0
Iz redova Srpske napredne stranke sve češće se može čuti da bi cenzus za naredne parlamentarne izbore mogao da bude vraćen na pet odsto, a politički analitičari saglasni su u oceni da praksa promene izbornih pravila neposredno pre izbora ili u godini izbora generalno nije dobra, dodajući da bi taj potez za SNS mogao da bude i mač sa dve oštrice.
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević u razgovoru za portal N1 navodi da bi nenameravana posledica takve odluke vlasti bilo ukrupnjavanje na opozicionom polu političkog spektra.
„Sa cenzusom od tri odsto možemo da zamislimo situaciju u kojoj bi se partije sa desnice poput Dveri, Zavetnika ili Novog DSS-a potencijalno igrale s tim da na izborima nastupe i samostalno. Ukoliko bi, pak, cenzus bio podignut na pet odsto, pojedinačni nastup bio bi rizičan za svaku od tih stranaka i mi bismo onda mogli da očekujemo da bi ih to podstaklo da na narednim izborima nastupe zajedno i lako preskoče izborni prag“, napominje Vučićević.
Prema njegovim rečima, to važi i za partije na građanskom polu opozicionog spektra, jer bi i na toj strani, dodaje Vučićević, podizanje cenzusa moglo da vodi lakšem i jednostavnijem stvaranju koalicija.
„Ukoliko se desi da između tih opozicionih prvaka ne postoje neke velike surevnjivosti koje bi sprečavale da zajednički nastupe na izborima, onda bi SNS možda i odustao od ideje da podigne cenzus na pet odsto. Poigravanje s izbornim institutima, čak i kada akteri misle da to rade ciljano, može da se vrati kao bumerang i zapravo da ih ošteti. Ne bi bilo ni prvi ni poslednji put u izbornoj reformi da promena ima nenameravane posledice“, zapaža Vučićević.
Konstatuje da „trenutno ne znamo skoro ništa o tome kako bi sve to izgledalo“ zato što su, kako navodi, pojedini funkcioneri naprednjaka istovremeno govorili i o podizanju cenzusa za koalicije i uvođenju neke vrste diferenciranog izbornog praga.
„Ne bih čvrsto tvrdio da će do podizanja visine izbornog praga uopšte i doći ukoliko SNS ne bude siguran da mu ta promena definitivno odgovara. To kažem zato što podizanje cenzusa sa tri na pet odsto kod racionalnih aktera neminovno vodi ka jednoj vrsti ukrupnjavanja. One partije koje imaju podršku dva do tri odsto glasača u slučaju podizanja cenzusa verovatno ne bi samostalno izlazile na izbore“, kaže Vučićević.
Da bi eventualno povećanje cenzusa ubrzalo proces stvaranja koalicija smatra i izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar.
„Političke stranke bi dobile podsticaj da smanje rizik neprelaska cenzusa tako što bi nastupile na širim koalicionim listama. Dakle, došlo bi do blagog ukrupnjavanja na ‘ulazu‘ u politički sistem, odnosno u procesu kandidovanja, gde bi se smanjio broj izbornih lista“, ocenjuje Klačar za N1.
Kako kaže, u pogledu reprezentativnosti parlamenta, odnosno na „izlazu“, ne bi bilo dramatičnih promena, a u prilog tome navodi dva razloga.
„Prvo, izborni sistem bi ostao isti i samim tim bi parlament zadržao programsku i ideološku šarolikost, ali bi zatvorene liste i jedna izborna jedinica zadržale slabu geografsku reprezentativnost, izaženu metropolizaciju parlamenta i veliku zavisnost poslanika od stranačkog vrha. Drugo, u parlamentu bi i dalje bio zastupljen velikih broj stranaka i organizacija pošto bi one bile delovi velikih koalicija koje se ulaskom u parlament dele u različite poslaničke klubove“, ističe Klačar.
Prema njegovim rečima, to znači da bi se nastavili efekti indirektne parlamentarizacije.
„U skupštinu uđe tek nekoliko lista, a onda se te liste u parlamentu fragmentiraju, pa mnoštvo na izborima nevidljivih ili malo vidljivih organizacija dobije zastupljenost kroz određenu poslaničku grupu“. Tako da u srpskom parlamentu gotovo po pravilu ima više od 20 organizacija, a nekada i više od 40“, podseća Klačar.
PROČITAJTE JOŠ
0
3
3
Eventualnu odluku vlasti da uoči izbora ponovo izmeni visinu izbornog praga Klačar vidi dvojako – kao izostanak koherentnog pristupa izbornoj reformi i kao deo izbornog inženjeringa, u kome se, kako kaže, elementi izbornog sistema menjaju shodno kontekstu i političkim ciljevima.
„Ako bi se sada cenzus vratio na pet odsto, to bi bio znak da vladajuća koalicija želi da umanji politički pluralizam koji je nastao posle aprilskih izbora 2022. godine. I obratno, vladajuća koalicija je spustila cenzus 2020. godine želeći da podstakne pluralizam u kontekstu najavljenog bojkota izbora te godine“, primećuje Klačar.
Sagovornik portala N1 smatra da je cenzus jedan od krovnih elemenata svakog izbornog sistema.
„Bilo bi dobro da debate o cenzusu i eventualne promene budu deo širih reformskih procesa u izbornom sistemu. Međutim, od vitalnih elemenata cenzus nije najvažniji problem u Srbiji jer su i cenzus od tri i od pet odsto demokratski, već su to u Srbiji izborne jedinice i zatvorene liste. Tako da bi bilo važno usmeriti debatu i promene na pitanja jedne izborne jedinice i zatvorenih lista, pre nego na promenu cenzusa“, navodi Klačar.
Odgovarajući na pitanje kome bi izmena cenzusa mogla da nanese najveću političku štetu, Klačar navodi da bi to mogle da budu stranke i organizacije koje imaju podršku znatno ispod pet odsto i nizak koalicioni potencijal, odnosno oni akteri koji „teško sklapaju i dogovaraju koalicije“.
„Izvesno je da bi opozicija trebalo da se ukrupni u slučaju podizanja cenzusa i da bi najgori scenario za nju bio da do tog ukrupnjavanja uopšte ne dođe jer je pet odsto glasova veoma respektabilan broj. Istovremeno, i vlast je najavila potencijalno samo jednu veliku listu što bi značilo da se za birače može očekivati jasna politička ponuda, visok nivo identifikacije i samim tim manje rasutih glasova“, zaključuje Klačar.
Doskorašnji potpredsednik Narodne stranke i lider budućeg Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić ističe da je neophodno je menjati izborni sistem u Srbiji, ali naglašava da se to „ne radi pred izbore“.
„Srpska napredna stranka u svom maniru, vođena isključivo željom da na sve moguće načine ostvari pobedu na izborima koji nisu fer i pošteni, pribegava toj temi i to uvek radi pred izbore. Izmena visine cenzusa bez kompletne reforme izbornog zakonodavstva ne znači ništa izuzev njihove političke procene šta će im u datom trenutku olakšati ostanak na vlasti“, ocenjuje Aleksić u razgovoru za portal N1.
Kako kaže, ono što se promenilo u odnosu na prethodne izbore jeste činjenica da SNS i njihovi partneri „beleže veliki pad poverenja birača i rejting im je iz meseca u mesec sve slabiji“.
„Zato me ne bi začudilo da vrate cenzus na pet odsto, ali šta god urade siguran sam da posle sledećih izbora više neće ostati na vlasti. Ukoliko se opozicija bude dobro organizovala i ako se bude izborila za bolje izborne uslove, barem u smislu razdvajanja parlamentarnih od lokalnih i pokrajinskih izbora, moći će u tom ambijentu da ostvari ozbiljan rezultat“, uveren je Aleksić.
Smatra da je to jasno i biračima i aktivistima SNS, kojima je „moral sve slabiji i polako odustaju od borbe“.
„Očekujem da će vlast pokušati da nadomesti pad podrške tako što će probati da menja izborno zakonodavstvo i prilagodi ga sebi. Ali šta god Aleksandar Vučić bude uradio, njegovo vreme je isteklo. Od njega se umorila Srbija, pa čak i njegovi birači. Mi ćemo se boriti za naše predloge i ideje, ali na kraju oni imaju većinu u parlamentu i mogu da izglasaju šta hoće. Građani više nisu spremni da čekaju bilo kakve kalkulacije opozicije, već jednostavno moramo da se borimo u uslovima onakvim kakvi jesu“, poručuje Aleksić.
Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović smatra da je „besmisleno menjati izborna pravila šest meseci pred izbore“.
„Takva praksa predstavlja dodatni problem ukupno neslobodnim izborima u Srbiji. Za režim je jedino važno da zadrže zatvorenu Radio-televiziju Srbije i nastavak pritiska na birače po javnim, ali i privatnim preduzećima. Na taj način sve ove godine obezbeđuju sebi da ostanu na vlasti po svaku cenu“, ocenjuje Stefanović.
U razgovoru za portal N1 u junu 2022. godine Stefanović je istakao da se SSP zalaže za temeljnu reformu izbornog zakonodavstva, koja bi, između ostalog, podrazumevala i vraćanje izbornog praga na pet odsto, kao i takozvano stepenovanje cenzusa za koalicije.
„Smatramo da za početak treba vratiti cenzus na pet odsto, zato što je on snižen u jednom političkom trenutku kad je vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore. Samim tim, trebalo bi podići i cenzus za koalicije, a o tačnim procentima se može razgovarati“, naglasio je tada Stefanović.
BONUS VIDEO Da li će izborni cenzus biti podignut na pet odsto ili je to samo bacanje prašine u oči?