U protekle dve godine udvostručen je broj odluka poverenika za informacije od javnog značaja kojima se zahtevi građana, novinara i drugih koji traže informacije od različitih institucija vraćaju na ponovno odlučivanje, pokazuju podaci koje je analizirao Centar za istraživačko novinarstvo (CINS).
Takvih odluka je od 2015. godina do septembra 2019. godine bilo oko 500, dok ih je od septembra 2019. do 23. septembra ove godine bilo više od 900, pokazuju podaci poverenika.
Povećanje broja odluka kojima se zahtev vraća na ponovno odlučivanje poklapa se sa dolaskom Milana Marinovića na mesto poverenika za informacije od javnog značaja.
U razgovoru za CINS, Marinović navodi da je za to odgovoran Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je počeo da se primenjuje krajem avgusta 2019. godine, jer od tada organi vlasti zbog privatnosti uskraćuju podatke češće nego ranije.
Mi ne možemo znati kojim sve privatnim podacima raspolaže organ vlasti da bismo rekli dajte ili nemojte dati (informacije). Tako da im vraćamo da provere kojim ličnim podacima raspolažu sa uputstvom koje lične podatke moraju da zaštite, a koje lične podatke mogu da daju, objasnio je Marinović.
Dodaje da poverenik ne može da utvrdi da li je to što je organ vlasti napisao istina, pa mnogo toga zavisi od njihovih odgovora na žalbe koji su često neodređeni.
Prema rečima Marinovića, prilikom odgovaranja na žalbe organi navedu da im je podneto puno zahteva ili da se traži puno informacija, ali poverenik ne shvati da li oni uopšte poseduju traženu informaciju.
Moramo prvo da im poništimo (rešenje kojim odbijaju zahtev) i da kažemo proverite da li imate (informaciju), pa ako imate onda odlučite i da li i posle našeg poništavanja postoje osnovi za uskraćivanje ili ne, objasnio je Marinović.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar