Građani Srbije su umereno zainteresovani za politiku, a među temama koje ih najviše interesuju su rad lokalne samouprave i dijalog Beograda i Prištine, izjavio je danas savetnik za javne politike i istraživanja u Crti Vujo Ilić.
On je predstavio rezultate istraživanja „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020“. koje je rađeno telefonski, slučajnim uzorkom na 1.010 ispitanika od 16. do 22. novembra prošle godine.
Ilić je rekao da je istraživanje pokazalo da je manje od dve petine građana zainteresovano za politiku, da je isto toliko nezainteresovano, a da je jedna petina umereno zainteresovana.
Građani nisu mnogo zainteresovani za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe partija ili rad nevladinih organizacija.
Istraživanje je pokazalo da bi priznanje nezavisnosti Kosova zabrinulo 70 odsto građana, da bi oko 20 odsto bilo ravnodušno i da bi jedan mali deo to „obradovalo“.
Kada je reč o pristupanju Evropskoj uniji, među onima koji podržavaju evrointegracije najviše je visokoobrazovanih, trećinu bi obradovalo odustajanje od EU i okretanje Rusiji i Kini, dok bi zbog takvog rezultata jedna petina građana bila zabrinuta.
Ilić je rekao da bi prema odgovorima ispitanika izlaznost na izborima bila ista kao i prethodnih godina, a da najveći broj ispitanika kao motiv za izlazak na izbore navodi osećanje dužnosti.
Na drugom mestu je mogućnost da se utiče na politiku, kao i da najveću nameru izražavaju stariji građani i građani bliski vlasti, a da su apstinenti rekli da na izbore ne izlaze jer ne veruju u obećanja.
Polovina ispitanika smatra da se do promena može doći na izborima, a jedna trećina građana učestvovala je u akcijama u svojoj lokalnoj zajednici.
Demokratiju kao najbolji sistem podržava polovina ispitanika, dok polovina smatra da je Srbiji potreban jak lider.
Među onima koji podržavaju demokratiju su stariji građani i glasači opozicije, a među onima koji su za „čvrstu ruku“ su stariji građani, ljudi bliži partijama na vlasti, niže obrazovani i oni koji žive van gradova.
Direktorka Crte Vukosava Crnjanski ocenila je u uvodnom izlaganju da je u Srbiji sve manje pluralizma, da su institucije sve slabije i da su građani okruženi govorom mržnje i spinovima.
Ona je ocenila da izjave poput one da se „od demokratije ne može živeti“ i isključivo insistiranje na ekonomskim parametrima vode društvo ka neodrživoj budućnosti.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar