Apel za pomoć koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio kineskom predsedniku Si Đinpingu nije bio samo gest potčinjavanja, već i najava kopernikanskog obrta u spoljnoj politici Srbije, a postoji opasnost da tim putem krenu i druge države na Zapadnom Balkanu, piše nemački dnevnik "Cajt" (Die Zeit). O Vučićevom pozivu Kini za pomoć, piše i agencija Rojters.
Dnevnik piše da je predsednik Vučić nedavno, zbog ograničenja u izvozu medicinske zaštitne opreme iz EU, besno pred novinarima izjavio da „evropska solidarnost ne postoji“, da je to „samo lepa bajka“ i da Srbiji sada mogu da pomognu samo Kina i njen predsednik Si Đinping, koga je nazvao „prijateljem i bratom“ Srbije.
Za „Cajt“, to je indicija da kandidat za članstvo u EU – Srbija, okreće leđa Evropi i okreće se njenom geopolitičkom konkurentu Kini.
„Biće potrebno sačekati u kojoj meri će posle tih reči uslediti i dela, videti šta to znači za godinama vođene pristupne pregovore. Ali jedno je već sada jasno: Vučić se sada uzdaje u Kinu, ne više u Evropu. A Vučić je predsednik najveće države na Zapadnom Balkanu“, piše „Cajt“.
List, međutim, ocenjuje da se takav zaokret već izvesno vreme nagoveštavao. Kao dokaz za takvu tvdnju navodi da je Srbija poslednjih godina intenzivirala odnose sa Kinom, kupovala sofisticirano kinesko oružje, da kineska kompanija Huavej u Beogradu ugrađuje sistem pametnog nadzora, pa čak i da na ulicama Beograda patroliraju kineski policajci.
„Srbija se naočigled EU korak po korak pretvara u mostobran Kine. Pored toga, Vučić jako dobro zna da je u njegovoj zemlji i na celom Zapadnom Balkanu razočaranje u EU veliko. Mnogi ljudi u tom regionu imaju, s pravom, osećaj da su Evropskoj uniji potrebni samo kao jeftina radna snaga. Ulazak u EU, koji im se svako malo stavlja u izgled, doživljavaju u međuvremenu kao iluziju“, piše dnevnik.
Sve je to Vučiću poznato i on je dobro izabrao trenutak za svoj politički zaokret, pošto Evropska unija, paralisana krizom oko koronavirusa, može samo da posmatra kako najvažnija zemlja jugoistočne Evrope preti da se odmetne.
„Podaničku gestu Vučića prema Kini mogli bi da slede i drugi političari regiona. Za politiku EU presudno je bilo uverenje da ne može da izgubi Zapadni Balkan i da, kakvo god razočarenje priredila tamošnjim ljudima, oni nemaju alternativu za EU. Vučićev gnevni video dokaz je da je to iluzija, koja je plod evropskog samoljublja“, zaključuje „Cajt“.
Kolumnista Rojtersa: Zemlje u susedstvu Srbije obustavile izvoz medicinskih artikala
I kolumnista agencije Rojters Piter Eps piše o apelu Vučića Kini za pomoć u borbi protiv korona virusa. U tekstu se navodi da je predsednik Srbije to učinio zbog nesolidarnosti EU, pošto su susedne zemlje koje su članice Evropske unije zatvorile svoje granice i obustavile izvoz mnogih medicinskih artikala.
„Srbija sada upire pogled ka Kini. Sve moje lične nade su usredsređene i usmerene ka Kini i njenom predsedniku“, citira kolumnista Vučićeve reči iz apela objavljenog na sajtu Euractiv.
Dok svet korača u nepoznato usled pandemije korona virusa, u toku su izrazite i dramatične geopolitičke promene, a pretpostavke o globalizaciji i slobodi kretanja poništene su preko noći, navodi kolumnista.
Žureći da odgovori na pojavljivanje korona virusa, ogromna većina zemalja uglavnom se bavi onim što se događa unutar njihovih sopstvenih granica, a strukture kao što su EU ili Ujedinjene nacije, za koje se očekivalo da budu u središtu odgovora na krize, većinom su ignorisane, piše Eps.
Gotovo sve zemlje zatvorile su svoje granice za priliv stanovništva iz okruženja, a u mnogim slučajevima virus je pojačao već postojeći rasizam i ksenofobiju, ističe Eps.
Istovremeno, ali i paradoksalno, zemlje kao što je Srbija postale su svesnije sopstvene zavisnosti od spoljnog sveta u ekonomskom smislu, kao i u smislu osnovnih ljudskih potreba, navodi on.
Uspevši da najvećim delom stavi širenje korona virusa pod kontrolu na domaćem tlu, Peking se sada nedvosmisleno pozicionira s ciljem da izgradi nova prijateljstva i uticaje, što uključuje slanje medicinskog potrošnog materijala i manjeg broja stručnjaka u pogođene evropske zemlje, među kojima su Italija, Francuska i Španija, navodi se u tekstu.
Situaciju budno prati i Rusija, čiji mediji intenzivno prenose pojedinosti o, kako se tvrdi, manjkavom i ponekad haotičnom odgovoru Zapada na pojavu korona virusa, navodi Eps.
Iako određena međunarodna saradnja ipak postoji, čak se i borba za pronalaženje vakcine sve učestalije prikazuje kao takmičenje između zemalja, a ne kao kooperacija, primećuje kolumnista. Ako je suditi po naslovima u glavnim kineskim i ruskim medijima koji izlaze na engleskom jeziku, ova kriza je pogoršala već problematične odnose između Kine i SAD, piše Eps, podsećajući, između ostalog, da je američki predsednik Donald Tramp razbesneo Peking više puta ponovljenom tezom o kineskom poreklu virusa, dok je druga strana iznela tvrdnju da je bolest zapravo potekla iz SAD.
Događanja na većini geopolitičkih frontova dobijaju premalo pažnje usred globalne krize, tvrdi Eps, navodeći da Iran, jedna od zemalja najteže pogođenih pandemijom, veoma intenzivno, mada neuspešno, lobira za ublažavanje američkih sankcija, što bi trebalo da mu pomogne da obuzda širenje virusa dok u isto vreme jačaju snage bliske Teheranu koje su suprotstavljene američkim saveznicima u Iraku, Jemenu i drugde.
Ovo što se trenutno događa je izazov za globalizaciju u dosad neviđenim razmerama, kao i iskustvo koje se istovremeno proživljava širom planete na načine koji su barem podjednako neobični – ko u toj situaciji dobija, a ko gubi, je vrlo otvoreno pitanje, ali je jasno da su nadmetanja već u toku, zaključuje Eps.
Pratite nas i na društvenim mrežama: