62
Sudeći po Instagram profilu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, na putu je da postane 'food bloger'. Poslednja u nizu fotografija na kojoj na terasi zgrade Predsedništva jede lubenicu izazvala je pažnju javnosti, te mnogi zastupaju stav da Vučić na sve načine pokušava da sebe predstavi kao normalnog čoveka. Ipak, postavlja se pitanje, otkud predsedniku ideja da odjednom bude tako običan, čovek iz naroda? Čini se da smo tu misteriju rešili. Aleksandar Vučić doslovno rečeno - kopira druge predsednike, i to ne bilo koje.
Konkretno „foru“ s lubenicom on je mogao da ukrade od predsednika Belorusije, Aleksandra Lukašenka, ali ta sličnost dvojice lidera nije jedina.
Na društvenim mrežama masovno se deli fotografija dotičnih na kojima poziraju s lubenicama.
Mnogi korisnici Tvitera primetili su da Lukašenko sam seče lubenicu, za razliku od Vučića, koji na terasi, na suncu, u dugim rukavima, sedi za stolom prepunim papira i pozira dok „čačka“ lubenicu viljuškom.
Nas dva brata pic.twitter.com/aT8MjHT77R
— ✨Mirjana Pantovich Sharenac? (@MirjanaSarenac) August 12, 2020
Ali, postoji jedna caka ili će pre biti dokaz, da Aleksandar Vučić sve više ide stopama lidera Belorusije. Naime, Lukašenko je lubenicu sekao još 2018. godine, a Vučič je, po svemu sudeći, čekao da se to zaboravi, pa da se na bostan „baci“ i on.
Ipak, nije to jedino što povezuje Lukašenka i Vučića.
Reklo bi se da je 2020. godina ubedljive pobede za dva Aleksandra.
Beloruski Aleksandar je pobedio na izborima održanim u nedelju, a centralna izborna komisija saopštila je da je osvojio šesti mandat sa 80 odsto glasova.
Odmah nakon preliminarnih rezultata, građani Belorusije izašli su na ulicu, nezadovoljni autoritarnom Lukašenkovom vladavinom dugom 26 godina.
Podsećanja radi, Lukašenko je na prvim izborima 1994. godine tek u drugom krugu savladao Vjačeslava Kebiča. Na izborima 2001. godine osvojio je 77,4 odsto, 2006. godine 84,4 odsto, 2010. godine 80,4 odsto, 2015. godine 84,1 odsto glasova.
I uprkos rečima opozicionih kandidata da njegova vladavina nema legitimitet, Lukašenko je ostajao neprikosnoveni lider Belorusije. Nešto slično ovdašnjim prilikama.
„Aleksandar Vučić – za našu decu“, kako je glasio naziv liste koju je predsednik SNS i Srbije predstavljao, osvojila je 188 od 250 mandata u Skupštini Srbije, a u izbornoj noći Vučić je izjavio „da su naprednjaci dobili ogromno poverenje naroda, najveće ikada u Srbiji“.
Zatim slede protesti. Građani Srbije nezadovoljni borbom države sa koronavirusom, ali i izbornim rezultatima, početkom jula izašli su na ulice Beograda i drugih gradova širom Srbije, kako bi režimu Aleksandra Vučića rekli – ne. Usledila su brutalna batinjanja demonstranata, mirnih prolaznika i novinara. Policija je bacala suzavce, tukla koga je stigla, a predsednik i njemu bliski saradnici iz branše, proteste su osporavili i na kraju ugušili.
Likašenko se ovih dana suočava sa istim gnevnom naroda. Nezadovoljni njegovom autoritarnom vladavinom Belorusi već četvrto veče zaredom izlaze na ulice, policija ih brutalno bije, ali oni ne odustaju.
Ni kontrola medija srpskom i beloruskom Aleksandru nije strana. Naime, Lukašenko kontorliše maltene sve medije u Belorusiji, te je do informacija u vezi protesta koji se trenutno održavaju, teško doći. Interesantno je kako je za vreme protesta u Beogradu, na Radio televiziji Srbije pušten film o Džeki Čenu. Još interesantnije je to, što je prvo veče protesta u Belorusiji na državnoj televiziji pušten prilog o životinjama. Dakle, nema dileme da državne televizije, ali i mnoge privatne, kako u Srbiji, tako i u Belorusiji, izveštavaju u korist onih na vlasti, a Džeki Čen i prilog o životinjama, u trenucima kada narod iskazuje svoje nezadovoljstvo režimom, a ulice gore, jasan su dokaz.
What Belarusian state TV was showing during the vote protests pic.twitter.com/NrfXOuMF7S
— Alec Luhn (@ASLuhn) August 10, 2020
Dva Aleksandra, dve lubenice, izbori, protesti i nezadovoljni građani koji više ne žele da manipulišu njihovim životima, nisu slučajnost.
Za kraj, postavlja se pitanje – da li nas čeka ista sudbina sa srpskim Lukašenkom? Da li ove sličnosti nisu dovoljne da zaključimo u kom se pravcu krećemo, ili ćemo da sačekamo još nekoliko izbora da to konačno shvatimo?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
