Srbija i Kosovo o registarskim tablicama prošle nedelje smatram važnim za smanjenje tenzija. Naša pozicija je oduvek bila da umesto da radimo na pojedinačnim pitanjima koje stvaraju tenzije, sva ta pitanja treba da budu u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom EU“, rekao je Eskobar.
PROČITAJTE JOŠ
Na pitanje da li će SAD preuzeti vođstvo u tom procesu, Eskobar je rekao:
„Ne verujem. Jer trenutno, ako pogledate istoriju našeg angažmana u protekle dve godine, rad sa EU kroz njihovo posredovanje uspeli smo da rešimo mnoge krize i uspeli smo da sprečimo nasilje u regionu u proteklih 18 meseci.“
Eskobar je naglasio da smatra da dijalog treba da se vodi u EU, uzimajući u obzir da sve države u regionu imaju aspiracije ka članstvu u EU.
Na pitanje postoji li rok da Srbija i Kosovo postignu dogovor o normalizaciji, Eskobar je rekao da bi bilo dobro da se do dogovora dođe „što pre“.
„Nikome ne odgovara zamrznuti konflikt“, rekao je Eskobar.
Na pitanje RSE gde vidi rešenje uzimajući u obzir da je Beograd čvrst u stavu da neće priznati nezavisnost Kosova, dok je za Kosovo međusobno priznanje preduslov za postizanje sporazuma o normalizaciji odnosa, Eskobar je rekao:
„Moramo krenuti od činjenice da je dvema državama potreban stabilan i miran odnos. Onda moramo izgraditi strukturu koja će stvoriti poverenje između njih.“
Sledeći korak, prema Eskobarovim rečima biće rad na tome da obe strane priznaju činjenicu da je reč o dve populacije sa dve različite orijentacije i sa različitim aspiracijama.
„U nekom trenutku kada se Srbija priključi EU, moraće da se pomiri sa realnošću da Kosovo više nije deo Srbije. To opet ne znači da Kosovo i Srbija ne mogu imati produktivne, konstriktuktivne, mirne razgovore preko granice“, naveo je Eskobar.
Kosovo i Srbija su 23. novembra postigli sporazum o okončanju dugotrajnog spora oko registarskih oznaka, koje za gradove na Kosovu izdaje Srbija.
Prema tom sporazumu, Srbija odustaje od daljeg izdavanja registarskih tablica, a Kosovo odustaje od svih koraka kao što su opomene ili novčane kazne zbog registarskih tablica.
Situacija se zakomplikovala nakon što su 5. novembra pripadnici srpske zajednice na severu napustili kosovske institucije, protiveći se odluci Vladi Kosova o preregistraciji vozila.
Kosovo i Srbija su u okviru dijaloga, 2011. i 2016. godine postigle dogovor o slobodi kretanja, što je podrazumevalo i preregistraciju registarskih tablica sa srpskih na kosovske.
Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je govorio i o stavu vlasti u Beogradu da ne uvode sankcije Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.
„Ja sam lično ohrabrivao Srbiju da uvede sankcije, da se bliže uskladi i da pokaže više usklađenosti sa evropskim vrednostima. Mogu da kažem da smo delimično uspeli u tome. Srbija je glasala protiv Rusije u svakoj prilici u Ujedinjenim nacijama. Ti glasovi su više nego simbolični, oni su važni“, naveo je Eskobar.
BONUS VIDEO: Marko Đurić i Gabrijel Eskobar presekli vrpcu nove srpske ambasade u Vašingtonu
