Posle saznanja da Uprava za sprečavanje pranja novca proverava račune petoro aktivista, među kojima su Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta i Nebojšu Petkovića iz udruženja “Ne damo Jadar”, odnosno da je još jednom zloupotrebljena za progon neistomišljenika vlasti, valjalo bi nadležne institucije podsetiti na one ljude i njihove kompanije čije poslovanje godinama “bode oči” javnosti. Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista planira da povede brutalnu borbu s korupcijom, kakvu je u januaru najavio, mogao bi da krene od ovog spiska.
Nedeljnik “Radar” pre nekoliko dana je objavio da je pomenuta Uprava, s potpisom v. d. direktora Željka Radovanovića, a pozivajući se na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, tražila proveru računa petoro aktivista i to u svim bankama u Srbiji.
“U dopisu od 31. decembra 2024. traži se provera računa Maje Stojanović iz Građanskih inicijativa, Katarine Đukić, koordinatorke ProGlasa i Sofije Todorović, direktorke Inicijative mladih za ljudska prava. Zatim je 16. januara 2025. tražena provera računa Predraga Voštinića iz Lokalnog fronta u Kraljevu (u dopisu mu je pogrešno prezime Voštanić, ali smo sa njim potvrdili matični broj) i 23. januara za Nebojšu Petkovića iz udruženja „Ne damo Jadar“. Njih su ranije verbalno napadali predstavnici vlasti, zloupotrebljavane su i druge institucije za njihov progon, a neki su i fizički napadani”, piše Radar i dalje navodi da se u svim dopisima iz Uprave, koje je potpisao direktor Radovanović, inače bivši pripadnik BIA, traže iste provere.
“Promet po dinarskim i deviznim računima sa navedenim osnovnim prilivima i odlivima i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate sa računa. Trenutni saldo po računima. Podatke o licima ovlašćenim za raspolaganje sredstava po tim računima. Da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica. Dokumentaciju i podatke o transakcijama u kojima su imenovana lica nalogodavci nostro ili korisnici loro doznaka (SWIFT poruke i dokumenta na kojima su sprovedena saglasna knjiženja). Da li lica poseduju sefove i da li su ovlašćena po sefovima drugih lica. I sve druge raspoložive podatke i dokumentaciju koja se odnosi na poslovne aktivnosti navedenih lica (npr. ugovori o kreditima, ugovori o jemstvu, garancije, kao i druga dokumentacija u kojoj se lica javljaju kao potpisnici ugovora ili su u svojstvu ovlašćenih lica)“, navodi se u dopisima u koje je ovaj nedeljnik imao uvid.
Ova Uprava je na isti način zloupotrebljena i 1. januara 2019. kada je tražena provera bankovnih računa i transakcija pojedinačno za dvadeset novinara, aktivista i političara, uz još 37 organizacija, među kojima su i novinarske istraživačke redakcije.
Govoreći o novom napadu na neistomišljenike vlasti, advokat Božo Prelević kaže da je nepregledan spisak onih ljudi i njihovih firmi koje bi trebalo proveriti, pre navedene petorke.
“Recimo izvođače i podizvođače na krucijalnim građevinskim projektima, putevima, železnici, stadionima, EXPO, koji često budu plaćeni i nekoliko puta više od realne cene. Onda, imamo sportske klubove. Užasan klinč je oko toga ko će biti na čelu sportskih saveza, Olimpijskog komiteta, Zvezdi, Partizanu… Naravno, tu su svi oni koji su u svojim oblastima praktično preuzeli celo tržište i imaju enormne prihode. Da vidimo koje su to firme koje su danas otvorene, a sutra već imaju milionske profite na svojim računima. Ne postoji biznis na ovom svetu u kome je tako nešto moguće. Kad bi se to zatim ukrstilo sa poslovima koje ta firma dobila, lako se može zaključiti da oni nisu vlasnici tog profita, već da moraju da ga podele s ljudima u stranci, jer jedino tako dolaze do novih poslova”, kaže Prelević.
On kao primer navodi da su cene naših puteva, jednake iznosima koje izdvaja Norveška, što je neverovatno.
“A kod njih imaš put pa tunel, put pa tunel… Pogledajte recimo kolika je cena Moravskog koridora kod nas, pa to je nesvatljivo za ravnicu. Da zaključim, vlast koja misli da treba da proverava imovinu jednog Predraga Voštinića, gde uveren sam nema bogzna šta, te da je to otprilike ravno imovini prosečnog građanina Srbije, a ne proverava Milenijum tim ili Južnu Bačku, to samo za sebe govori da ta vlast pokušava da se osveti svojim neistomišljenicima. Kad to radi neka agencija, onda se njen direktor nacrtao za krivično gonjenje. Ili radiš za sve građane ili pomažeš tiraniju po nalogu stranke”, kaže Prelević i zaključuje:
“Na posletku, dovoljno je videti broj nekretnina koje su stranački funkcioneri SNS pokupovali po Italiji ili Španiji. Oni to kriju, ali nema sumnje da će sve to jednog dana biti obelodanjeno”.
Ova izjava je data u kontekstu informacija koje su se nedavno pojavile u javnosti, o čemu su pisali i strani mediji, da je Trst postao najpoželjnija destinacija za funkcionere SNS. Ranije se spominjala vila gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, a sad se spekuliše da upravo u ovom gradu boravi i bivši ministar Goran Vesić.
Tema je nedavno bila i Micotakis vila u kojoj se venčao bivši ministar Nebojša Srefanović.
Bivši portparol Ministarstva odbrane Petar Bošković objavio je fotografije s ovog venčanja na društvenoj mreži X, uz sledeći komentar:
“Gospodo, to što Stefanović uživa u Grčkoj u bivšoj vili Micotakisa koju je kupio svojoj dragoj to je u redu, ali što uživa u državnom objektu u Ljutice Bogdana i zašto ima stalnu pratnju, a već dve godine nije ministar? To mi plaćamo“.
Tema javnosti godinama je i imovina ministra finansija Siniše Malog. Dovoljno je samo setiti se afere “24 stana u Bugarskoj”. Tu je i potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin sa kupovinom stana za koji mu je novac dala suprugina tetka iz Kanade.
Ne treba zaboraviti ni kuma predsednika Srbije Nikolu Petrovića.
Bivši direktor “Elektromreže Srbije“ dovodio se u vezu sa 10 malih hidroelektrana, koje su prema pisanju CINS-a, samo 2021. godine od države dobile oko 3,1 milion evra.
Mediji su pisali da se veći deo tih malih hidroelektrana nalazi u vlasništvu firme „Eco Energo Group“, koja je 2010. godine postala prvi povlašćeni proizvođač struje u Srbiji, a čiji je Petrović suvlasnik. One su 2020. godine od države su dobile gotovo 1,9 miliona evra za struju proizvedenu u mini hidroelektranama, a kompanije povezane sa njim zapravo su godinama unazad dobijale milionske iznose novca za „čistu struju“. I 2019. Petrovićevim kompanijama bilo je isplaćeno 2,3 miliona evra, 2018. godine njegove firme dobile su 3,1, a 2017. 2,9 miliona evra.
KRIK je pisao i da je Petrović 2016. bio vlasnik ofšor kompanije „Arkshore International“ na Britanskim Devičanskim ostrvima, preko koje je imao račun u Švajcarskoj u vreme dok je bio direktor EMS-a. Vlasništvo nad tom firmom nije prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije i time počinio krivično delo, jer je po zakonu bio dužan da to učini.
Takođe, prema pisanju pomenutog istraživačkog portala, ta firma nije jedina ofšor kompanija koju je imao Petrović. U januaru 2019. osnovao je kompaniju „Fabergé Advisors” u Luksemburgu i tako tajno ušao u niz poslova u Srbiji – uvoz lekova, razvoj tehnologije za solarnu energiju, kao i avio-prevoz.
Posredstvom ove firme, Petrović je kupio avio-kompaniju „Air Posh” od Stanka Subotića. KRIK je otkrio da je prodaja obavljena ispod cene, jer je Petrović firmu platio 100.000 evra, a ona u svom posedu ima avion vredan više od pola miliona evra.
Radar je pisao i da je protiv njegove aviookompanije, kao i protiv one koja je u vlasništvu Željka Mitrovića, EASA pokrenula istragu zbog sumnje da nisu pravilno održavali avione, da ih nisu redovno servisirali, da su leteli više nego što je to propisima dozvoljeno, a uz to su prevozili sumnjiv teret, uključujući i ruske oligarhe, bliske Vladimiru Putinu, od kojih je jedan navodno bio i na međunarodnoj poternici.
Tako dođosmo i do kompanija čiji su vlasnici bliski vlastima u Srbiji, a čije su kompanije u poslednjih desetak godina doživele potpuni procvat.
Tu su, pre svega, biznismeni Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, vlasnici “Milenijum tima”, koji su bili poznati i u vreme bivše vlasti, zahvaljući bliskom odnosu sa Dušanom Bajatovićem, direktorom JP Srbijagas i funkcionerom SPS. Oni su se pojavljivali i u nekoliko Bajatovićevih predizbornih spotova, a od Srbijagasa su dobijali poslove gasifikacije i to bez tendera.
Sada se, međutim, vezuju za Srpsku naprednu stranku. Ivan Bošnjak bio je u prvim redovima na konvenciji SNS, koja je održana u decembru 2021. U avgustu iste godine pojavile su se fotografije na kojima se vidi kako se Bošnjak u društvu porodice Vučić, Aleksandra i Danila, veseli pod šatrom na jednoj proslavi.
Kako je ranije pisao KRIK, Predrag Mali, rođeni brat ministra Siniše Malog, godinama je vozio „audi“ u vlasništvu firmi Bošnjaka i Vujka, a sem automobila, biznismeni su mu ustupili i stan u kojem je jedno vreme stanovala devojka Predraga Malog.
“Milenijum tim” za to vreme ušao je u gotovo sve pore srpskog biznisa.
Osnovana je početkom 2003. kao firma za trgovinu prehrambenim proizvodima i otpadom, a danas dobija poslove od gasifikacije, preko izgradnje Beograda na vodi, zatim izgradnje stanova za bezbednjake i puteve, do kupovine banja. U međuvremenu su postali vlasnici Mostogradnje, hotela Jugoslavija, Instituta “Jaroslav Černi” i “Goša”, vinograda kod Novog Sada i vinarije “Šapat”, Navipovih vinograda i kompleksa u Vranjskoj banji.
Pored Milenijum tima, velike državne projekte, dobila je i firma “Termomont” Dejana Burčula.
Beograđani najverovatnije ne znaju da je Termomont gradio fontanu na Slaviji, ali i termodinamičke instalacije na aerodromu „Nikola Tesla“ u Surčinu, garažu na Obilićevom vencu, parking kod Vojnomedicinske akademije i niz drugih objekata. Stručna, ali i šira javnost najvećim delom čuli su Termomont u jeku pandemije koronavirusa budući da je upravo pomenuta firma izvodila radove na izgradnji kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu, Kruševcu, ali i da je bila ključna za gradnju fabrike vakcina u Zemunu.
Još jedna firma koja aktivno sarađuje sa državom, od koje dobija ogromne poslove, je „Energotehnika – Južna Bačka“ u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića. Vlasnik Južne Bačke je inače poznat javnosti kao biznismen blizak SNS-u čija kompanija dobija milionske poslove od države. Samo u periodu od 2013. do 2016. ta firma je zaradila oko 110 miliona evra od javnih nabavki.
BIRN je otkrio i da je za izbore 2012. godine, upravo on bio garant kredita od 55 miliona evra koji je SNS uzeo od Univerzal banke.
Nezaobilazan dvojac u poslovima sa državom su i kontroverzni biznismeni Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.
Obojica su bliska Srpskoj naprednoj stranci, a Radoičić je do slučaja Banjska, bio i potpredsednik Srpske liste. Obojica su pod sankcijama SAD-a, a divide se u vezu sa trgovinom narkoticima i oružjem.
Inače, preko njihove firme “Inkop” su kupili “Novi Pazar put”, a vlasnici su i firme “Doli Bel”, kao i”Granit Peščar”. One su su neretko angažovane na izgradnji puteva po Srbiji.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar