9
Nakon više od decenije na vlasti i niza ubedljivih izbornih pobeda, Srpska napredna stranka je i finansijski najmoćnija politička partija u Srbiji. Ona je na primer mogla da samo novcem koji je u prethodnih devet godina dobila iz budžeta za finansiranje redovnog rada, finansira troškove redovnog rada 38 drugih stranaka i grupa građana. I da joj ostane kusur.
Podaci iz CINS-ove baze Stranačka kasa, u kojoj se nalaze svi prihodi i rashodi stranaka od 2015. do kraja 2023. godine, pokazuju da je SNS u tom periodu iz budžeta za redovan rad prihodovao oko 49,2 miliona evra dok su drugi u iste svrhe potrošili oko 46,5 miliona evra.
Među ostalih 38 stranaka i grupa građana se nalaze i oni koji zajedno sa SNS-om čine vladajuću većinu, kao što je Socijalistička partija Srbije. Tako da kada bi se poredile finansije stranaka iz vladajuće koalicije i opozicije, razlika bi bila još veća, piše CINS.
Od 40 najvažnijih stranaka i grupa građana koji se nalaze u bazi jedna nikada nije trošila novac za redovan rad – grupa građana okupljena oko Vuka Jeremića 2017. godine.
Inače, stranke dobijaju novac za finansiranje redovnog rada samo ako na izborima pređu cenzus i osvoje mesta u lokalnoj, pokrajinskoj ili republičkoj skupštini. Koliko će tačno novca dobiti zavisi od rezultata na izborima, a taj novac se deli srazmerno osvojenim glasovima.
Tako je i zahvaljujući rezultatima na izborima, SNS osigurao da bude finansijski dominantan. Ovakva finansijska nadmoć im je između ostalog omogućila da, kako smo pisali 2021. godine, kupe više nekretnina u Srbiji vrednih ukupno oko 1,9 miliona evra. Osim za potrebe stranke, te nekretnine su vredne i zato što mogu biti jemstvo na osnovu kog će podići kredit, a mogu se i iznajmiti ili prodati.
Takođe, CINS je pisao i kako je Srpska napredna stranka 2014. promenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i omogućila da se novac sa računa za redovan rad može koristiti i za izbore.
Pročitajte još:
Kako je tada za CINS rekao Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija, te izmene se odnose na sve stranke, ali se kod SNS-a najviše taj efekat primećuje.
„To je nešto što su oni koristili verovatno najviše, zbog činjenice da imaju najviše poslanika pa su najviše i mogli da prenesu”, kaže Nenadić.
Advokat Vladimir Tupanjac koji je nekada radio u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti Agencije za sprečavanje korupcije kaže da to pokazuje da u političkom životu kod nas nema ravnopravnosti.
„Imajući u vidu da je svakako nestalo ideja i ideologija, mislim da može da se kaže sasvim slobodno: oni koji imaju više novca pobeđuju na izborima.“
Iz budžeta, pored novca za redovan rad, stranke dobijaju i za izborne kampanje. One mogu i same da prikupe novac iz drugih izvora kao što su donacije građana i pravnih lica, članarine, iznajmljivanje imovine ili takozvane „ostale“ prihode, gde stranke prijavljuju ono što se u ostale kategorije ne uklapa.
Između ostalog to dolazi od kamata, prodaje imovine ili naplate troškova nakon sudskih postupaka.
Na osnovu svega ovoga, SNS je za devet godina prihodovao ukupno oko 76,1 milion evra, od čega oko 68,1 milion evra iz budžeta. Ostatak je uglavnom dolazio iz donacija, a o sumnji u njihovu zakonitost CINS je već pisao.
Druga po prihodima je Socijalistička partija Srbije.
Ona je u periodu od 2015. do kraja 2023. godine prihodovala oko 25,7 miliona evra ali kod njih razlika između novca iz budžeta i drugih izvora nije toliko velika kao kod SNS-a. Naime, oni su iz budžeta prihodovali oko 13,3 miliona evra, a još oko 12,4 miliona evra od građana, izdavanja nekretnina i ostalih prihoda.
CINS je već pisao da je SPS nasledio veliki broj nekretnina po Srbiji i od njihovog iznajmljivanja je u proteklih devet godina zaradio oko 3,8 miliona evra.
Deo njihovih „stanara“ su i javne institucije, a stučnjaci sa kojima smo pričali tu praksu smatraju neprihvatljivom i vide je kao još jedan način da stranka dobija novac iz budžeta.
Svi ostali politički akteri su daleko ispod ove dve stranke po prihodima.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
