"Čak ni Vučić ne može da uzme dva odbornika i Beograd bez posledica"

Komentarišući odlaganje konstituisanja Skupštine Grada Beograda za 1. mart zbog nedostatka kvoruma, pošto se odbornici Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije nisu pojavili, Spasojević kaže da pretpostavlja da je u pozadini te odluke vaganje šta su opcije i čekanje da se vidi kako će se odigrati situacija.

„Pretpostavljam da misle da ako treba da uzmu preletače, da to urade u poslednjem trenutku. Drugi element je da se gleda spolja, šta će biti s međunarodnom istragom i kakva je cena te istrage. sada je merenje snaga, za šta je spremna Evropska unija i da li mogu da se pogode kakva bi ta misija bila“, ocenio je gost „Iza vesti“ na TV N1.

Dodaje da će ovih 10 dana do konstitutivne sednice poslužiti da se pripremi teren i biračima lakše objasni zašto se pravi koalicija sa Branislavom Nestorovićem ili zašto se pravi koalicija sa nekoliko odbornika.

„(Aleksandar) Šapić je svojim performansom juče rekao da je došla opozicija, izvršila nasilje, nisu dali Tomi Fili da sedne na svoje mesto. Mi ćemo to sprečiti tako što ćemo obezbediti većinu od nezadovoljnih odbornika jer je to bolje nego da idemo na izbore. Ako pravite neprincipijalnu koaliciju morate da istrošite sve druge opcije jer ćete tako lakše to predstaviti biračima, i tu mislim i na SPS i SNS, ali mislim i na Nestorovića koji bi da zadrži tu vrstu kredibiliteta da je između blokova, i da nije političan“, objašnjava Spasojević.

Govoreći o legitimitetu eventualno formirane nove gradske većine, on napominje da čak i ako zamislimo da su izbori bili super, fer i pošteni uvek bi imali osporavanje iz prespektive legitimiteta.

Međutim, bio bi upitan i legalitet vlasti koja bi proistekla iz te većine.

„Jasno je da vlast koja se formira posle ovih izbora ne može biti legalna zbog izborene krađe koja se desila i koja je pretpostavljamo odlučila bar nekoliko mandata. Iz te perspektive i legitimitet je sporan“, rekao je Spasojević.

Ističe da je i predsednik Aleksandar Vučić svestan da bi tanka većina imala mali legitimitet, dodajući da je navikao da „vlada sa ogromnim većinama i za sebe očekuje da ima veliku podršku naroda i da bude neosporni lider“.

„Ako vlada sa 56 prema 54 to je neosporni problem, ali oseća i kao neku vrstu ličnog problema“, ocenjuje gost „Iza vesti“.

Upitan da li je Evropska unija zakasnila sa reakcijama, Spasojević kaže da je od predsedničkih izbora 2017. godine jasno „da smo otišli ispod neke minimalne crte demokratije i verovatno je tada trebalo reagovati“.

„Kasno je reagovala i izgubila je deo kredibiliteta i podrške. Ključna snaga demokratizacije mora da dođe iznutra, EU to može da podrži ali ne može da napravi ključni zamajac“, ocenjuje Spasojević.

BONUS VIDEO: