47
Novi (stari) ministar policije naglas je priznao ono što cela Srbija zna - Vučiću svašta možete da pričate, ali mu ne pominjite Partizan.
Na predizbornom skupu održanom juče, u utorak 28. maja u hali „Ranko Žeravica“ na Novom Beogradu, desilo se nešto nesvakidašnje. U pokušaju da verovatno bude duhovit, lider SPS i ministar policije Ivica Dačić izrekao je jednu veliku istinu o tajni koja to zapravo više nije.
„Poštovane dame i gospodo, braćo i sestre, a moram da kažem i ono naše, drugarice i drugovi, ja sam u ovu halu prvi put ušao 1985. godine, istina, gledajući klub čije ime ne smem da spomenem ovde zbog predsednika, da se ne bi ljutio, a istini za volju, ovo je i onda, a i sad bila najbolja hala za košarku. Ovde je atmosfera zajedništva, koja pokazuje jedinstvo srpskog naroda i snagu. Pokazuje da kad god je Srbiji teško, da bismo bili uspešni moramo da budemo zajedno i jedinstveni“, rekao je Dačić u svom lamentu o preko potrebnom zajedništvu Srba sad kad je doneta Rezolucija o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.
Zašto Dačić ne sme da pomene klub za koji navija? Zašto to nervira Vučića? U kojoj mi to diktaturi živimo, pa jedan ministar policije, čovek u vrhu svake vlasti, ne želi javno da se opredeli kako ne bi navukao gnev najmoćnije političke figure u državi? I da li to znači da je Vučić diktator, da je Dačić toga svestan i da mu udovoljava, samo kako ga ne bi naljutio?
Odgovori na sva ova pitanja više su nego jasni za svakog ko je u Srbiji proveo duže od nedelju dana u proteklih 12 godina, koliko traje Vučićeva (straho)vlada.
PROČITAJTE JOŠ:
47
11
9
16
Počelo je kao šala, ali svima kojima su crno-bele boje u srcu ostao je zaleđen kiseli osmeh, jer cifre govore bolje od svih naših utisaka. U fudbalu Crvena zvezda, klub za koji Aleksandar Vučić neskriveno navija, upravo je proslavila sedmu uzastopunu titulu. Devetogodišnji niz osvajanja regionalne ABA lige u košarci, jedine zapravo bitne na ovim prostorima (jer omogućava igranje Evrolige), prekinut je prošle sezone, ali Zvezda i u drugom najpopularnijem sportu ubedljivo i dugo ima premoć u odnosu na Partizan.
I dok je u fudbalu svakom s dva oka i dva grama mozga jasno da crveno-beli imaju mnogo jači tim jer je ekipa višestruko skuplja u odnosu na crno-bele, u košarci su se stvari donekle izjednačile tek s povratkom Željka Obradovića na klupu Partizana. Do tada, situacija je bila kao u fudbalu – veći budžeti, jači timovi, sve u korist zvezdaša, i tako godinama…
Ni u ostalim sportovima nije drugačije. Tamo i gde nema Zvezde, nema ni Partizana, osim baš retkih ekscesa poput sporadičnih titula u odbojci ili kupa u rukometu. Vaterpolo valjda ne bi ni trebalo pominjati, sedmostruki šampion Evrope danas je sveden maltene na omladinski pogon, bez bazena s toplom vodom u kome deca mogu da treniraju.
Mržnja je, dakle, velika i uspon jednog kluba, a sunovrat drugog koincidira s osvajanjem vlasti onog koga Dačić ne sme da pomene, da ga ne naljuti. Slučajno?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare