1
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić zatražila je od Uprave za javne nabavke da joj dostavi dokument u kome je, po zahtevu Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, utvrdila da ne postoji sukob interesa u postupku sklapanja ugovora sa firmom Aseko o izradi centralnog registra stanovništva, prenosi Danas.
Mišljenje Uprave trebalo je da razreši dilemu da li Kancelarija koja je pod direktnom odgovornošću premijerke Ane Brnabić može da sklopi posao vredan 180 miliona dinara ili 1,5 miliona evra, sa firmom u kojoj je njen rođeni brat jedan od direktora, navodi se u tekstu dnevnog lista Danas.
Među prvima, na podatke koje je iznela Tepić, reagovao je direktor Kancelarije, Mihailo Jovanović koji je na vanrednoj konferenciji za medije rekao kako su znali da je brat premijerke Igor Brnabić zaposlen u Aseku i da su se Upravi obratili kako bi pokazali primer postupanja u tim slučajevima.
„Uzimajući u obzir odredbe o sukobu interesa, rekli su nam da sukoba interesa nema i da ugovor može da se zaključi“, kazao je Jovanović koji je dan nakon zatraženog mišljenja i zaključio ugovor sa Asekom. On je naglasio kako je „Uprava pojasnila da je u skladu sa zakonom koji definiše pojam povezanih lica, zaključeno da pošto je Ana Brnabić premijerka i nije predstavnica kancelarije za IT nema mesta primeni odredbe zakona o sukobu interesa“, kao i da ona „nema uticaja na donošenje odluke jer ona nije niti odgovorno lice niti rukovodilac u kancelariji koja se bavi javnim nabavkama“.
Podsetimo, u aktu kojim je osnovana Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, stoji da je ona direktno odgovorna Vladi i predsedniku Vlade a isto se naznačava i u rešenju o imenovanju Jovanovića za direktora kancelarije – odgovoran je Vladi i predsedniku Vlade“.
Uz to, Zakon o sprečavanju korupcije, u članu 41 definiše sukob interesa kao situaciju „u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije“ i dopunjuje da je privatni interes „bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice“.
Inače, ugovor sklopljen sa Asekom, smatra Tepić, sporan je i sa stanovišta da se izrada jednog od ključnih registara, o stanovništvu, poverava firmi u kojoj je brat premijerke direktor. Ali, to je samo jedan od primera koje je navela ukazujući da je firma Aseko poslednjih godina naglo uvećala prihode iz poslova sa javnim sektorom i da se to vremenski poklapa sa izborom Brnabićeve na poziciju predsednice Vlade.
Prema javno dostupnim podacima, Aseko je prisutan na tržištu Srbije već tri decenije, ali je sve do kraja 2016. imao je relativno skroman učinak u poslovanju sa javnim sektorom, u proseku nešto iznad milion evra na godišnjem nivou.
Među klijentima u tom periodu najznačajniji su bili Aerodrom, koji je saradnju počeo još 2011. a u narednih nekoliko godina sklopio je ugovore vredne ukupno oko 2,3 miliona evra, zatim Pošta sa ugovorima od 2010. i ukupno 2,2 miliona evra kao i Ratel koji je od 2011. sklopio poslove u iznosu od 2,1 milion evra, dok su ostale institucije i javna preduzeća do kraja tog perioda imala manje iznose.
Od 2017. težina sklopljenih ugovora naglo se uvećava, pa je ukupno u poslovanju sa javnim sektorom Aseko uvećao svoje prihode za gotovo 40 miliona evra.
Tako je 2017. (sredinom koje godine je Ana Brnabić postala premijerka) prihod neznatno uvećan, na 1,8 miliona evra.
Već naredne godine ukupan skor iz poslova sa javnim preduzećima i institucijama dospeo je na 16,3 miliona.
Najveći udeo u tom rezultatu imali su poslovi sa EPS-om, ugovoreni na 11,7 miliona evra, znatno skromniji su bili poslovi sa Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Elektromrežom, koji su tek nešto malo premašili milion evra dok su ostali klijenti Aseka bili ispod te crte.
U prošloj godini poslovanje sa državom Aseku je donelo 20,2 miliona evra, poverenje toj firmi ponovo je poklonio EPS kroz ugovore vredne više od osam miliona, zatim NSZ sa 4,5 i Ministarstvo finansija sa 3,4 miliona evra, dok su ostali klijenti imali niže iznose.
Pročitajte još...
Na podatke koje je objavila Tepić reagovao je i Aseko saopštenjem borda direktora u kome se podseća da su „danima izloženi organizovanoj kampanji koja se vodi protiv kompanije, tokom koje se iznose neistine o poslovanju Aseko SEE i pored činjenice da su javno dostupni svi podaci o poslovanju kompanije sa javnim sektorom“.
Podsećaju da „u poslovima i ugovorima koji su tema medijskih navoda pored kompanije Aseko SEE učestvuje i dvocifren broj konzorcionih partnera, što je, takođe, i javno dostupan podatak“ i najavljuju da će svoj pažljivo građen poslovni ugled „od netačnih, zlonamernih, paušalnih optužbi braniti pred svim nadležnim institucijama“.
Iz ove kompanije dobili smo obećanje da će do utorka odgovoriti na pitanja koliki udeo u ukupnim prihodima imaju ugovori sklopljeni sa javnim sektorom u Srbiji i u regionu kao i da li najava da će ugled kompanije braniti pred nadležnim institucijama, znači podnošenje tužbi ili je reč o nekim drugim modelima.
Gde je mišljenje Uprave?
Mišljenje o potencijalnom sukobu interesa od Uprave se traži kada je reč o hitnoj nabavci i kada su pregovarački postupci, a nikako u otvorenom postupku kao što je bio ovaj. Ali, ja sam zatražila to mišljenje od Uprave jer mi je bilo neverovatno da se dokument koji je ključan za zaključenje ugovora ne nalazi u tom ugovoru. Na kraju, kada odete na sajt Uprave za javne nabavke, od septembra 2019. do februara 2020, tri meseca pre i posle ove nabavke, nema tog mišljenja u predmetu. Ima drugih mišljenja povodom drugih nabavki, ali ovoga ne – kaže za Danas Marinika Tepić objašnjavajući zbog čega se obratila Upravi za javne nabavke.
U fokusu javni sektor i energetika
„Grupacija Asseco South Eastern Europe, u čijem je vlasništvu kompanija Asseco SEE u Srbiji, deo je Aseko grupe koja posluje u više od 55 zemalja sa više od 27.000 zaposlenih, čije su članice izlistane na Varšavskoj berzi, berzi u Tel Avivu i američkoj NASDAQ Global Markets. Javni sektor, kao i sektor energetike su među strateškim oblastima Aseko grupe koja, kao priznati dobavljač rešenja za sektor energetike, nudi proizvode i usluge u ovom domenu u 40 zemalja na četiri kontinenta. Takođe, Aseko grupa je među prve tri softverske kompanije koje obezbeđuju rešenja za javni sektor u regionu centralnoistočne Evrope za više od 350 organizacija, uključujući 220 lokalnih državnih tela u Poljskoj“, navodi se u saopštenju borda direktora Aseko SEE.
