4
'Verujem da na kraju mandata sledeće Vlade, to jest ove Vlade, koju ćemo sada da formiramo, završimo pregovore o članstvu sa EU, to znači do kraja 2024. godine", izjavio je u junu 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da bi sada ministar spoljnih poslova Marko Đurić tvrdio da će Srbija "do 2027. završiti reforme za članstvo u EU". Međutim, od dolaska na vlast Srpske napredne stranke konstantno se pomerao rok do koga bi Srbija trebalo da "ispuni ono što je do nas", a do sada su u pregovorima o članstvu sa EU zatvorena (privremeno) samo dva od 35 poglavlja, piše Istinomer.
„Da priznamo nezavisno Kosovo i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, sutra bismo bili članica EU“, tvrdio je predsednik Srbije, podseća Instinomer.
Pre samo nekoliko dana na RTS-u izjavio je Aleksandar Vučić:
„Ne mogu da se saglasim da su zaglavljene (evrointegracije), ali da li tu ide sporo, da, ide sporo. Kako bih vam rekao, i kad god biste pomislili da je to zbog pravnog sistema, vladavine prava ili ne znam čega, ja ću vam reći – nije. Da priznamo nezavisno Kosovo i da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, sutra bismo bili članica EU. Odmah! Odmah, po hitnom postupku. I bili bismo najbolja zemlja na svetu. Videli ste kako je ovo izgledalo sa Moldavijom, sa ovim referendumom. Zamislite da je tako u našoj zemlji bilo glasanje, da bude 12 odsto protiv nečega, a onda tokom noći, kada stižu glasovi iz dijaspore, okrene se pa bude 0,3 posto za onu drugu stranu koja njima odgovara i sve u redu. A ovde kad pobedite i sa 40 posto razlike valjda im ništa nije u redu, upravo zbog ove dve teme, a to je nepriznavanje Kosova i to je neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.“
Međutim, novoizabrani izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ističe da to nije baš tako, jer „pored toga postoji celi niz elementa specifičnih politika koje Srbija na svom putu do svog konačnog cilja mora i da ispuni“.
S druge strane, predsednik Vučić napominje da je Srbija „dobro razumela poruku Evropskog parlamenta“ kada za izvestioca postavlja hrvatskog poslanika.
Slično je reagovala i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić („e, svaka vam čast, sve smo razumeli“), dok je potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin bio direktniji:
„U svakom zlu ima i nekog dobra, izbor Picule za izvestioca od čijeg mišljenja zavisi nastavak puta Srbije ka EU jasan je znak da od tog puta nema ništa i da EU Srbiju želi u svojim redovima kao Hrvatska Srbe u Vladi i Saboru“.
Ipak, samo nekoliko dana pre izbora Picule, ministar spoljnih poslova Marko Đurić, na sastanku sa novim norveškim specijalnim izaslanikom za Zapadni Balkan Eirikom Nestasom Matisenom obećao je da će Srbija do 2027. završiti sve neophodne reforme za članstvo u EU.
A krajem avgusta predsednik Srbije je na Globalnom bezbednosnom forumu „GLOBSEC 2024“ u Pragu izjavio da „nije optimista“ po pitanju pridrživanja Srbije EU do 2028, navodeći da je njegova procena da se to neće dogoditi pre 2030. godine.
„On je izjavio da ne veruje da će zemlje kandidati iz regiona postati članice EU pre 2030. godina, dodavši da će do te godine Ukrajina biti prva sledeća zemlja koja će se pridružiti Uniji. ‘Nakon toga, verujem da će Srbija, Albanija, Crna Gora i nadamo se, ako Bugari dozvole (Severnoj) Makedoniji da se pridruži, verujem da će se i oni pridružiti, ali nakon što se Ukrajina pridruži. To je ono u što ja verujem, videćemo da li sam u pravu ili ne’. Na konstataciju predsednika Crne Gore Jakova Milatovića da Srbija šalje nejasne poruke gde želi da bude, Vučić je odgovorio da i danas ima vrlo jasnu poruku o evropskom putu, ali i da su mnogi ljudi iz regiona, zajedno sa nekim drugima, uvek insistirali na tome da ta poruka nije dovoljno jasna, jer se to uklapalo u njihov narativ. ‘Ne biste vi bili toliko dobri da ne postoji nevaljala Srbija“, rekao je Vučić u avgustu ove godine, preneo je Tanjug.
I u maju ove godine Vučić je kazao kako će zemlje Zapadnog Balkana do 2030. čekati na pridruživanje EU i da je to „u redu“, naglašavajući da mu „inteligencija govori da je u pravu“.
„Znam da nećemo biti deo Evropske unije, niko od nas, pre Ukrajine. Kada ćemo ući u Evropsku uniju, da li ćemo ući zajedno sa Ukrajinom, to je drugi problem. Vi imate vaše mišljenje, ali moja inteligencija meni govori da sam ja u pravu. I naravno, to je nešto što se trenutno događa. Verovatno ćemo čekati još nekih šest godina, što je takođe u redu. U vašim zemljama je možda Evropska unija toliko popularna, u mojoj zemlji nije toliko popularna kao što ni mi nismo toliko popularni, iako smo mi najveći deo ovog regiona. Nećemo mi nikada pričati loše stvari o važnosti ove inicijative“, naveo je Vučić u maju na B92.
Ali, pre punih 11 godina, na proslavi petog rođendana Srpske napredne strane, tadašnji predsednik te partije Aleksandar Vučić bio je uveren da će do 2020. Srbija postati punopravna članica EU.
“Mi ne krijemo da je naš cilj i ja ću to večeras prvi put otvoreno reći pred vama, naš cilj je da Srbija do 2020. godine postane punopravni član Evropske unije i mi ćemo taj zadatak da ostvarimo. I vi znate, za razliku od drugih kada mi kažemo da ćemo naš zadatak da ostvarimo, onda je to sigurno“, siguran je bio pre 11 godina Vučić.
I mesec dana ranije govorio je da bi rok za ulazak u EU trebalo da bude 2020, a „možda da probamo i pre toga“.
„Mislim da mi moramo da sebi kažemo da li 2020. ili 2027. Govorim o realnim datumima. I ja mislim da naš cilj treba da bude 2020. ulazak u EU. Pre toga će nam se mnogo toga omogućiti. Možda da probamo i pre toga, ali ja govorim o tome što treba da bude naše poslednje vreme za ulazak Srbije u EU i mislim da to možemo da postignemo“, insistirao je.
Ukoliko se sprovedu reforme, završetak pregovora sa EU moguć je za šest godina, bio je uveren Vučić na kraju 2013. godine.
„Govoreći o članstvu Srbije u EU, prvi potpredsednik Vlade ocenio je da je cilj 2020. godine teško ostvariv, ali moguć. Vučić je rekao da je moguć završetak pregovora za šest godina i punopravno članstvo u Uniji ukoliko sprovedemo reforme“, preneo je RTS tada.
Na početku 2014. istakao je da do 2018. godine Srbija mora da završi svoje obaveze, a onda je na EU da li će je primiti u članstvo 2020. godine.
„Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić poručio je danas da je cilj Srbije da posao oko pristupanja EU završi do 2018. godine, a da očekuje da će 2020. Srbija postati punopravni član Unije. ‘Naš cilj je da sve što je do nas završimo do 2018, a onda nije više na nama da li ćemo u EU biti primljeni 2020“, rekao je Vučić novinarima u Vladi Srbije, navedeno je na sajtu SNS-a.
Pola godine kasnije, posle vanrednih parlamentarnih izbora, Vučić, sada kao predsednik Vlade Srbije, izjavljuje da „nikada nije lagao naš narod“ da će Srbija do 2020. biti deo EU, već da ćemo do 2019. „mi da ispunimo ono što je do nas“.
„Nikada nisam lagao naš narod u Srbiji i da kažem bićemo sigurno do 2020. deo Evropske unije. Ja sam rekao da ćemo mi da ispunimo ono što je do nas, ono što mi možemo i što moramo da uradimo do 2019, a onda je na Austriji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim evropskim zemljama da donesu odluku da li žele da nas prime u EU ili ne“, kazao je Vučić, preneo je FoNet.
Prošle su i 2018. i 2019, a polovinom 2020. Vučić navodi kako veruje da će do kraja mandata Vlade, koja treba da se formira posle još jednih parlamentarnih izbora, Srbija završiti pregovore sa EU o članstvu, dodajući da bi „bilo realno“ da 2026. „postanemo članica EU“.
„Verujem da na kraju mandata sledeće Vlade, tj. ove Vlade, koju ćemo sada da formiramo, završimo pregovore o članstvu sa EU. To znači do kraja 2024. godine. Što znači da bi bilo realno da 2026. postanemo članica EU. To je moja nada, to je moje verovanje, a ja više od toga ne mogu da vam kažem. (…) Mislim da je suština odnosa upravo u ovom trenutku, i u budućnosti će biti, između Srbije i EU, odnosno kako da Srbija ubrza svoj put, ali i kako da Srbija dobije garancije od EU da ukoliko ispuni ono što se od nje traži, pre svega po pitanju različitih reformi i, naravno, pre svega zbog naših građana, da može da dobije zeleno svetlo u Evropi“, rekao je Vučić, preneo je RTV 2020. godine.
Skoro godinu dana kasnije, u maju 2021, Vučić navodi da i pored toga što bi Srbija „volela da postane članica EU“, ona je „nikada neće prihvatiti kao punu članicu“, čak i ako ispuni sve uslove.
„Srbija bi volela da postane članica Evropske unije, ali i ako ispuni sve potrebne uslove, Unija je nikada neće prihvatiti kao punu članicu, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pragu za češki javni servis Radio Plus (Česky rozhlas Plus). On je u tom kontekstu rekao da mnogo treba da se uradi da se poboljša vladavina prava, ali da je pitanje Kosova veliki problem. ‘Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, a 22 zemlje članice od 27 ga priznaju’, rekao je Vučić i obećao da će se Srbija približiti standardima i političkim pozicijama u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima EU. On je naveo da je otvoreno rekao Briselu da Srbija ima sopstvene interese, koje mora da brani. ‘Ne možemo da pucamo sebi u nogu ako imamo podršku Rusije i Kine u vezi sa našim teritorijalnim integritetom. I zato, zašto bismo rekli išta protiv njih“, rekao je u maju 2021. Vučić, prenela je Slobodna Evropa.
U septembru te godine, na Strateškom evropskom forumu na Bledu, Vučić saopštava da „entuzijazam za pristupanje, ne samo u Srbiji, više ne postoji kao što je nekada postojao“.
„Pošto sam jedini koji predstavlja zemlju koja nije članica EU nemam pravo da delim kritiku o budućnosti EU i zato ću govoriti o srpskom putu u Uniju. EU je najbolje mesto na svetu za građane po pitanju životnog standarda, demokratije, ljudskih prava. U to nema sumnje’, kazao je Vučić i dodao da EU gubi ekonomski značaj u svetu. Vučić je rekao da svi govore o vladavini prava, zelenoj agendi, a kada se dođe do Zapadnog Balkana kaže se da taj region kulturno pripada EU i da će jednog dana postati članice. ‘Kazao bih sada nešto iskreno i nadam se da se nećete ljutiti. Entuzijazam za pristupanje, ne samo u Srbiji, više ne postoji kao što je nekada postojao. Krenuli smo da nalazimo svoje načine za podsticanje privrednog rasta“, naveo je on, a preneo je Tanjug.
Neposredno nakon napada Rusije na Ukrajinu, u februaru 2022, u Srbiji je bila u toku još jedna predizborna kampanja, a predsednik Srbije i predsednik (raspuštene) Skupštine Ivica Dačić upoznavali su javnost sa stavom države prema aktuelnim događajima.
Dačić je izražavao sumnju u mogućnost prijema Srbije u EU, dok je Vučić nastojao da ostavi utisak nekoga ko se opravdano nada.
„Šta će nama doneti osuda Rusije? Hoće li SAD da povuku priznanje Kosova? Hoće li prestati da traže učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije? A, sa druge strane, osuda Rusije i uvođenje sankcija će pomoći da Kosovo dobije nezavisnost. I neko sada nas pita šta ćemo mi da radimo. Što nas pitate? Mi ćemo da radimo u interesu Srbije. I zato mislim da je odluka koju je doneo predsednik Republike, odnosno Savet za nacionalnu bezbednost, visoko državno odgovorna. Neki mediji su objavili da smo se mi nešto svađali, a nismo se svađali nego smo raspravljali o formulaciji. Možda su moje formulacije, svakako, verovatno, bile malo oštrije, jer nisam u mandatu i nemam takvu vrstu odgovornosti. Ali, generalno gledano, mi, kada bismo uvodili sankcije i narušili naše odnose sa Rusijom i Kinom, mi bismo odsekli granu na kojoj sedimo i čuvamo naš državni i nacionalni interes. A sa druge strane, da li imamo bilo kakvu, da tako kažem, šargarepu? Šta, nećemo ući u EU 2030. nego koje godine, ako ovo ne uradimo? 2050?“, pitao je Dačić.
Vučić: Ja se nadam da hoćemo.
Dačić: Dobro, ti se nadaš, ali ja pričam šta je realno. Svi se mi nadamo.
Vučić: Ja mislim da ja pričam realno.
Dačić: Svi se mi nadamo. Ja samo kažem da to više ne pali. Ovaj narod tome više ne ve… Sada je narod uplašen time što će neko nama sada da preti iz Brisela.
Na tvrdnju tadašnje ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović da Srbija „u narednih pet do sedam godina može da računa na članstvo“, Vučić odgovara da nije toliki optimista.
„Uvek sam bio neko ko je realista, ali Jadranka svakako dobro zna odnose u EU. Zavisi od geopolitičke situacije. Sada ste mogli da vidite da kada je to u geopolitičkom interesu EU možete da dobijete kandidatski status i da u smislu pripreme za članstvo u EU ništa ili malo toga ste uradili. Ali, geopolitički im odgovara. Oni koji su uradili mnogo više, poput Albanije, Severne Makedonije, BiH, nisu dobili ništa. Tako da, verovatno, ona to zna bolje nego ja. Ne znam, ja nisam takav optimista, uvek sam, čini mi se… Uvek se uzdam najviše… Naravno da je naš put evropski put i da na njemu moramo da istrajemo, ali pre svega se uzdam u naše snage i za mene je najvažnije, da budem sasvim otvoren prema vama, to da smo mi pokazali da možemo svojim radom, opstajući i ostajući na evropskom putu, ali čuvajući i svoja tradicionalna prijateljstva, da zemlju toliko unapredimo, do gotovo neprepoznatljivosti“, naveo je Vučić u leto 2022. godine, na TV Pinku.
U oktobru 2022. predsednik Srbije izjavljuje da suština predloga za rešavanje pitanja Kosova, koji su iznele Francuska i Nemačka, jeste da Srbija dopusti ulazak Kosova u međunarodne institucije i organizacije, uključujući UN, a da će zauzvrat dobiti „brzi ulazak u EU“.
„Što se tiče samog papira, ja ne mogu da ulazim u detalje, jer taj papir i dalje nije javan, ali ću reći šta je suština. Suština je u tome da Srbija dopusti ulazak Kosova u sve međunarodne institucije i organizacije, uključujući i UN. Srbija će za to, nije to precizirano, ali dobila bi brzi ulazak u EU i verovatno značajne ekonomske koristi. (…) Rekao sam da je za Srbiju i zbog Ustava, ali ne samo zbog Ustava naše zemlje, neprihvatljivo da Kosovo bude članica UN i to će nositi svoje posledice“, tvrdio je u oktobru 2022. godine, preneo je RTS.
Već narednog marta, dodao je:
„Imamo mnogo toga još da uradimo na razvoju demokratije, prava ljudskih i sloboda, u mnogo oblasti još da napredujemo, ali moram da budem sasvim iskren, znam i neke zemlje EU koje po tom pitanju nisu mnogo ispred nas ili nisu uopšte.“
Tih dana ponovio je da se Srbija nalazi na evropskom putu.
„Srbija bi želela da postane punopravni član EU. Ali, Srbija zna, takođe, da to ne zavisi uvek samo od nas. Da bismo mi ispunili ono što se od nas i formalno očekuje jeste mnogo toga vezanog za Prištinu i naš dijalog sa Prištinom. Takođe, ono što, čini mi se, smo uvek sa radošću prihvatali to je da moramo još mnogo reformi da obavimo i ponosimo se reformama u oblasti pravosuđa koje smo proveli od januara meseca do danas. I verujem da će u maju Evropska komisija to prikazati u svojim izveštajima. Imamo mnogo toga još da uradimo na razvoju demokratije, prava ljudskih i sloboda, u mnogo oblasti još da napredujemo, ali moram da budem sasvim iskren, znam i neke zemlje EU koje po tom pitanju nisu mnogo ispred nas ili nisu uopšte. I ne mislim da su to ključni razlozi po kojima će neko da ceni da li pripadamo porodici evropskih naroda ili ne. Naprotiv, kada sam rekao da ne zavisi samo od nas, zavisi i od političke situacije i političkih odnosa u samoj EU, različitih blokova, različitih interesa. Neću da pričam samo o tome da je postojao zamor u odnosu na proširenje, to je bila jedna tema, danas imate mnogo drugih tema i ne zaboravite da je Srbija u proteklih godinu dana bila bezbroj puta optuživana kao neko ko jedva čeka da po Putinovom nalogu remeti odnose u regionu, da ćemo da napadnemo jedne, pa druge, pa treće i tako dalje. I sve se to pokazalo kao notorna laž i nikoga nije bilo briga da kaže ‘izvinite Srbi, izvinite građani Srbije, što smo obmanjivali svetsku javnost o vašoj ulozi’, ali i to je dovoljno govorilo o raspoloženju unutar EU za prijem novih članica“, kazao je.
U avgustu 2023, posle sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Atini, Vučić je govorio o „objektivnim razlozima u samoj Uniji”, zbog kojih nije realno očekivati proširenje EU.
„Razgovarali smo o strateškim stvarima, takođe, i mislim da je važno da kažem da mi moramo da znamo da očekujemo u decembru, da i više od samog datuma za otpočinjanje pregovora dobiju Moldavija i Ukrajina. One su dobile kandidatski status, sad treba da dobiju i datum za otpočinjanje pregovora, sad očekujem da dobiju i više od toga. Što se nas drugih tiče… Za nas je važno ovo što je najavila gospođa Fon der Lajen sa tom politikom rasta i podrškom politici rasta, to nam je zaista od velikog značaja. Ali, mi moramo da imamo u vidu šta je apsorpciona moć EU, dakle oni u ovom trenutku od 27 zemalja imaju 10 zemalja koje finansiraju sve ostale. Pričamo o realnim stvarima, pustite maštarije. Ja sam čuo i sinoć maštarije nekih koji su bili gosti, koji kao deca pričaju o tome kako će prekosutra da postanu članovi EU, prosto nije realno. I to ne zbog toga što će uvek da vam nađu – ‘aha, ne valja ti što ti pomoćnik zamenika osnovnog tužioca i zamenik zamenika pomoćnika višeg tužioca nije postavljen na taj i taj način’, što će uvek nešto da izmisle na takav način, već zato što postoje objektivni razlozi u samoj Uniji“, kazao je na TV Pink u avgustu 2023. godine.
Ako vi stavite članstvo Kosova u UN kao deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju, izjavio je predsednik Srbije u decembru 2023.
“Ja ne mislim da je moguće da to bude u celini deo progovaračkog poglavlja zato što bi time defakto zatvorili vrata za Srbiju. Postoje stvari koje smo mi rekli šta je to što hoćemo da implementiramo, kako i to sam nebrojeno puta rekao i Šolcu i Makronu i svima drugima, šta je to što je apsolutno nemoguće. Ako vi stavite članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju. Ne verujem da je to moguće i prosto mislim da takvu odluku neće doneti. Što se tiče drugih stvari u Briselu kojima su govorili o tome da smo mi spremni da otvorimo klaster ceo, što je više poglavlja odjednom, ja znam da jesmo. I u tom ekonomskom i energetskom smislu mi smo dovoljno spremni i, čini mi se, ne samo da otvorimo, već i posle izvesnog perioda ili posle kratkog perioda i zatvorimo ta poglavlja, ali su oni dodali da to zavisi naravno od razgovora sa Prištinom. Tako da je za mene važno i to da ljudi vide, važno je da budemo na evropskom putu, važno je da pošaljemo i dobre poruke po tom pitanju, ali je važno da ljudi vide da zemlja dobro radi. Da i naša ekonomija, da i kada radimo na energetici da radimo dobre stvari za zemlju, da radimo ono što podržava EU, a da u stvari to zavisi od političkih kriterijuma, a to je uvek Kosovo i Metohija“, prenao je Vučićeve reči RTS.
A nakon što su u aprilu ove godine ministri inostranih poslova država članica EU usvojili izmene poglavlja 35 u pristupnim pregovorima sa Srbijom, koje se odnose na obaveze preuzete Sporazumom o normalizaciji odnosa sa Kosovom postignutim u Briselu i njegovim Aneksom o primeni dogovorenim u Ohridu, u Beograd dolazi evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
On je izjavio kako se nada da će Srbija postati članica EU pre isteka mandata naredne Evropske komisije 2029. godine, dok je predsednik Srbije poručio:
„Moja je procena, zapamtite moje reči, nisam to čuo ni od koga iz Evrope, kad god da bude ulaz niko neće ući pre, možda samo simultano, istovremeno sa Ukrajinom“.
“Mi smo danas od komesara Varheljija mogli da čujemo jedan optimističan plan. On očekuje da u narednom mandatu se napravi veliki ‘Big beng’ ili veliko proširenje Evropske unije, u kojem bi trebalo da učestvuje Srbija. To bi za nas bile izuzetne vesti, osim što mi smo, nažalost, to više puta slušali. Ali, posmatrajući geopolitičku situaciju, poznavajući, znajući ozbiljnost i odgovornost gospodina Varheljija, verujem da je govorio i iz srca i iz glave koliko i zna i koliko je moguće predvideti te događaje. Ja nisam siguran da je toliko godina unapred moguće sve predvideti, ali mi ćemo da se spremamo, da budemo što bliži i ja se nadam da, ukoliko nam ono što je s pravom zamerio Oliver Varhelji, a to je naša neusaglašenost sa njihovom spoljnom politikom, ne bude smetnja, sasvim sam siguran da ćemo otvoriti i treći klaster, mnogo novih poglavlja i da ćemo se približiti ukupnom otvaranju gotovo svih poglavlja do kraja godine. To bi bio veliki zamajac i veliki pomak napred, a šta da ja radim… Nismo mi baš savršeni da možemo da ispunimo sve što se od nas traži. Ono što kažemo da ćemo da ispunimo to ćemo da ispunimo, ali još Vlada Srbije i predsednik Srbije ne funkcionišu po principu faksa i mejla da nam se pošalju, da nam neko pošalje i da onda mi moramo to da slušamo. Prosto, onda nam nije potrebna ni Vlada ni predsednik“, rekao je Aleksandar Vučić u maju ove godine.
***
BONUS VIDEO – GOST Jelica Minić EVROPSKI POKRET U SRBIJI
