Branko Čečen Foto: Ivan Dinić/Nova S

Direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Branko Čečen ocenio je danas da je moguće da će do promena u Srbiji doći kada "užasi" stignu do građana, jer, kako je rekao, "ne vidi drugi način".

„Brine me što većina građana ne misli da treba da bude pravilno informisana“, rekao je on na debati Evropskog pokreta u Srbiji „Pravo na informisanje“.

Čečen je kazao da će mediji uvek biti pokazatelj demokratije u društvu, jer je činjenica da oni nisu uzrok ničega, već „posledica fundamentalnih stvari u državi“.

Komentarišući slobodu medija i pravo na informisanje u Srbiji, direktor NewsMax Adria Slobodan Georgiev kazao je da se društvo ranije bilo izborilo za „neko pravo“ informisanja, ali da izgleda da se došlo u situaciju da to više nije potrebno.

„Nismo uspeli da budemo demokratsko društvo, malo je onih kojima je stalo do slobode. Danas ljudi ne smeju ni u kafani da pričaju, mi u takvoj klimi živimo“, kazao je on i naglasio da korupcija u Srbiji „nije bolest nego stanje“.

Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Maja Stojanović izjavila je da je za informaisanje ključno da se zna šta se dešava u jednoj državi da bi građanin mogao da donese odluke o svom svakodnevnom životu.

„Zakon o javnom informisanju u Srbiji je bio jedan od najboljih zakona na svetu, na koji su se ugledali i drugi, ali problem je u praksi. Institucije ne odgovaraju na pitanja građana, samo u 2020. godini je bilo oko 3.000 rešenja poverenika, a na skoro 50 odsto njih nije bilo odgovora“, kazala je ona.

Dodala je da u Srbiji nema vladavine prava koja bi pravo informisanja obezbedila građanima.

„Taktika države je da dovede do toga da građani odustanu od traženja informacija“, napomenula je Stojanović.

Novinar Dojče Velea Nemanja Rujević ocenio je da političari i institucije odgovaraju medijima samo kad njima odgovara, bez obzira na to kakva su pitanja.

„Zašto se vlasti u Srbiji isplati da ne odgovara na pitanja medija. Primetna je želja vlasti da nikad ne vide nikoga ko bi ih kritikovao, jer im to jednostavno ne treba“, kazao je on.

Rujević smatra da je u Srbiji prisutna „cenzura dometa, a ne sadržaja“, odnosno koliko ljudi sme da vidi to što se priča, što je, po njegovim rečima, „strogo kontrolisano“.

Pratite nas i na društvenim mrežama:
 
Facebook
 
Twitter
 
Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare