30
Nerazumevanje Ivice Dačića za odluku Borisa Miloševića da prisustvuje skupu povodom obeležavanja akcije hrvatske vojske “Oluja”, potpuno je logično ako se uzme u obzir stranačka pripadnost i dalje aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije. Ono što je problematično, jeste to što osobe poput Dačića nameću svoj stav drugima ljudima, koji, za razliku od njega, ne žele da žive u prošlosti i grade svoje karijere negujući ratne traume.
Prethodne večeri građani Srbije imali su priliku da prisustvuju još jednoj nacionalističkoj tiradi odlazećeg ministra spoljnih poslova, koji kad su u pitanju odnosi sa komšijama, baštini politiku nekadašnjeg rukovodstva Socijalističke partije Srbije, predvođene Slobodanom Milošević.
A kako bi drugačije mogli da objasnimo reči Ivice Dačića, koji je pokušaj da se izađe iz nacionalističkog narativa, posmatra kao davanje legitimiteta “Oluji”, navodeći da oni koji pravdaju Miloševićev potez (konkretno Pupovac) “ulaze u kliše” kojim se osuđuje Beograd.
“Nije to prekretnica da su se oni promenili, već da smo mi dali legitimitet Oluji”, rekao je, između ostalog, prethodne večeri Dačić, gostujući u emisiji “Oko” na Radio televiziji Srbije.
I zaista, možda postupak Borisa Miloševića neće biti značajna prekretnica u promeni odnosa između Hrvatske i Srbije, ali nesumnjivo može biti korak napred, ukoliko ga zvanični Beograd prihvati kao takav.
Podsećanja radi, neki drugi Milošević, imena Slobodan, kojem je Dačić bio saradnik, nije uopšte razumeo značaj mira, pa je tako njegova politika rezultirala traktorskim kolonama koje su se iz Hrvatske kretale ka Srbiji. Odnosno Kosovu i južnoj Srbiji, pošto im je ulazak u Beograd, odlukom tadašnje vlasti, bio zabranjen – valjda da se ne bi političari iz prestonice potresali.
Upravo ta boljka zvana narzumevanje i nemogućnost da da se sagleda svet “iz tuđih” cipela, uzrokovana željom da se iz Beograda određuje ponašanje građana u Hrvatskoj, jedan od razloga što je srpski narod u toj zemlji ostao bez ognjišta, izvesnije budućnosti, a mnoge je ta sebičnost, nažalost, koštala i života.
Stoga je lako je ministru Dačiću da iz udobne fotelje u Beogradu drži pridike Borisu Miloševiću i Miloradu Pupovcu kako bi trebalo da se ponašaju kao Srbi u Hrvatskoj. Da ih uči patriotizmu i šta znači izdaja srpskih nacionalnih interesa. Doduše, videli smo kako izgleda odbrana nacionalnih interesa u režiji SPS pre 25 godina.
“Da su ljudi koji su odgovorni u srpskoj politici učinili nešto na vreme da se ne dogodi egzodus, da se prihvate dugo pripremani planovi koji su omogućili integraciju Srba u Hrvatskoj, za koju u Hrvatskoj nije bilo razumevanja, ali ne razumem zašto je nije bilo na srpskoj strani”, glasio je jedan od odgovora Milorada Pupovca na optužbe Ivice Dačića o “legitimizaciji akcije ‘Oluja’”.
I zaista, šta je uradila Socijalistička partija Srbije, država Srbija da zaštiti tamošnje Srbije. Osim što je zbog njihove politike, nekada ozbiljna i uticajna zajednica Srba u Hrvatskoj faktički svedena na marginu? Koji je rezultat iza sebe ostavio SPS, izuzev zločina, traktorskih kolona, raseljenih i trajno traumatizovanih ljudi? Gde je izostalo ono “izvinite Srbi zbog toga što smo vas ostavili u nemilosti?”
Nije ga bilo, kao što i ministru Dačiću nedostaje moralnog skrupula da makar zaćuti kad su ovakve teme u pitanju. Ne mora da misli dobro o gestu Borisa Miloševića, ali ne mora ni drugima da drži lekcije. Istorija je tu da nas opomene kako to izgleda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
