1
Srećna Nova (izborna) godina – tako bi građani Srbije, posebno oni koji su deo društvenog fronta formiranog tokom 2025. godine, mogli jedni druge da pozdravljaju kada 2026. zakuca na vrata. S jedne strane nalazi se vlast oličena u Aleksandru Vučiću, autokrati sa diktatorskim tendencijama, kojem sve više izmiče političko tlo pod nogama. Sa druge strane su svi oni koji žele da se država vrati građanima – studenti, srednjoškolci, penzioneri, lekari, glumci, profesori, nastavnici, opozicija, civilni sektor i nezavisni mediji. Da li 2026. donosi konačni politički rasplet ili još jednu godinu „vožnje u rikvercu“?
PROČITAJTE JOŠ...
Za predsednika Srbije predstojeći izbori su odlučujući. Već krajem godine najavio je da će naredna „sasvim sigurno“ biti izborna i poručio da očekuje od naroda da donese mudru odluku.
„Čekaju nas izbori koji će da opredele sudbinu Srbije. Sudite po delima, planovima za budućnost i ko je uvek bio uz vas“, poručio je krajem decembra putem svog Instagram naloga.
I zaista, naredni izlazak na birališta, ukoliko Vučić prihvati zahtev koji mu mesecima stiže sa različitih strana, a koji uporno odbija, mogao bi da odredi budućnost i pravac Srbije.
Građani će birati između SNS-a i još četiri godine vlasti te partije, sa svim posledicama koje takav kontinuitet nosi, ili izbora za promene i reset sistema.
Da takav izbor nosi ozbiljne političke posledice, smatraju i sagovornici „Nove“.
„Izvesno je da će ovo biti godina pada, s obzirom na to da će SNS-u biti veoma teško da se izvuče iz trenutnog minusa u rejtingu. Vidimo da se polarizacija u društvu prilično ušančila i da je broj ljudi koji žele promenu mnogo veći od onih koji bi da stvari ostanu na starom. Ti podaci su stabilni već duže od šest meseci. S jedne strane postoji blagi pad biračkog tela SNS-a, ali sa druge strane imamo veliki porast i mobilizaciju protivnika režima, ljudi koji žele da nešto promene u zemlji“, navodi Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Gotovo godinu i po dana Srbiju potresa kriza čiji je okidač bio pad nadstrešnice u Novom Sadu, 1. novembra 2024. godine. Od tog dana politika, ali i teme poput korupcije, urušenih institucija i sistema koji ne funkcioniše, počele su da interesuju i one građane koji su do juče prevrtali očima na sam pomen takvih razgovora.
Jesu li to ti dugo čekani apstinenti koji su, nakon pada nadstrešnice, shvatili da se ne može živeti u „bablu“ i da svako pre ili kasnije oseti posledice loše vođene politike?
Jesu li upravo oni doprineli porastu broja građana koji su danas otvoreno nasuprot režimu?
„Oni su ključni. Iz istraživanja vidimo da biračko telo studentske liste, koja je glavni takmac SNS-u, čine ljudi koji su ranije glasali za opoziciju, ali i da više od četvrtine njih dolazi iz reda nekadašnjih apstinenata. Uglavnom je reč o mladima koji inače retko glasaju, ali ovo doživljavaju kao generacijsku pobunu i smatraju da je važno da izađu na izbore. Tu su i stariji glasači razočarani ponudom na prethodnim izborima, kao i manji broj ljudi koji su ranije glasali za SNS, a sada su voljni da podrže protivnike režima“, objašnjava Bursać.
Promene u društvu su očigledne. Građani za koje se verovalo da su u dubokoj apatiji kao da su se trgli tokom prethodne godine. Međutim, ostaje ključno pitanje da li su mobilizacija i budnost dovoljan garant stvarnog uspeha. Hoće li izbori imati smisla i pored činjenice da je većina građana protiv aktuelnog režima?
Ako pitate stručnjaka za komunikacije Igora Avžnera, odgovor je prilično jasan.
„Da je do Vučića, izbori nikada ne bi bili raspisani. Previše je neispunjenih obećanja, trapavih pokušaja kupovine ‘ljubavi’ i na Istoku i na Zapadu. Amerika je donela zakon koji Vučiću i ‘ekipi’ ni na koji način ne ide na ruku, Evropska unija je jasno stavila do znanja šta misli o njegovoj vladavini, a Moskva? Moskva suzama ne veruje, ona veruje samo ličnim interesima. Njih više ova vlast ne može da zaštiti. A kako će se pojedinci zaštititi od onih kojima su obećavali, ostaje da vidimo. Nekako nema mnogo onih koji mogu da nam verbalno posvedoče o sličnim iskustvima. Zbog svega ovoga očekujem izbore. Fer. Demokratske. Oslobođene medije. Političku konkurenciju. Šalu na stranu, ništa od ovoga. Profil ličnosti mu ne dozvoljava da bilo šta od pomenutog omogući. Od svega će napraviti iskrivljenu sliku. Samo da se razumemo, neko treba da prihvati takav rezultat. Nerealno je očekivati da će gore pomenuta trojka biti ta“, objašnjava Avžner.
Da je do izbora dug put, ali i da će protivnici režima već u tom periodu biti izloženi pritiscima, diskreditacijama i pokušajima međusobnog razbijanja, jasno je čak i onima koji ne prate svakodnevno politička zbivanja u zemlji.
Narativi poput „blokaderi – ustaše“, „blokaderi – teroristi“, nazivanje omladine fašistima i ostale poruke iz takozvanog SNS „mesidž boksa“ nisu donele očekivane rezultate. Priče o „rušiteljima države“ više ne prolaze kao nekada, pre svega zato što su ispričane bezbroj puta, menjali su se samo akteri.
Zbog toga se režim sve više oslanja na strategiju – zavadi svoje protivnike međusobno.
„SNS se nada da će svog najvećeg protivnika, one koji čine studentsku listu, posvađati pred izbore po već ustaljenim linijama, levo-desno, Evropa-Rusija i slično. Njihova namera je da na taj način izazovu razočaranje kod apstinenata, koji bi se u takvoj situaciji ponovo povukli“, objašnjava Bursać.
On dodaje da je u čitavom procesu važna i opozicija, koja, uprkos tome što je studentski pokret preuzeo primat u frontu protiv vlasti, i dalje ima značajnu ulogu.
„To što su studenti prvi izbor ne znači da opozicija ne bi trebalo da izađe na izbore. Važno je da izađu na način koji može da obezbedi pad režima, a to pre svega znači jedinstvo, jer je fragmentacija u prošlosti bila glavni razlog gubitka glasova. Takođe, ne bi smeli da budu u sukobu sa studentima. To ne znači da mora da postoji međusobna koordinacija, ali je neophodno postići dogovor o nenapadanju, kontroli izbora i odbrani izborne volje građana. To smo već videli na lokalnim izborima i to je dobar pokazatelj kako saradnja može da izgleda“, podseća Bursać.
PROČITAJTE JOŠ...
S druge strane, Avžner naglašava da je vreme da se ideološka opredeljenja stave u drugi plan.
„Politika je logika i matematika. I logički i matematički, nova skupštinska većina mora da se formira kroz saradnju studentske liste i opozicionih proevropskih stranaka. Potpuno je nebitno ko će se naći na listama. Bitan je broj građana koji će ih podržati, bez obzira na ideološko opredeljenje. Lokalni izbori su imali svoje naravoučenije, izbori u Advokatskoj komori Beograda i u tužilaštvu takođe. Vladavina zasnovana na lažima, nasilju i pritiscima prestaje onog trenutka kada na izbore izađe veliki broj motivisanih građana“, naglašava on.
Na pitanje da li su izbori pred nama zaista sudbonosni, kako to tvrdi predsednik, Avžner slikovito objašnjava da je Srbija „poput autobusa koji se više od deset godina vozi u rikvercu“.
„Na stranputici smo. Sudbonosni izbori ne znače samo zamenu šofera. Potrebni su i dobri mehaničari, rezervne gume i neprekidno dolivanje goriva. Ova nova politička realnost je ogolila suštinu sistema i ove vlasti. Uz nju, mogu svima nama da poželim nove pobede i zaista srećnu Novu godinu. Trebaće nam. A i njima želim zdravlje, jer i umetnici i političari moraju biti zdravi. Vesić je tipičan primer. Vađenje na neuračunljivost i druge bolesti neće proći, što bi narod rekao“, zaključuje Avžner.
